PUTOVANjE U MIR

Snažan emocionalni naboj i osećanje zajedništva, pripadnosti istom, namučenom i izranjavljenom narodu, nad kojim je izvršen genocid u Velikom ratu, osetili smo u prepunoj sali Šabačkog pozorišta na projekciji filma „Put u rat“ Roberta Gokla. I priznanje na koje se čekalo jedan vek ““ Srbi nisu krivi za izbijanje Prvog svetskog rata. I oproštaj. Mir.
Znalo se u naučnim krugovima na Zapadu i ranije da je Gavrilo Princip upalio šibicu u Evropi koja je bila puna baruta, da je ubistvo Franca Ferdinanda bio samo povod, a ne razlog za izbijanje ratnog sukoba, ali tek je sada istina dostupna široj evropskoj populaciji.
Kada je, pre više od dve godine, istoričar i jedan od urednika na austrijskoj državnoj televiziji ORF došao da snima film, svi smo bili skeptični i pitali se da li taj Bečlija namerava da pravi reviziju istorije po uzoru na Kristofera Klarka? Posle predavanja u Narodnom muzeju, kada je izgovorio rečenicu „Krv naših predaka je na nama“, shvatili smo da je ovo priča o pokajanju i pružena ruka pomirenja. Posle projekcije, bilo je jasno da je Gokl postao naš prijatelj i da je zavoleo Šabac, u kom je započeo snimanje i uradio deo filma.
-. Postalo mi je jasno koliki značaj je Šabac imao u istoriji 20. veka, koji je bio ispunjen krvavim događajima, kako za Austriju, tako i za Srbiju. Mi smo deca, unuci ili praunuci onih koji su učestvovali u događajima pre 100 godina. Moramo se suočiti sa istorijom i greškama svojih predaka da bismo ostvarili novi početak u 21. veku. Film je prikazivan u mnogim evropskim gradovima i nadam se da može pomoći da stignemo do zajedničke Evrope. Mi Austrijanci smo se do sada uglavnom bavili tamnom stranom Drugog svetskog rata, a Prvi rat je bio zaboravljen, mnogi nisu znali ništa o njemu, a naročito ne o tome šta se dešavalo u Mačvi. Meni je bilo nepoznato koliko je rana ostalo koje bole upravo u ovom gradu. Raduje me da je posle početnog nepoverenja došlo do saradnje, rekao je Gokl i zahvalio gradu Šapcu, istoričarima Branislavu Stankoviću i Milošu Koviću, kao i slavisti Gordani Ilić Marković, bez kojih, kako je rekao, ne bi mogao da napravi svoj film.
Objektivan, sa do sada neobjavljenim arhivskim snimcima, uz igrane scene i razgovor sa nekolikim evropskim istoričarima, film je ispričao snažnu priču o složenim događajima koji su zauvek izmenili Evropu onakvu kakva je bila pre 1914. godine. Posebno su pedantno portretisani likovi prestolonaslednika Franca Ferdinanda i komandanta Oskara fon Poćoreka.
- Ovo je balansiran odnos prema jednoj izuzetno složenoj tematici. Uložen je veliki napor da se stvari posmatraju sa neutralne pozicije, onakve kakve jesu. Prvi rat je strašno kolektivno iskustvo. Na početku je izgledao kao rat velikih imperija, ali se ubrzo pretvorio u opštu evropsku klanicu. U našem dobu kada se diktira druga vrsta komunikacija, vizuelizacija ove složene tematike nudi sve ono što je potrebno za razumevanje i podstiče pozitivan emocionalni odnos prema temi, rekao je istoričar Milan Ristović i dodao da bi trebalo da budemo zahvalni autoru za jedan objektivan i odlično urađen posao.
Istoričar Miloš Ković se složio sa kolegom da je prikazana nijansirana slika, sa svetlošću i senkom, iz različitih uglova i sa različitim društvenim slojevima.
- Za ono što se događalo u našim krajevima u avgustu 1914. godine, saznao sam kada sam u očevoj biblioteci našao knjigu profesora Stanoja Filipovića „Zločini okupatora u Podrinju“. Bio sam tada, kao gimnazijalac, šokiran onim što sam pročitao. Pamtim činjenicu koju je Filipović zabeležio ““ da su zločinci govorili naš jezik. Ono što se dešavalo na Istočnom frontu, potpuno je suprotno događajima na Zapadnom. Ovde se vodio rat protiv civila. To je jedna od rečenica u ovom filmu, koja je jako važna. Austrougarska je vodila rat protiv sopstvenih građana. Bio je to genocid, unapred isplaniran, istakao je Ković i dodao da su ovo dragoceni trenuci za Šabac i Srbiju.
Prema rečima kustosa Narodnog muzeja Branislava Stankovića, činjenica da zajedno sedimo i posmatamo svoju istoriju može i trebalo bi da bude predznak jedne lepše, normalnije i bolje budućnosti za sve nas.
ISTORIJA, UČITELjICA BUDUĆNOSTI
Na dan projekcije filma, u Dunjića kući, zamenik gradonačelnika Nemanja Pajić je primio goste i tom prilikom izrazio zahvalnost.
- Raduje me perspektiva iz koje ste snimili film, jer to služi dobrom dijalogu i pomirenju. Ovaj film na objektivan način tretira zločine u Prvom svetskom ratu, o čemu se malo znalo. Drago mi je i zahvaljujem na činjenici da je Šabac prezentovan u mnogim evropskim gradovima, izjavio je Pajić.
Prema rečima Johanesa Iršika, direktora Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, upravo se iz istorije uči za budućnost - Važno je u ovom presudnom trenutku za Evropu da uvidimo da zaista ne postoji alternativa, osim zajedničke, istakao je Iršik.
„Šabački gimnazijalci su, posle 100 godina, posetili mesto stradanja u Lešnici gde su pobijeni žitelji Prnjavora. Moram priznati da sam i ja po prvi put obišao to mesto na kome postoji neugledan, mali spomenik. Tamo smo ti otišli zahvaljujući Goklu“.
istoričar, Branislav Stanković
*****
„ Mnogi Šapčani i Srbi uopšte, obrazovali su se u Beču i Gracu pre Prvog svetskog rata. Po završetku, Stanislav Vinaver je, zapisao: - Ovde sve miriše na melanž, na kafu sa mlekom i sve je podrđeno jednom lakom luksuzu i tu je ta muzika i ta lepota Beča - Znači, već tada se više nije mislilo na rat, nego se gledalo u budućnost.“
slavista, Gordana Ilić Marković
*****
„Ako film nije savršen, to je samo moja greška, trudio sam se da koliko je moguće objektivno ispričam ovu priču sa željom da ne ostane mržnja posle svega. Svaki rat donosi žrtve, ali jaka nacija se odlikuje time da otvoreno govori o svojoj istoriji. Nadam se da sam u tome uspeo“.
autor filma, Robert Gokl