Инфо

Берза

  • aero 1.676 ▼ -0,36%
  • dnos 1.103 ▼ -1,34%
  • fito 2.791 ▼ -0,32%
  • impl 3.200 ▲ 4,92%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.025 ▼ -4,03%
  • niis 681 ▲ 0,29%
  • pdcl 10.310 ▲ 24,97%
  • rso17153 103,96 ▲ 0,20%
  • sjpt 143 ▲ 2,14%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(3. март 2016.)
ЧАС ИСТОРИЈЕ ПОДСЕТИО НА ЖРТВЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО

Према размерама терора и броју мртвих које је оставио за собом Концентрациони логор на Сави је представљао четврти логор на територији Немачке окупационе зоне у Србији. „Проблематиком“ Шабачког моста више су се бавили судови рехабилитујући појединце стрељане на њему него историјска наука, истиче историчар Сања Петровић Тодосијевић
На позив Небојше Миликића, једног од чланова неформалне групе грађана “Не рехабилитацији“ мр Сања Петровић Тодосијевић недавно је одржала стручно вођење на тему Час историје: Терор у Шапцу и околини током Другог светског рата. Том приликом заинтересовани грађани били су у прилици да заједно са групом грађана која је пошла из Београда обиђу најзначајнија места страдања Шапчана у Другом светском рату.
-Час је почео у Бенској бари где је у склопу немачке казнене експедиције, која је ушла у Шабац након заједничког партизанско четничког напада на Шабац 24. септембра 1941. године, током 29. и 30. септембра дошло до стрељања више стотина, пре свега цивила, из околних мачванских села али и из самог Шапца. Према различитим изворима бројка се креће и до 1.200 стрељаних људи. Обилазак је настављен посетом Старом граду где се током читавог Другог светског рата налазио Концентрациони логор, прича Сања Петровић Тодосијевић.
Како наша саговорница наводи, Концентрациони логор у Шапцу на Сави представљао је једну од карика у систему немачких концентрационих логора који су постојали на територији читаве окупиране Европе током Другог светског рата. Објашњава да је Концентрациони логор у Шапцу требало да послужи пре свега истребљењу Јевреја и Рома, што је учињено до пролећа 1942. а затим и свих оних који су се активно борили против терора окупатора и његових помагача.
-Према размерама терора и броју мртвих које је оставио за собом он је, након Логора на Сајмишту, Логора на Бањици и Логора на Црвеном крсту у Нишу, представљао четврти логор на територији немачке окупационе зоне у Србији. Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача пописала је именом и презименом преко 2.500 жртава Концентрационог логора на Сави, каже Петровић Тодосијевић.
Као члан Пројектног тима Радне групе Републике Србије за обнову бившег југословенског павиљона у Државном музеју Аушвиц Биркенау наша историчарка је била у прилици да борави у два можда и највећа меморијала Холокауста на свету. Један се налази у Јад Вашему у Јерусалиму у Израелу, а други се у Државном музеју Аушвиц Биркенау у Пољској. На мапама концентрационих логора у оба музеја налази се и шабачки.
-Да на зидинама старе Шабачке тврђаве не постоји табла подигнута још 1954. на десетогодишњицу ослобођења Шапца, на којој пише да се на месту Тврђаве и Старог града налазио логор, Концентрациони логор не би ни на који начин био заступљен у јавном простору Шапца. Дужност је и професионална обавеза људи који су задужени за меморије да скрену пажњу на чињеницу да је током читаве четири године окупације на територији града Шапца функционисала како окупациона, тако и колаборационистичка управа сконцентрисана у оквиру Градског поглаварства. На њеном челу се налазио ратни градоначелник Шапца Бранко Петровић за чије личне потребе су 1943. године изузете из продаје јеврејске имовине две јеврејске куће које је онда купио он, наводи Сања Петровић Тодосијевић.
Вођење је настављено до Старог железничког моста на коме су 27. октобра 1944. године, четири дана после ослобођења града, партизани стрељали 36 грађана Шапца. Наша саговорница истиче да је њој као историчарки, али и ауторки вођења, био циљ да присутним грађанима укаже на две чињенице.
