JAVNI ČAS U KOCELjEVAČKOJ SREDNjOJ ŠKOLI
SAVREMENA PORODICA I BRAK
S jedne strane roditelji zbog zauzetosti i neznanja nisu u objektivnoj mogućnosti da dovoljno vaspitaju i utiču na decu. Tu funkciju ne vrše dovoljno ni škole zbog njene pretežne orijentacije na obrazovnu funkciju
Funkcije i problemi savremene porodice i braka bila je tema kojom su se na javnom času bavili koceljevački srednjoškolci i njihove profesorke Vesna Kovačević, Vera Pavlović i Tatjana Jeremić, dok su članovi dramske sekcije ove škole pripremili dramski prikaz na temu nasilja u porodici.
- Već nekoliko godina na ovim javnim časovima mi se sa velikim zadovoljstvom bavimo pitanjima i problemima pojedinca i društva i kroz teme kroz koje smo prošli kao što su alkoholizam, religija, ekologija i društvo, pokušavamo da ponudimo neka rešenja i da vas naučimo da se u pojedinim situacijama u kojima se sa tim problemima susrećete setite onoga što ste na ovim časovima čuli da pomognete sami sebi - poručila je prisutnim učenicima jedna od autorki ovog javnog časa, profesor Vesna Kovačević.
Đaci su se podsetili definicije porodice i braka i njihovih osnovnih funkcija te su imali priliku da vide kakvi su savremeni svetski trendovi kada su ove teme u pitanju.
Kako su autori istakli ne postavlja se pitanje da li porodica treba ili ne treba da vrši vaspitno-odgojnu funkciju, već da li ona pod sadašnjim okolnostima to može i u kojoj meri. S jedne strane roditelji zbog zauzetosti i neznanja nisu u objektivnoj mogućnosti da dovoljno vaspitaju i utiču na decu. Tu funkciju ne vrše dovoljno ni škole zbog njene pretežne orijentacije na obrazovnu funkciju.
Za razliku od tradicionalne porodice koja je bila uklopljena u široku mrežu rodbinskih i komšijskih odnosa, savremena porodica je suviše izolovana i okrenuta sebi. Takođe, sve su glasnije kritike radikalnog feminizma koji ističe da se eksploatacija izražava kroz neravnopravnu podelu kućnih poslova. Podaci na koje se feministkinje pozivaju pokazuju da čak i kada je zaposlena, žena provodi dvostruko više vremena obavljajući poslove u kući od muškaraca.
Autori ovog javnog časa su izneli tvrdnje da se u razvijenim zemljama sve češće može čuti mišljenje da preti opasnost od nestanka braka i porodice. Ove tvrdnje se zasnivaju na sve manjoj zainteresovanosti ljudi za stupanje u brak sa jedne strane, kao i na podacima koji govore o sve izraženijem trendu raspada brakova i porodica i porodičnim sukobima.
U zemljama koje danas čine EU u periodu od sedamdesetih godina prošlog veka pa do 2009. godine stopa razvoda braka je porasla sa 0,9 na 2,1 odsto. U Srbiji je ta stopa jedna od najnižih u Evropi i pre šest godina iznosila je 1,1 odsto što je isto kao u Sloveniji i nešto više nego u Italiji i Irskoj. Ali u poređenju sa stopom krajem dvadesetog veka stopa razvoda u Srbiji u prvoj deceniji 21. veka je bila veća.
U našoj zemlji se prema zvaničnim podacima razvodi svaki peti brak, odnosno nešto više od 20 odsto. Na svetskom nivou veliki procenat razvoda beleži se u SAD oko 55 odsto, dok su na dnu liste Japan i Indija sa skoro dva odnosno nešto više od jedan odsto.
Statistika navodi da su najčešći razlozi za razvod u našoj državi bračno neverstvo, neslaganje sa parterovim roditeljima kao i nasilje koje je često povezano sa alkoholizMom supružnika. Najčešće žrtve nasilja u porodici su deca i žene a kao najčešći nasilnici se pojavljuju roditelji oba pola nad decom i muževi nad suprugama. U porodičnom nasilju u Srbiji svake godine strada veliki broj žena koje trpe konstantno fizičko, psihičko i ekonomsko nasilje.
Teška odluka
prijaviti nekog
Prema podacima Centra za socijalni rad u Koceljevi prošle godine evidentirane su 22 porodičnog nasilja što je za 10 manje nego 2014. Najveći broj obaveštenja o izvršenom nasilju dostavljen je iz policije koji su pored ove socijalne ustanove obaveštavali i tužilaštvo ili podnosili prijave sudiji za prekršaje zbog narušavanja javnog reda i mira izazvanog poremećenim porodičnim odnosima. I dalje se žrtve nasilja, članovi porodice ili neko drugo lice retko usuđuju da prijave nasilnika što predstavlja veliku prepreku u lociranju problema posebno kada je reč o psihičkom zlostavlja.
Statistika
U okviru javnog časa autori su izneli i zanimljivosti vezane za temu savremene porodice i braka.
Najveći broj dece koja nisu rođena u bračnoj vezi dolazi na svet iz Kostolca u kome čak 66 odsto majki rubriku „bračno stanje“ popunjava sa neudata, a najmanje u Ivanjici gde svega 5% majki rađa dete van braka.
