BOLjA ZEMLjA
KAKO JE PROPALO NAŠE SVINjARSTVO ““ POSLEDNjI TANGO U MAČVI
Srbija, svoju državnost, Sretenje, praznike , moderni nacionalni identitet i sve ostalo , može slobodno da zahvali jednoj grupi skromnih ljudi, stočara ““ svinjarima. Naš narod je svoju slobodu izvojevao tako što su svinje žirene po šumama Šumadije, Mačve, Stiga, zatim prodavane austrijskim trgovcima, a od tog novca su kasnije finansirani ustanci, kupovina oružja i baruta preko Save i Dunava. Sviđalo se to nekom ili ne, možda se to ne spominje u govorima za Sretenje, možda ne postoji neki spomenik koji bi to obeležio, tek stočarima, možemo da zahvalimo što uopšte postojimo. Niko nije kopao rudu u Borskom rudniku, niti ugalj u Kolubari, nego je gajio svinje i to je ono što nas je izgradilo i dalo nam, nadamo se slobodnu i nezavisnu zemlju u kojoj živimo ““ Srbiju.
Tim tužnije je onda, što se krećemo u takvom smeru da će izgleda „pravo“ na to da se svinjama bave u Srbiji imati svega par ljudi. Potomci onih koji su oslobodili ovu zemlju, uskoro će biti izbačeni sa tržišta, i iz ovog posla.
Kako nam se to dogodilo ?
Jednostavno.
Zamislite situaciju u kojoj imate nekog džina, golijata koji bi trebalo da skoči uvis i nekog normalnog čoveka od koga to isto zahtevate, ali tom običnom čoveku, pri tome vežete noge , postavite mu tegove a onda obojici kažete „Hop, hop, hop ... skačite ! “ . Da ironija bude veća, pošto naravno normalan čovek ne može da skače vezanih nogu, na kojima su tegovi, proglasite ga za nesposobnog i nenormalnog. Upravo to se dogodilo našim svinjarima. Svih ovih godina, ti ljudi rade u nemogućim uslovima , i prosto iznenađuje kako pre nisu propali, a onda dođemo u situaciju da ih proglašavaju za „neefikasne“. Evo, da malo pogledamo šta je to neefikasno u toj priči ...
TEG 1 : Sojina sačma
Cena sojine sačme u Evropskoj uniji je uvek oko 30% jeftinija nego u Srbiji. Većina te sačme dolazi iz Brazila i radi se o GM proizvodu. Međutim, to je samo sirovina. U Srbiju bez ikakvih restrikcija možete da uvezete koliko god hoćete mesa svinja koje su tovljene GM sačmom, ali ne možete da uvezete sirovinu. Naravno, svi znamo za to da se to radi da bi se sačuvao monopol jedne firme, i to je savršeno ““ u redu. Možda monopol i treba da se sačuva, ali ne preko leđa naših svinjara! Nema nikakve, ali nikakve ekonomske logike u tome da dozvoljavaš uvoz gotovog proizvoda, a zabranjuješ uvoz sirovine. Naravno SADA se govori o tome da će to biti promenjeno i naravno da hoće, jer veliki sistemi iz Nemačke i Austrije nisu ludi da dođu na naše tržište Srbije da rade pod takvim uslovima. Za njih će u Srbiji to biti novi početak ali za mnoge naše svinjare to će biti kraj.
TEG 2 : Veterinarske usluge
Ne postoji zemlja u svetu gde promet semenom svinja nije potpuno slobodan. Stočar može da kupi seme, kad i od koga hoće, dok god je nerast testiran, zdrav - i to je to. Jedino je nečiji nakaradni mozak u Srbiji odlučio da seljaci ne mogu da legalno kupuju seme i sami osemenjavaju svoje životinje. Isto važi i za lečenje. Promet veterinarskim lekovima je potpuno slobodan na Zapadu, za farmere, a naravno da se podrazumeva da stočar sam primenjuje sve lekove. Niko nije lud da zove veterinara da daje gvožđe prasadima, jer je to potpuno traćenje vremena, i veterinara i stočara. U Srbiji cveta crno tržište lekova , ali to ne treba osuđivati, jer narod jednostavno nema drugog izbora. Ipak , lekovi kupljeni na crno su uvek skuplji, a neko tu razliku mora da plati. To nas je vratilo decenijama unazad što se tiče genetike i uopšte svinjarstva. Takav sistem rada uopšte u kojem neko „čuva“ veterinare na jedan potpuno nezdrav način. Veterinari su korisni i ključni za razvoj stočarstva, ali samo na zdravim osnovama.
