RAZGOVOR SA MAGISTROM BIOLOŠKIH NAUKA ZORANOM DUNĐERSKIM
KOMARCI SVE ČEŠĆI PRENOSIOCI BOLESTI
Iskorenjivanjem malarije na Balkanskom poluostrvu komarci nisu prestali da budu prenosioci infektivnih bolesti na ljude
Iako je trenutna opasnost od masovnijeg širenja Zika virusa kod nas relativno mala, po rečima magistra bioloških nauka i dopisnog konsultanta Svetske zdravstvene organizacije Zorana Dunđerskog, biološki gledano, postoji teorijska mogućnost da u budućnosti ovaj virus zakuca i na naša vrata.
-Suzbijanje komaraca na našim prostorima, ne radi se da bi nam boravak u prirodi bio prijatniji, da noću mirnije spavamo ili da se alergične osobe ne češu „do krvi“. Iskorenjivanjem malarije na Balkanskom poluostrvu komarci nisu prestali da budu prenosioci infektivnih bolesti na ljude. Nažalost, svedoci smo da se desetak godina unazad njihovo učešće u prenošenju infektivnih agenasa značajno povećalo. Tako smo 2012. godine imali epidemiju virusa Zapadnog Nila (sa smrtnim ishodom), koje komarci (roda Culedž, koji pretežno gravitiraju urbanim sredinama) prenose sa ptica koje prezimljuju u Africi. Opasnost prenošenja ovog virusa je i dalje veoma aktuelna.
Ima dosta slučajeva da komarci sa kućnih ljubimaca prenose bolest Dyrophilaria koje se kod čeveka manifestuju na razne načine.
Ove godine svet se susreo sa još jednom opasnom virusnom infekcijom koju prenose komarci roda Aedes sp. Poreklom iz Ugande, proširio se na 33 zemlje Azije i Južne Amerike! Smatra se da su rezervoari majmuni i, verovatno, glodari sa kojih komarci roda Aedes prenose virus na čoveka. Za sada opasnost da se Zika virus prenese sa komarca na čoveka, kod nas ne postoji. Mogućnost pojave Zika virusa je samo preko importovanih zaraženih ljudi i virus se može direktno prenositi sa čoveka na čoveka.
Stalna promena klime (otopljavanje, veće padavine, migracije ljudi i životinja) stvara povoljne uslove da se u jednom trenutku u budućnosti, neke bolesti i kod nas su pitanje vremena. Na primer, Zika virus u južnoj hemisveri prenose komarci roda Aedes čiji srodnici naseljavaju i naše prostore. Biološki gledano, postoji teoretska mogućnost da u budućnosti ovaj virus zakuca i na naša vrata - istakao je za “Glas Podrinja“ generalni direktor firme “Ekosan“ iz Zemuna magistar bioloških nauka, nekadašnji predavač na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu i dopisni Stručni konsultant NjHO (Svetske zdravstvene organizacije) Zoran Dunđerski.
Na koji način, kojim proizvodima je najbolje tretitari komarce? U čemu je prednost larvicidnog tretmana u odnosu na „tradicionalno“ avionsko zaprašivanje?
-Kontrolisanje i suzbijanje komaraca treba uvek početi od prvih bioloških stupnjeva, od larvi. Suzbijanje larvi traži dobro poznavanje bioloških stanja komaraca, dobar pregled potencijalnih staništa (velike i male bare, rečne starače, zapušteni kanali, otpadne vode, burići za zalivanje...i td.), izbor efikasnih i neškodljivih larvicida i, veoma važno, blagovremeni početak rada. Kao larvicid koristimo u Evropi najčešće korišćen biološki preparat BTI (Bacillus sp.). Larvicidni tretman treba raditi sve dok na terenu postoje vodeni depoi gde se mogu razvijati larve komaraca. Ovaj vid suzbijanja komaraca isključuje mogućnost trovanja korisnih insekata kao što su pčele, buba mare i sl. Takođe, izbegava se i nepotrebno “zaprašivanje“ lokacija gde borave ljudi i time izbegavaju se pojave, eventualnih, alergijskih reakcija. Pravovremenim tretmanom larvenih stadijuma komaraca, brojnost komaraca može biti redukovana i do 70-80 %.
Nažalost, uvek određen deo odrasle populacije ispili se iz larvi i tada je neophodan adulticidni tretman iz vazduha ili sa zemlje. Ovaj vid suzbijanja odraslih formi komaraca , kada je to moguće, treba obavljati sa zemlje jer se tada mogu tretirati lokaliteti koji su leglo komaraca što nije moguće iz vazduha. Avio tretman je pogodan za ruralna staništa i teško pristupačne terene (močvare, šume, šikare i dr.).
Da li se opštine i gradovi u Srbiji odgovorno odnose prema ovom problemu, i da li postoji neki način na koji građani mogu sami da deluju u suzbijanju istog?
-Nažalost, odgovornost Opština u velikoj meri zavisi od finansijskih mogućnost mada ponekad iz administrativnih problema (donošenja budžeta, kasno raspisivanje tendera). Kasne sa početkom akcija suzbijanja komaraca (naročito, larvicidnog tretmana).
Građani prvo treba da pomognu u sprečavanju„razvoja“ larvi komaraca tako što neće ostavljati buriće sa vodom da stoje napunjeni vodom celog leta, da prijave postojanje vlažnih i poplavljenih podruma i sl.
A što se tiče lične zaštite trebalo bi da bar jedan prozor ima mrežu protiv komaraca a da za boravak u prirodi koriste repelentne kreme koje štite od ujeda komaraca.
Veliki problem, pored komaraca, kako u gradovima, tako i na njivama predstavljaju i najezde glodara. Sistematska deratizacija, npr. u Šapcu nije rađena godinama. Dok ne bude organizovana, šta biste iz vaše palete proizvoda preporučili našim sugrađanima za „prvu pomoć“?
-Nažalost, sistematske deratizacije se ne rade u mnogim gradovima a to je posledica, verovatno, nedostatka novaca. Međutim, ovaj vid suzbijanja i kontrole glodara je izuzetno važan jer i glodara i (miševi, pacovi, voluharice) prenose veliki broj bolesti (Lajmska groznica, Hemoragična groznica, Salmoneloze, mišji tifus itd.). Takođe, glodari prave i velike materijalne štete koje često ne mogu da se izračunaju. Lane, poljski glodari su napravili veliku štetu u poljoprivredi uništavajući letinu, voćnjake...
Naše Preduzeće proizvodi široku paletu rodenticida (biocidi za suzbijanje-trovanje) svih vrsta glodara, sve što se nalazi na tržištu EU to “Ekosan“ proizvodi pod robnim markama “Brodisan“ i “Cinkosan“: pelete, mamci na zrnu, prašak, tečnost, parafinske kocke i Meki mamac (Brodisan MM i Brodisan Blue MM) koji je duže vremena hit u Evropi.
