SRPSKA POLjOPRIVREDA U OČIMA VOĆARA SIMIĆA
MINUT DO DVANAEST ZA PROMENE
U voću je velika šansa, ali je neophodna smišljena a ne stihijsko kampanjska podrška države. Ukoliko uskoro ne dobijemo gotov proizvod svetskog kvaliteta, koji možemo da prodamo po normalnoj ceni postaćemo nadničari za koru hleba
U voćarstvu skoro četvrt veka. Pod kruškama, trešnjama i kajsijom deset hektara zemlje. Uz predan i odgovoran rad, još uvek moguća zarada, ali, po proceni Bogoljuba Simića, predsednika Udruženja voćara Šapca ukoliko se odnos države prema proizvođačima uskoro ne promeni, bitka za opstanak je unapred izgubljena. Sa druge strane, kako navodi ovaj voćar iz Predvorice, šabačka lokalna samouprava se poslednjih godina “osvestila“ te na različite načine dosta ulaže u voćarstvo.
Voće za izvoz
Početkom devedesetih godina Bogoljub Simić iz Predvorice zasniva ozbiljniju voćarsku proizvodnju. Danas se gazdinstvo prostire na preko 10 hektara voćnjaka sa tendencijom daljeg proširenja. Najviše, šest hektara, je pod zasadom kruške. Prinosi, zavise od godine, ali je neki prosek oko 4 vagona po hektaru. Ostale parcele su pod trešnjom, dok se kajsija pokazala neotpornom. Preko 90 procenata njihovog voća je ekstra kvaliteta, i gotovo sve se plasira na inostrano tržište. Kada je reč o ceni, Simić kaže da je još uvek zadovoljan istom, ali da postoje pokazatelji koji ga zabrinjavaju, no i oni koji ohrabruju.
-Pre pet godina cena nije bila diskutibalna. Kilogram krušaka je bio jedan evro. Međutim, prošlu berbu smo “na mišiće“ prodali za 75 evro centi po kilogramu. Ako to podelimo, vidimo da je cena svake godine padala za 5 evro centi. Smanjenje cene je uslovljeno povećanjem ponude na tržištu sa jedne strane, a sa druge sve nižom kupovnom moći građana. Ono što ohrabruje je šansa koja se otvara za malinu, kupinu i šljivu- objašnjava Simić.
Jeftinije rakete od mreža
Evidentne klimatske promene uslovile su čestu pojavu grada na ovim područjima. Simići su 1,3 hektara zaštitili mrežama, ali tvrde da je za srpske proizvođače mnogo povoljnija opcija funkcionisanje protivgradne zaštite od kupovine i postavljanja protivgradne opreme.
-Pre dve godine sam 1,3 hektara stavio pod mrežu, to me ukupno koštalo 25.000 evra. Sada je to nešto manje, ali opet predstavlja značajan izdatak. Mnogo bolje je ulagati u protivgradnu zaštitu, i to je na svu sreću prepoznala šabačka lokalna samouprava koja je prošle godine na vreme nabavila rakete- kaže Simić, i objašnjava svoja loša iskustva sa osiguravajućim kućama.
-Poljoprivreda je jako zgodna za pranje novca, a najlakše je to raditi preko osiguravajućih kuća. Ako osiguravate kod nekog, prijavite štetu, oni vam kažu da će doći sedam dana pred branje. Na moje pitanje zašto ne odmah da bacim probijene plodove ne bi li biljka mogla da usmeri svoju snagu na nove, dobijem odgovor a šta ako ponovo u međuvremenu padne grad kako to da procenimo? Da bi vam na kraju otvoreno rekli da osiguranje nije tu da zaradite,nego samo da “premostite“ do nove berbe. Pri tome, komisija je sačinjena isključivo od njihovih ljudi i realno kolike su šanse prosečnom srpskom poljoprivredniku na sudu protiv velikih osiguravajućih kuća.