-Пре свега пажња јавности на ову тему скренута је тек пре неких десет до петнаест година, али и на сазнање да је једна веома значајна тема отворена кроз новинске чланке и фељтоне али не и у науци. Не постоји ни један релевантан историографски рад писан како на основу послератне судске грађе тако и на основу немачке полицијске грађе који у свом фокусу има поменута дешавања. Поједине колеге су се само делимично у оквиру далеко ширих истраживања бавиле темом стрељања на Шабачком мосту. Баш због тога ме посебно брине чињеница што су стрељања на Шабачком мосту после ослобођења града данас постала парадигма страдања Шапца и Шапчана у Другом светском рату, о чему сведочи и нова стална поставка Шабачког музеја, а она то никако не могу бити. „Проблематиком“ Шабачког моста више су се бавили судови рехабилитујући појединце стрељане на њему него историјска наука, истиче Петровић Тодосијевић.
На самом крају часа посетили су Партизанско спомен гробље које се налази у оквиру Доњошорског гробља. Истиричарка подсећа да Партизанско спомен гробље представља централни градски меморијал страдалим Шапчанима у Другом светском рату. Објашњава да се у првом делу налази заједничка гробница у коју су сахрањени посмртни остаци стрељаних у Бенској бари септембра 1944. а чија тела чланови породица након ексхумације и идентификације нису пренели у приватне, односно породичне гробнице као и посмртни остаци стрељаних на више локација у граду и око града.
-Ту су пре свега грађани Шапца, Ваљева, Лознице и околине који су стрељани на локалитету Шицара у сремском селу Кленак. У другом делу гробља се налазе гробови грађана Шапца и околине који су најпре стрељани, а затим њихови посмртни остаци обешени у центру Шапца у ноћи 20. на 21. август 1941. Дакле Меморијал на Доњошорском гробљу је посебно значајан јер представља споменик жртвама које су убијене на другим местима. У том смислу морамо бити веома опрезни када доносимо закључке да стрељани у Бари немају свој меморијал. Имају га, али не на месту на ком су стрељани, каже Петровић Тодосијевић.
Током 29. и 30. септембра дошло до стрељања више стотина, пре свега цивила, из околних мачванских села али и из самог Шапца. Према различитим изворима бројка се креће и до 1.200 стрељаних људи
Да на зидинама старе Шабачке тврђаве не постоји табла подигнута још 1954. на десетогодишњицу ослобођења Шапца, на којој пише да се на месту Тврђаве и Старог града налазио логор, Концентрациони логор не би ни на који начин био заступљен у јавном простору Шапца
Биографија
Мр Сања Петровић Тодосијевић, рођена је у Шапцу. Истраживач сарадник је на Институту за новију историју Србије и члан Главног одбора Савеза антифашиста Србије. Активна је на очувању антифашистичких тековина и очувању сећања на жртве фашизма као аутор изложби и радних група које се баве овом тематиком. Прошле године на позив Меморијала де ла Шоа из Париза, држала је предавање на семинару за наставнике историје из Србије под називом Холокауст у Србији 1941. ““ 1942.
Шабачке жрве рано добиле спомен обележја
У првим годинама после рата када је жртве оплакивало друштво које се и само сећало рата споменици су били мањи, интимнији. Због тога у овом периоду доминирају спомен плоче и табле. Већ од почетка шездесетих акценат је стављен на генерације које су рођене после рата односно на оне који се рата нису сећали. Тада су почели да се дижу далеко монументалнији споменици, велики спомен паркови итд. Борачка организација која је у социјалистичкој Југославији била задужена за меморије постарала се да скоро све шабачке жртве добију своја спомен обележја до средине шездесетих година, испричала је Сања Петровић Тодосијевић.
М.М.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa