MOJE BUDUĆE ZANIMANjE: GRNČAR I KLESAR
UMETNOST RUKU
Većina budućih maturanata razmišlja šta, gde, kako? Odlučiti se za zanimanje koje će odrediti njihov budući život nije nimalo lako. Nedoumica ima mnogo, isto koliko i uticaja sa strane. Mi nudimo, vi odaberite sami
U podrumskom delu Škole primenjenih umetnosti svakodnevno nastaju prava mala umetnička dela. Rasadnik talenata, iz kojeg su potekli i mnogi autori novije umetničke scene, otvara svet u kome su spretnost ruku, kreativni duh i ljubav prema zanatu u nerazdvojivoj sprezi. Retki su oni, poput, maturantkinje Milice Lolić, koji su lepotu ovog nadasve kreativnog sveta spoznali iz prve ruke.
- Dok sam bila na priprema jedan od profesora ove škole doveo nas je u grnčarski kabinet i meni se veoma svidelo. Na početku je bilo malo teško, pogotovo rad na točku, ali s vremenom sve je došlo na svoje mesto. Slažemo se dobro sa profesorima. Korektni su prema nama. Onaj ko bi se upisao na ovaj obrazovni profil ne bi se pokajao. Lepo je i zanimljivo. Možemo kreativno da se izražavamo ““ priča Milica kojoj je najlepši deo posla završno glaziranje.
Jedan od najstarijih zanata i danas je veoma popularan jer se ljudi ponovo okreću prirodi.
- Sve više se koristi keramičko posuđe, kako za posluženje, tako i za pripremu hrane. Takođe je jako zastupljena upotreba saksija za cveće od pečene gline. Pored ove tradicionalne primene keramike, naši đaci uče i unikatnu keramiku, tako da svoje znanje mogu da primene u izradi keramičkih skulptura i suvenira, što je danas jako traženo. Posle završene škole učenici mogu da upiši bilo koji fakultet ili visoku školu. Za grnčare je možda najlogičniji sled keramika na Fakultetu primenjenih umetnosti ““ ističe diplomirani keramičar Mina Stupar, profesor praktične nastave na obrazovnom profilu grnčar.
Od jednostavne forme slova i broja u reljefu, do komplikovanih formi u punoj plastici. Od kamenih ploča do gromada koje pod veštom klesarskom rukom dobijaju svoj konačni oblik vredan svakog divljenja. Naporan, težak posao koji iziskuje snagu, veštinu, kreativnost.
- Iako mi prvobitna namera nije bila da se upišem na ovaj profil zavolela sam ga i ne bih ga menjala. U početku mi je delovalo da će biti teško ali nije. Profesor nam pomaže dosta oko svega, upućuje nas i savetuje. Možda je malo napornije za ruke ali kada se naviknete, uđete malo u „štos“. Volim da radim sa manjim komadima kamena jer nemam dovoljno snage za veće komade. Ko god da je došao kod nas u podrum svidelo mu se. Prvo zato što je atmosfera uvek pozitivna. Nema neke negativne energije - kaže Valentina Marković, učenica četvrte godine obrazovnog profila klesar.
Prema svojim mogućnostima, po maturiranju, učenici mogu da se opredele za studije vajarstva na umetničkim akademijama ili jednostavno pokrenu svoj posao.
- Posle završene škole učenici imaju određenu širinu i mogućnosti da se bave ovim zanatom. Dobar primer je učenik Ivan Pantelić koji je prethodne godine kao temu za maturski rad izabrao realizaciju ikonostasa u crkvi Sv. Trojice na Letnjikovcu i na taj način pokazao koliku je zrelost u radu dostigao. Tu je i jedan od mnogih primera poput Gorana Beukovića koji danas predaje isti ovaj obrazovni profil posle završenog Fakulteta primenjenih umetnosti, odsek vajarstvo - ističe dipl. vajar Saša Stamenković, profesor na obrazovnom profilu klesar.
Različitog talenta i senzibiliteta učenici, zahvaljujući profesorima, pronalaze svoj put tokom četvorogodišnjeg školovanja u kome razvijaju talenat i sposobnost estetskog i kritičkog mišljenja.
