ŽAKLINA MILOVANOVIĆ IZ MAJURA U LOVU PRONAŠLA DRUŠTVO I LjUBAV PREMA PRIRODI
SPECIJALNOST JOJ LISICE
Sudoperu i makaze u ruci rado menja za lovačku pušku
Želela je i učila da bude frizerka ili krojačica ali sve to je posle školovanja pomalo zaboravila i posvetila se više lovu. Žaklina Milovanović iz Majura i danas pored sudopere i makaza u ruci, sve to rado menja za lovačku pušku. Na sreću, nije joj bilo teško jer i muž Vladimir voli isto, druženje i boravak u prirodi.
- Ne pronalazim se u mnogim poslovima ali me privlači rekla-kazala-videla. To sam pronašla u lovu i više mu se posvetila. Znatno mi bolje “leže“ ptice ali lisice su moja specijalnost, kaže u šali ova mlada žena, jedna od retkih koja obožava lov, druženje i šetnju u prirodi. To je sve pronašla u ovom zahtevnom sportu ili hobiju, kako o lovu često sude starije kolege.
Žaklina je sa lovom počela pre šest godina. Prvo u šabačkom Lovačkom društvu “Sele Jevtić“, a potom je sebe pronašla u Udruženju lovaca “Mačva“ u Bogatiću. Tvrdi da tu mnogo bolje pronalazi sebe, a njen prvi lovački pas zvao se Kleo i bio je rase poenter.
- I danas u dvorištu imamo dosta kučića i jednu žutu macu. Obožavam ih, baš kao i društvo i boravak u prirodi. To mi sve lov omogućava i zato mi nije teško da ispunjavam sva njegova pravila, a to je u sezoni pre svega rano ustajanje i gotovo besprekorna tačnost, nastavlja priču naša sagovornica.
Ona stanuje u jednoj krivudavoj ulici, blizu sela. Najčešće lovi sa drugovima u ataru Uzveća.
- Dosta vremena mi oduzima sin Luka. On je učenik drugog razreda osnovne škole u selu. Zajedno vežbamo razne zadatke, a u mojoj lovačkoj ekipi danas su: Zoran Petrović, Radovan Firaunović iz Uzveća i moj muž. Dobri su saradnici ali mislim da bi danas trebalo da ima mnogo više žena u lovu i svemu ostalom. Ne bih poslove delila prema polu, zaključuje na kraju ove priče za “Glas Podrinja“.
- Ne pronalazim se u mnogim poslovima ali me privlači rekla-kazala-videla. To sam pronašla u lovu i više mu se posvetila. Znatno mi bolje “leže“ ptice ali lisice su moja specijalnost, kaže u šali ova mlada žena, jedna od retkih koja obožava lov, druženje i šetnju u prirodi. To je sve pronašla u ovom zahtevnom sportu ili hobiju, kako o lovu često sude starije kolege.
Žaklina je sa lovom počela pre šest godina. Prvo u šabačkom Lovačkom društvu “Sele Jevtić“, a potom je sebe pronašla u Udruženju lovaca “Mačva“ u Bogatiću. Tvrdi da tu mnogo bolje pronalazi sebe, a njen prvi lovački pas zvao se Kleo i bio je rase poenter.
- I danas u dvorištu imamo dosta kučića i jednu žutu macu. Obožavam ih, baš kao i društvo i boravak u prirodi. To mi sve lov omogućava i zato mi nije teško da ispunjavam sva njegova pravila, a to je u sezoni pre svega rano ustajanje i gotovo besprekorna tačnost, nastavlja priču naša sagovornica.
Ona stanuje u jednoj krivudavoj ulici, blizu sela. Najčešće lovi sa drugovima u ataru Uzveća.
- Dosta vremena mi oduzima sin Luka. On je učenik drugog razreda osnovne škole u selu. Zajedno vežbamo razne zadatke, a u mojoj lovačkoj ekipi danas su: Zoran Petrović, Radovan Firaunović iz Uzveća i moj muž. Dobri su saradnici ali mislim da bi danas trebalo da ima mnogo više žena u lovu i svemu ostalom. Ne bih poslove delila prema polu, zaključuje na kraju ove priče za “Glas Podrinja“.
Lj. Đukić
Najnoviji broj
18. april 2024.
