BEZ RAZVOJA HLEBA NEMA

Tranzicija i ekonomska kriza najviše pogađaju ljude koji traže posao. Država sve siromašniji regulator politike zapošljavanja. Javni radovi i nove investicije u proizvodnju šansa za armiju lica sa tržišta rada. Koliko nezaposleni imaju poverenja u filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje u Šapcu
Od vremena kad se srpska država opredelila za ekonomski sistem liberalne ekonomije i slobodnog tržišata, a posebno od vremena kad je globalna ekonomska kriza pogodila srpsko društvo u tranziciji, najveći problem koji se isprečio pred ljude koji su preuzeli odgovornost za vođenje Srbije je kako zaposliti milionsku armiju nezaaposlenih građana ove zemlje. Suočena sa ovim problemom, koji neprekidno preti da podrije sve njene napore da zemlju izvuče iz krize i da je uključi u evropske tokove razvijenog tržišta znanja, rada i kapitala, Vlada Republike Srbije pokušava da stvori koliko-toliko prihvatljiv ambijent i da, kroz različite stimulativne programe obezbedi uslove da građani dođu do radnog mesta i tako reše egzistenciju sebi i svojim porodicama. Ključni nacionalni projekti, kao što je Koridor 10, jesu od strateškog značaja. Ovi projekti otvaraju perspektive za zapošljavanje velikog broja ljudi, pre svega iz građevinske operative, ali njihov značaj je i u tome što su oni inicijalna kapisla za pokretanje i ekspanziju niza drugih pratećih grana, kako u proizvodnji, tako i u sferi usluga. Ipak, zbog niza pratećih problema, izgradnja i pomenutog koridora, ali i drugih kapitalnih infrastrukturnih projekata ne odvija se po planiranoj dinamici i breme nezaposlenosti sve više pritiska ne samo one koji nemaju posla, već i celo društvo.