- Ono što je specifičnost i unikatnost naše škole jeste da se u njoj, osim savremenih umetničkih zanata, neguju i obnavljaju i stari zanati, a oni osim dopadljivosti za tržište, imaju i drugu, izrazitiju vrednost, a to je zaštita ugrožene materijalne i nematerijalne kulturne baštine, što je veoma važno ““ naglašava direktorka Nevenka Đokić.
- Dok sam bila na priprema jedan od profesora ove škole doveo nas je u grnčarski kabinet i meni se veoma svidelo. Na početku je bilo malo teško, pogotovo rad na točku, ali s vremenom sve je došlo na svoje mesto. Slažemo se dobro sa profesorima. Korektni su prema nama. Onaj ko bi se upisao na ovaj obrazovni profil ne bi se pokajao. Lepo je i zanimljivo. Možemo kreativno da se izražavamo ““ priča Milica kojoj je najlepši deo posla završno glaziranje.
Jedan od najstarijih zanata i danas je veoma popularan jer se ljudi ponovo okreću prirodi.
- Sve više se koristi keramičko posuđe, kako za posluženje, tako i za pripremu hrane. Takođe je jako zastupljena upotreba saksija za cveće od pečene gline. Pored ove tradicionalne primene keramike, naši đaci uče i unikatnu keramiku, tako da svoje znanje mogu da primene u izradi keramičkih skulptura i suvenira, što je danas jako traženo. Posle završene škole učenici mogu da upiši bilo koji fakultet ili visoku školu. Za grnčare je možda najlogičniji sled keramika na Fakultetu primenjenih umetnosti ““ ističe diplomirani keramičar Mina Stupar, profesor praktične nastave na obrazovnom profilu grnčar.
Od jednostavne forme slova i broja u reljefu, do komplikovanih formi u punoj plastici. Od kamenih ploča do gromada koje pod veštom klesarskom rukom dobijaju svoj konačni oblik vredan svakog divljenja. Naporan, težak posao koji iziskuje snagu, veštinu, kreativnost.
- Iako mi prvobitna namera nije bila da se upišem na ovaj profil zavolela sam ga i ne bih ga menjala. U početku mi je delovalo da će biti teško ali nije. Profesor nam pomaže dosta oko svega, upućuje nas i savetuje. Možda je malo napornije za ruke ali kada se naviknete, uđete malo u „štos“. Volim da radim sa manjim komadima kamena jer nemam dovoljno snage za veće komade. Ko god da je došao kod nas u podrum svidelo mu se. Prvo zato što je atmosfera uvek pozitivna. Nema neke negativne energije - kaže Valentina Marković, učenica četvrte godine obrazovnog profila klesar.
Prema svojim mogućnostima, po maturiranju, učenici mogu da se opredele za studije vajarstva na umetničkim akademijama ili jednostavno pokrenu svoj posao.
- Posle završene škole učenici imaju određenu širinu i mogućnosti da se bave ovim zanatom. Dobar primer je učenik Ivan Pantelić koji je prethodne godine kao temu za maturski rad izabrao realizaciju ikonostasa u crkvi Sv. Trojice na Letnjikovcu i na taj način pokazao koliku je zrelost u radu dostigao. Tu je i jedan od mnogih primera poput Gorana Beukovića koji danas predaje isti ovaj obrazovni profil posle završenog Fakulteta primenjenih umetnosti, odsek vajarstvo - ističe dipl. vajar Saša Stamenković, profesor na obrazovnom profilu klesar.
Različitog talenta i senzibiliteta učenici, zahvaljujući profesorima, pronalaze svoj put tokom četvorogodišnjeg školovanja u kome razvijaju talenat i sposobnost estetskog i kritičkog mišljenja.
- Ono što je specifičnost i unikatnost naše škole jeste da se u njoj, osim savremenih umetničkih zanata, neguju i obnavljaju i stari zanati, a oni osim dopadljivosti za tržište, imaju i drugu, izrazitiju vrednost, a to je zaštita ugrožene materijalne i nematerijalne kulturne baštine, što je veoma važno ““ naglašava direktorka Nevenka Đokić.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
