Tetka Kajo,

u svađi sam sa roditeljima i volela bih da mi kažeš ko je u pravu. Imam 15 godina. Imam dečka i mama i tata to znaju, upoznali su ga i znaju da je OK. Stvar je u tome što on ide u srednju školu u drugom gradu i možemo da se viđamo samo vikendom, čak ne svakog vikenda. Zato ja dosta vremena provedem na telefonu, pričam sa njim preko vajbera, šaljemo jedno drugom poruke i tako to. Roditelji mi kažu da preterujem, čak mi nekad oduzmu telefon! Možda ja i ne bih toliko visila na telefonu, ali moj dečko kaže da mu propadne dan ako mu se odmah ne javim ili ne pošaljem poruku.Ne volim kad ga razočaram, ali već mi je dosadilo i ubeđivanje sa roditeljima. Šta da radim?
Jana


Draga Jano,
Iz tvog pisma vidim da si rastrzana između dve strane: roditelja i dečka. Ono što se, međutim, ne vidi na prvi pogled, meni izgleda najvažnije: gde si tu ti? Kao da si zaboravila da oslušneš svoj glas. Meni se čini da taj glasić ima što-šta pametno da ti kaže. Jasno mi je da ti smetaju roditeljske zabrane. Razmisli, ipak: da li tebi stvarno prija taj osećaj da moraš odmah da odgovoriš na poruku ili poziv? Ako sebi iskreno odgovoriš na ovo pitanje, znaćeš šta ti je činiti. Teško je biti razdvojen od svoje ljubavi. Ipak, podjednako teško je biti zarobljen svojom ljubavlju, zar ne?
Tetka-Kaja