Stručnost pre svega
Danas je u okviru EKOSAN u stalnom radnom odnosu zaposleno preko 60 ljudi. Kvalifikacionu strukturu zaposlenih čine stručnjaci različitih profila: lekari (epidemiolog, toksikolog, mikrobiolog), doktor farmacije, magistar biologije, tehnolozi, inženjeri agronomije (smer zaštite bilja)doktori veterinarske medicine; sanitarni i veterinarski tehničari, VSS/SSS (hemijskog, tehnološkog, ekološkog i drugih smerova); radnici sa položenim stručnim ispitima za prevoz i rukovanje opasnim i toksičnim materija (Sertifikat Instituta Vinča), itd. Od strane renomirane Austrijske sertifikacione firme Ljuality Austria sertifikovani su prema standardima ISO 9001, 14001 i OHSAS 18001
Prvo registrovano privatno preduzeće u SFRJ
Preduzeće EKOSAN, osnovano je 1989. godine, kao prvo registrovano privatno preduzeće u bivšoj SFRJ iz oblasti sanitarne zaštite i proizvodnje ekoloških sredstava za ličnu zaštitu ljudi i materijalnih dobara od štetnih organizama
-Suzbijanje komaraca na našim prostorima, ne radi se da bi nam boravak u prirodi bio prijatniji, da noću mirnije spavamo ili da se alergične osobe ne češu „do krvi“. Iskorenjivanjem malarije na Balkanskom poluostrvu komarci nisu prestali da budu prenosioci infektivnih bolesti na ljude. Nažalost, svedoci smo da se desetak godina unazad njihovo učešće u prenošenju infektivnih agenasa značajno povećalo. Tako smo 2012. godine imali epidemiju virusa Zapadnog Nila (sa smrtnim ishodom), koje komarci (roda Culedž, koji pretežno gravitiraju urbanim sredinama) prenose sa ptica koje prezimljuju u Africi. Opasnost prenošenja ovog virusa je i dalje veoma aktuelna.
Ima dosta slučajeva da komarci sa kućnih ljubimaca prenose bolest Dyrophilaria koje se kod čeveka manifestuju na razne načine.
Ove godine svet se susreo sa još jednom opasnom virusnom infekcijom koju prenose komarci roda Aedes sp. Poreklom iz Ugande, proširio se na 33 zemlje Azije i Južne Amerike! Smatra se da su rezervoari majmuni i, verovatno, glodari sa kojih komarci roda Aedes prenose virus na čoveka. Za sada opasnost da se Zika virus prenese sa komarca na čoveka, kod nas ne postoji. Mogućnost pojave Zika virusa je samo preko importovanih zaraženih ljudi i virus se može direktno prenositi sa čoveka na čoveka.
Stalna promena klime (otopljavanje, veće padavine, migracije ljudi i životinja) stvara povoljne uslove da se u jednom trenutku u budućnosti, neke bolesti i kod nas su pitanje vremena. Na primer, Zika virus u južnoj hemisveri prenose komarci roda Aedes čiji srodnici naseljavaju i naše prostore. Biološki gledano, postoji teoretska mogućnost da u budućnosti ovaj virus zakuca i na naša vrata - istakao je za “Glas Podrinja“ generalni direktor firme “Ekosan“ iz Zemuna magistar bioloških nauka, nekadašnji predavač na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu i dopisni Stručni konsultant NjHO (Svetske zdravstvene organizacije) Zoran Dunđerski.
Na koji način, kojim proizvodima je najbolje tretitari komarce? U čemu je prednost larvicidnog tretmana u odnosu na „tradicionalno“ avionsko zaprašivanje?
-Kontrolisanje i suzbijanje komaraca treba uvek početi od prvih bioloških stupnjeva, od larvi. Suzbijanje larvi traži dobro poznavanje bioloških stanja komaraca, dobar pregled potencijalnih staništa (velike i male bare, rečne starače, zapušteni kanali, otpadne vode, burići za zalivanje...i td.), izbor efikasnih i neškodljivih larvicida i, veoma važno, blagovremeni početak rada. Kao larvicid koristimo u Evropi najčešće korišćen biološki preparat BTI (Bacillus sp.). Larvicidni tretman treba raditi sve dok na terenu postoje vodeni depoi gde se mogu razvijati larve komaraca. Ovaj vid suzbijanja komaraca isključuje mogućnost trovanja korisnih insekata kao što su pčele, buba mare i sl. Takođe, izbegava se i nepotrebno “zaprašivanje“ lokacija gde borave ljudi i time izbegavaju se pojave, eventualnih, alergijskih reakcija. Pravovremenim tretmanom larvenih stadijuma komaraca, brojnost komaraca može biti redukovana i do 70-80 %.