TEG 3 : Krediti banaka
Svuda u Evropi banke se utrkuju da seljacima daju kredite od ispod 2% kamate na 10 godina. U Srbiji to nije ni približno tako. Velikim delom i zbog politike NBS, zbog čuvanja nerealnog kursa dinara , što ima veze sa socijalnim mirom itd. U svakom slučaju kada postoji tolika razlika u dostupnosti kapitala, sigurno je da naši svinjari nemaju nikakve šanse da u toj bici pobede. A, kapital je za naše svinjare, sve sem dostupan.
TEG 4 : Nedostatak pravnog sistema
Ne postoji nijedna zemlja u Evropi gde neko može da vam uzme svinje i da ih posle ne plati. U Srbiji je to moguće i to se relativno često dešava. Stočari su izloženi i raznim ucenama pri otkupu a i kasnije, ne postoji pravna sigurnost da će im obećan novac biti isplaćen.
TEG 5 : Nemogućnost izvoza
EU je efektno „opkolila“ Srbiju i zatvorila nas sa svih strana. Sa jedne strane, guraju svoju robu, sa druge strane napravili su efektivne vancarinske barijere zbog kojih su naše mogućnosti da izvezemo bilo gde, pa čak i u Rusiju, gde bi smo u teoriji imali tržište, vrlo male. Naravno da su šanse da naše duboko smrnute polutke u tranzitu , unesu svinjsku kugu na teritoriju EU , gde inače postoji u prirodnim rezervoarima, manje nego da padne asteroid i uništi sav život na zemlji , međutim oni su napravili pravila spram sebe a ne spram nas. Drugim rečima, njih savršeno ne interesuje to što je Srbija efektno odsečena od ostatka sveta što se tiče izvoza svinjskog mesa. Možemo da izvozimo u Makedoniju i Crnu Goru, što otprilike znači - nigde posebno. To su mala tržišta. A, s druge strane, naše granice su širom otvorene. Jasno je kako to mora da se završi.
I na kraju umesto zaključka, sve ovo će se verovatno ubrzo promeniti. Ovakve stvari sigurno neće tolerisati veliki sistemi iz EU koji dolaze da budu gospodari klanične industrije i zemlje u Srbiji. Za njih će sve ovo vrlo verovatno biti promenjeno ali za većinu naših svinjara će do tada , igra već biti završena ... i ostaće samo taj poslednji tango.
Niko nije kopao rudu u Borskom rudniku, niti ugalj u Kolubari, nego je gajio svinje i to je ono što nas je izgradilo i dalo nam, nadamo se slobodnu i nezavisnu zemlju u kojoj živimo ““ Srbiju.
Tim tužnije je onda, što se krećemo u takvom smeru da će izgleda „pravo“ na to da se svinjama bave u Srbiji imati svega par ljudi. Potomci onih koji su oslobodili ovu zemlju, uskoro će biti izbačeni sa tržišta, i iz ovog posla.
Kako nam se to dogodilo ?
Jednostavno.
Zamislite situaciju u kojoj imate nekog džina, golijata koji bi trebalo da skoči uvis i nekog normalnog čoveka od koga to isto zahtevate, ali tom običnom čoveku, pri tome vežete noge , postavite mu tegove a onda obojici kažete „Hop, hop, hop ... skačite ! “ . Da ironija bude veća, pošto naravno normalan čovek ne može da skače vezanih nogu, na kojima su tegovi, proglasite ga za nesposobnog i nenormalnog. Upravo to se dogodilo našim svinjarima. Svih ovih godina, ti ljudi rade u nemogućim uslovima , i prosto iznenađuje kako pre nisu propali, a onda dođemo u situaciju da ih proglašavaju za „neefikasne“. Evo, da malo pogledamo šta je to neefikasno u toj priči ...
TEG 1 : Sojina sačma
Cena sojine sačme u Evropskoj uniji je uvek oko 30% jeftinija nego u Srbiji. Većina te sačme dolazi iz Brazila i radi se o GM proizvodu. Međutim, to je samo sirovina. U Srbiju bez ikakvih restrikcija možete da uvezete koliko god hoćete mesa svinja koje su tovljene GM sačmom, ali ne možete da uvezete sirovinu. Naravno, svi znamo za to da se to radi da bi se sačuvao monopol jedne firme, i to je savršeno ““ u redu. Možda monopol i treba da se sačuva, ali ne preko leđa naših svinjara! Nema nikakve, ali nikakve ekonomske logike u tome da dozvoljavaš uvoz gotovog proizvoda, a zabranjuješ uvoz sirovine. Naravno SADA se govori o tome da će to biti promenjeno i naravno da hoće, jer veliki sistemi iz Nemačke i Austrije nisu ludi da dođu na naše tržište Srbije da rade pod takvim uslovima. Za njih će u Srbiji to biti novi početak ali za mnoge naše svinjare to će biti kraj.