Smišljena a ne kampanjska
podrška države
Simić tvrdi da, uprkos trenutno lošim uslovima u državi, voćarstvo predstavlja ozbiljnu šansu za napredak. Sve što treba je odgovoran i pedantan rad, ali i smišljena, sistematska podrška nadležnih organa.
-Za napredak je potrebna smišljena a ne kampanjska podrška države. Linearna i jasno definisana strategija. U Srbiji je poenta da dobijemo gotov proizvod evropskog kvaliteta koji ćemo moći da prodamo po normalnoj ceni, postaćemo nadničari za koru hleba. U tome nećemo uspeti ukoliko pod hitno ne prevagne struka nad politikom- mišljenja je Simić.
Iniciranje izgradnje Centra
za preradu voća
Preduzimljivog i praktičnog duha, u potrazi za najboljim rešenjima dosta koristi iskustva skupljena prilikom čestih putovanja u evropske zemlje. Odatle se rodila i ideja o sabirnom centru za skladištnje voća.
-Kao Udruženje inicirali smo pokretanje projekta Centra za skladištenje voća. Naime, najjednostavnijom računicom smo došli do zaključka da je bolje uraditi jednu veliku hladnjaču u kojoj ćemo biti ili deoničari ili zakupljivati prostor, nego da svako kod kuće pravi po jednu hladnjaču manjeg kapaciteta. Tu ideju je prepoznala i šabačka Gradska uprava, te se nadamo skoroj realizaciji.
Zagarantovana budućnost
Gazdinstvo Simića ima zagarantovanu budućnost. Naime, brigu o imanju će nastaviti sin Vladimir, master zaštite bilja koji, koji je svojom stručnošću i iskustvom spreman da se uhvati u koštac sa navedenim problemima i nastavi sa unapređenjem proizvodnje.
Do rešenja za dva sata
- Za dva sata može da se sredi stanje u poljoprivredi. Nema davanja para, ali zato poljoprivredni proizvođači imaju naftu po 60 evro centi, potom ukinuti PDV na đubrivo, sisteme za navodnjavanje, i neku skupu mehanizaciju. Ne treba ništa više- kaže Bogoljub Simić.
Uzmu pet dinara vrate dva
-Svake sezone je aktuelna priča o državnim subvencijama. Često se koristi rečenica “država daje subvencije“, a niko to do kraja ne razjasni da je to naš novac, i da oni prvo od nas uzmu 5 dinara da bi nam posle možda vratili dva ili tri dinara. U ovom trenutku u Srbiji najskuplju cenu nafte plaćaju poljoprivrednici. Nasuprot tome, u svim ozbiljnijim evropskim zemljama nafta za poljoprivredu je obeležena posebnom bojom i košta od 50 do 60 evrocenti. Samo kod nas, bez PDV dobijaju naftu autoprevoznici a ne poljoprivrednici.
Šabac kao dobar primer
-Šabac se prvi među gradovima osvestio po pitanju značaja poljoprivrede i razvoja sela. Zahvaljujući subvencijama za dubinske bunare oživljen je Cer sa skoro 1.000 hektara zasada jagoda. Nabavkom protivgradnih raketa su dobili našu naklonost i podršku. Uloženo je dosta u putnu infrastrukturu, očišćena je kanalska mreža. Nemamo problem da im na tome zahvalimo, kome to nije pravo nek uradi više i mi ćemo takođe javno reći da je dobro uradio.
Voće za izvoz
Početkom devedesetih godina Bogoljub Simić iz Predvorice zasniva ozbiljniju voćarsku proizvodnju. Danas se gazdinstvo prostire na preko 10 hektara voćnjaka sa tendencijom daljeg proširenja. Najviše, šest hektara, je pod zasadom kruške. Prinosi, zavise od godine, ali je neki prosek oko 4 vagona po hektaru. Ostale parcele su pod trešnjom, dok se kajsija pokazala neotpornom. Preko 90 procenata njihovog voća je ekstra kvaliteta, i gotovo sve se plasira na inostrano tržište. Kada je reč o ceni, Simić kaže da je još uvek zadovoljan istom, ali da postoje pokazatelji koji ga zabrinjavaju, no i oni koji ohrabruju.