Nažalost, uvek određen deo odrasle populacije ispili se iz larvi i tada je neophodan adulticidni tretman iz vazduha ili sa zemlje. Ovaj vid suzbijanja odraslih formi komaraca , kada je to moguće, treba obavljati sa zemlje jer se tada mogu tretirati lokaliteti koji su leglo komaraca što nije moguće iz vazduha. Avio tretman je pogodan za ruralna staništa i teško pristupačne terene (močvare, šume, šikare i dr.).
Da li se opštine i gradovi u Srbiji odgovorno odnose prema ovom problemu, i da li postoji neki način na koji građani mogu sami da deluju u suzbijanju istog?
-Nažalost, odgovornost Opština u velikoj meri zavisi od finansijskih mogućnost mada ponekad iz administrativnih problema (donošenja budžeta, kasno raspisivanje tendera). Kasne sa početkom akcija suzbijanja komaraca (naročito, larvicidnog tretmana).
Građani prvo treba da pomognu u sprečavanju„razvoja“ larvi komaraca tako što neće ostavljati buriće sa vodom da stoje napunjeni vodom celog leta, da prijave postojanje vlažnih i poplavljenih podruma i sl.
A što se tiče lične zaštite trebalo bi da bar jedan prozor ima mrežu protiv komaraca a da za boravak u prirodi koriste repelentne kreme koje štite od ujeda komaraca.
Veliki problem, pored komaraca, kako u gradovima, tako i na njivama predstavljaju i najezde glodara. Sistematska deratizacija, npr. u Šapcu nije rađena godinama. Dok ne bude organizovana, šta biste iz vaše palete proizvoda preporučili našim sugrađanima za „prvu pomoć“?
-Nažalost, sistematske deratizacije se ne rade u mnogim gradovima a to je posledica, verovatno, nedostatka novaca. Međutim, ovaj vid suzbijanja i kontrole glodara je izuzetno važan jer i glodara i (miševi, pacovi, voluharice) prenose veliki broj bolesti (Lajmska groznica, Hemoragična groznica, Salmoneloze, mišji tifus itd.). Takođe, glodari prave i velike materijalne štete koje često ne mogu da se izračunaju. Lane, poljski glodari su napravili veliku štetu u poljoprivredi uništavajući letinu, voćnjake...
Naše Preduzeće proizvodi široku paletu rodenticida (biocidi za suzbijanje-trovanje) svih vrsta glodara, sve što se nalazi na tržištu EU to “Ekosan“ proizvodi pod robnim markama “Brodisan“ i “Cinkosan“: pelete, mamci na zrnu, prašak, tečnost, parafinske kocke i Meki mamac (Brodisan MM i Brodisan Blue MM) koji je duže vremena hit u Evropi.
Stručnost pre svega
Danas je u okviru EKOSAN u stalnom radnom odnosu zaposleno preko 60 ljudi. Kvalifikacionu strukturu zaposlenih čine stručnjaci različitih profila: lekari (epidemiolog, toksikolog, mikrobiolog), doktor farmacije, magistar biologije, tehnolozi, inženjeri agronomije (smer zaštite bilja)doktori veterinarske medicine; sanitarni i veterinarski tehničari, VSS/SSS (hemijskog, tehnološkog, ekološkog i drugih smerova); radnici sa položenim stručnim ispitima za prevoz i rukovanje opasnim i toksičnim materija (Sertifikat Instituta Vinča), itd. Od strane renomirane Austrijske sertifikacione firme Ljuality Austria sertifikovani su prema standardima ISO 9001, 14001 i OHSAS 18001
Prvo registrovano privatno preduzeće u SFRJ
Preduzeće EKOSAN, osnovano je 1989. godine, kao prvo registrovano privatno preduzeće u bivšoj SFRJ iz oblasti sanitarne zaštite i proizvodnje ekoloških sredstava za ličnu zaštitu ljudi i materijalnih dobara od štetnih organizama
T.T.
Najnoviji broj
18. april 2024.