TEG 2 : Veterinarske usluge
Ne postoji zemlja u svetu gde promet semenom svinja nije potpuno slobodan. Stočar može da kupi seme, kad i od koga hoće, dok god je nerast testiran, zdrav - i to je to. Jedino je nečiji nakaradni mozak u Srbiji odlučio da seljaci ne mogu da legalno kupuju seme i sami osemenjavaju svoje životinje. Isto važi i za lečenje. Promet veterinarskim lekovima je potpuno slobodan na Zapadu, za farmere, a naravno da se podrazumeva da stočar sam primenjuje sve lekove. Niko nije lud da zove veterinara da daje gvožđe prasadima, jer je to potpuno traćenje vremena, i veterinara i stočara. U Srbiji cveta crno tržište lekova , ali to ne treba osuđivati, jer narod jednostavno nema drugog izbora. Ipak , lekovi kupljeni na crno su uvek skuplji, a neko tu razliku mora da plati. To nas je vratilo decenijama unazad što se tiče genetike i uopšte svinjarstva. Takav sistem rada uopšte u kojem neko „čuva“ veterinare na jedan potpuno nezdrav način. Veterinari su korisni i ključni za razvoj stočarstva, ali samo na zdravim osnovama.
TEG 3 : Krediti banaka
Svuda u Evropi banke se utrkuju da seljacima daju kredite od ispod 2% kamate na 10 godina. U Srbiji to nije ni približno tako. Velikim delom i zbog politike NBS, zbog čuvanja nerealnog kursa dinara , što ima veze sa socijalnim mirom itd. U svakom slučaju kada postoji tolika razlika u dostupnosti kapitala, sigurno je da naši svinjari nemaju nikakve šanse da u toj bici pobede. A, kapital je za naše svinjare, sve sem dostupan.
TEG 4 : Nedostatak pravnog sistema
Ne postoji nijedna zemlja u Evropi gde neko može da vam uzme svinje i da ih posle ne plati. U Srbiji je to moguće i to se relativno često dešava. Stočari su izloženi i raznim ucenama pri otkupu a i kasnije, ne postoji pravna sigurnost da će im obećan novac biti isplaćen.
TEG 5 : Nemogućnost izvoza
EU je efektno „opkolila“ Srbiju i zatvorila nas sa svih strana. Sa jedne strane, guraju svoju robu, sa druge strane napravili su efektivne vancarinske barijere zbog kojih su naše mogućnosti da izvezemo bilo gde, pa čak i u Rusiju, gde bi smo u teoriji imali tržište, vrlo male. Naravno da su šanse da naše duboko smrnute polutke u tranzitu , unesu svinjsku kugu na teritoriju EU , gde inače postoji u prirodnim rezervoarima, manje nego da padne asteroid i uništi sav život na zemlji , međutim oni su napravili pravila spram sebe a ne spram nas. Drugim rečima, njih savršeno ne interesuje to što je Srbija efektno odsečena od ostatka sveta što se tiče izvoza svinjskog mesa. Možemo da izvozimo u Makedoniju i Crnu Goru, što otprilike znači - nigde posebno. To su mala tržišta. A, s druge strane, naše granice su širom otvorene. Jasno je kako to mora da se završi.
I na kraju umesto zaključka, sve ovo će se verovatno ubrzo promeniti. Ovakve stvari sigurno neće tolerisati veliki sistemi iz EU koji dolaze da budu gospodari klanične industrije i zemlje u Srbiji. Za njih će sve ovo vrlo verovatno biti promenjeno ali za većinu naših svinjara će do tada , igra već biti završena ... i ostaće samo taj poslednji tango.
Niko nije kopao rudu u Borskom rudniku, niti ugalj u Kolubari, nego je gajio svinje i to je ono što nas je izgradilo i dalo nam, nadamo se slobodnu i nezavisnu zemlju u kojoj živimo ““ Srbiju.
Uroš Davidović
Najnoviji broj
18. april 2024.