Početkom šezdesetih godina prošlog veka više od polovine očeva dece rođene van braka je priznalo očinstvo dok je u 2004. godini svega 40 % očeva dalo detetu svoje prezime.
U Keniji 2,1 milion muškaraca su žrtve eksploatacije od strane žena.
- Već nekoliko godina na ovim javnim časovima mi se sa velikim zadovoljstvom bavimo pitanjima i problemima pojedinca i društva i kroz teme kroz koje smo prošli kao što su alkoholizam, religija, ekologija i društvo, pokušavamo da ponudimo neka rešenja i da vas naučimo da se u pojedinim situacijama u kojima se sa tim problemima susrećete setite onoga što ste na ovim časovima čuli da pomognete sami sebi - poručila je prisutnim učenicima jedna od autorki ovog javnog časa, profesor Vesna Kovačević.
Đaci su se podsetili definicije porodice i braka i njihovih osnovnih funkcija te su imali priliku da vide kakvi su savremeni svetski trendovi kada su ove teme u pitanju.
Kako su autori istakli ne postavlja se pitanje da li porodica treba ili ne treba da vrši vaspitno-odgojnu funkciju, već da li ona pod sadašnjim okolnostima to može i u kojoj meri. S jedne strane roditelji zbog zauzetosti i neznanja nisu u objektivnoj mogućnosti da dovoljno vaspitaju i utiču na decu. Tu funkciju ne vrše dovoljno ni škole zbog njene pretežne orijentacije na obrazovnu funkciju.
Za razliku od tradicionalne porodice koja je bila uklopljena u široku mrežu rodbinskih i komšijskih odnosa, savremena porodica je suviše izolovana i okrenuta sebi. Takođe, sve su glasnije kritike radikalnog feminizma koji ističe da se eksploatacija izražava kroz neravnopravnu podelu kućnih poslova. Podaci na koje se feministkinje pozivaju pokazuju da čak i kada je zaposlena, žena provodi dvostruko više vremena obavljajući poslove u kući od muškaraca.
Autori ovog javnog časa su izneli tvrdnje da se u razvijenim zemljama sve češće može čuti mišljenje da preti opasnost od nestanka braka i porodice. Ove tvrdnje se zasnivaju na sve manjoj zainteresovanosti ljudi za stupanje u brak sa jedne strane, kao i na podacima koji govore o sve izraženijem trendu raspada brakova i porodica i porodičnim sukobima.
U zemljama koje danas čine EU u periodu od sedamdesetih godina prošlog veka pa do 2009. godine stopa razvoda braka je porasla sa 0,9 na 2,1 odsto. U Srbiji je ta stopa jedna od najnižih u Evropi i pre šest godina iznosila je 1,1 odsto što je isto kao u Sloveniji i nešto više nego u Italiji i Irskoj. Ali u poređenju sa stopom krajem dvadesetog veka stopa razvoda u Srbiji u prvoj deceniji 21. veka je bila veća.
U našoj zemlji se prema zvaničnim podacima razvodi svaki peti brak, odnosno nešto više od 20 odsto. Na svetskom nivou veliki procenat razvoda beleži se u SAD oko 55 odsto, dok su na dnu liste Japan i Indija sa skoro dva odnosno nešto više od jedan odsto.
Statistika navodi da su najčešći razlozi za razvod u našoj državi bračno neverstvo, neslaganje sa parterovim roditeljima kao i nasilje koje je često povezano sa alkoholizMom supružnika. Najčešće žrtve nasilja u porodici su deca i žene a kao najčešći nasilnici se pojavljuju roditelji oba pola nad decom i muževi nad suprugama. U porodičnom nasilju u Srbiji svake godine strada veliki broj žena koje trpe konstantno fizičko, psihičko i ekonomsko nasilje.
Teška odluka
prijaviti nekog
Prema podacima Centra za socijalni rad u Koceljevi prošle godine evidentirane su 22 porodičnog nasilja što je za 10 manje nego 2014. Najveći broj obaveštenja o izvršenom nasilju dostavljen je iz policije koji su pored ove socijalne ustanove obaveštavali i tužilaštvo ili podnosili prijave sudiji za prekršaje zbog narušavanja javnog reda i mira izazvanog poremećenim porodičnim odnosima. I dalje se žrtve nasilja, članovi porodice ili neko drugo lice retko usuđuju da prijave nasilnika što predstavlja veliku prepreku u lociranju problema posebno kada je reč o psihičkom zlostavlja.
Statistika
U okviru javnog časa autori su izneli i zanimljivosti vezane za temu savremene porodice i braka.
Najveći broj dece koja nisu rođena u bračnoj vezi dolazi na svet iz Kostolca u kome čak 66 odsto majki rubriku „bračno stanje“ popunjava sa neudata, a najmanje u Ivanjici gde svega 5% majki rađa dete van braka.
Početkom šezdesetih godina prošlog veka više od polovine očeva dece rođene van braka je priznalo očinstvo dok je u 2004. godini svega 40 % očeva dalo detetu svoje prezime.
U Keniji 2,1 milion muškaraca su žrtve eksploatacije od strane žena.
V. Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