-Pre pet godina cena nije bila diskutibalna. Kilogram krušaka je bio jedan evro. Međutim, prošlu berbu smo “na mišiće“ prodali za 75 evro centi po kilogramu. Ako to podelimo, vidimo da je cena svake godine padala za 5 evro centi. Smanjenje cene je uslovljeno povećanjem ponude na tržištu sa jedne strane, a sa druge sve nižom kupovnom moći građana. Ono što ohrabruje je šansa koja se otvara za malinu, kupinu i šljivu- objašnjava Simić.
Jeftinije rakete od mreža
Evidentne klimatske promene uslovile su čestu pojavu grada na ovim područjima. Simići su 1,3 hektara zaštitili mrežama, ali tvrde da je za srpske proizvođače mnogo povoljnija opcija funkcionisanje protivgradne zaštite od kupovine i postavljanja protivgradne opreme.
-Pre dve godine sam 1,3 hektara stavio pod mrežu, to me ukupno koštalo 25.000 evra. Sada je to nešto manje, ali opet predstavlja značajan izdatak. Mnogo bolje je ulagati u protivgradnu zaštitu, i to je na svu sreću prepoznala šabačka lokalna samouprava koja je prošle godine na vreme nabavila rakete- kaže Simić, i objašnjava svoja loša iskustva sa osiguravajućim kućama.
-Poljoprivreda je jako zgodna za pranje novca, a najlakše je to raditi preko osiguravajućih kuća. Ako osiguravate kod nekog, prijavite štetu, oni vam kažu da će doći sedam dana pred branje. Na moje pitanje zašto ne odmah da bacim probijene plodove ne bi li biljka mogla da usmeri svoju snagu na nove, dobijem odgovor a šta ako ponovo u međuvremenu padne grad kako to da procenimo? Da bi vam na kraju otvoreno rekli da osiguranje nije tu da zaradite,nego samo da “premostite“ do nove berbe. Pri tome, komisija je sačinjena isključivo od njihovih ljudi i realno kolike su šanse prosečnom srpskom poljoprivredniku na sudu protiv velikih osiguravajućih kuća.
Smišljena a ne kampanjska
podrška države
Simić tvrdi da, uprkos trenutno lošim uslovima u državi, voćarstvo predstavlja ozbiljnu šansu za napredak. Sve što treba je odgovoran i pedantan rad, ali i smišljena, sistematska podrška nadležnih organa.
-Za napredak je potrebna smišljena a ne kampanjska podrška države. Linearna i jasno definisana strategija. U Srbiji je poenta da dobijemo gotov proizvod evropskog kvaliteta koji ćemo moći da prodamo po normalnoj ceni, postaćemo nadničari za koru hleba. U tome nećemo uspeti ukoliko pod hitno ne prevagne struka nad politikom- mišljenja je Simić.
Iniciranje izgradnje Centra
za preradu voća
Preduzimljivog i praktičnog duha, u potrazi za najboljim rešenjima dosta koristi iskustva skupljena prilikom čestih putovanja u evropske zemlje. Odatle se rodila i ideja o sabirnom centru za skladištnje voća.
-Kao Udruženje inicirali smo pokretanje projekta Centra za skladištenje voća. Naime, najjednostavnijom računicom smo došli do zaključka da je bolje uraditi jednu veliku hladnjaču u kojoj ćemo biti ili deoničari ili zakupljivati prostor, nego da svako kod kuće pravi po jednu hladnjaču manjeg kapaciteta. Tu ideju je prepoznala i šabačka Gradska uprava, te se nadamo skoroj realizaciji.
Zagarantovana budućnost
Gazdinstvo Simića ima zagarantovanu budućnost. Naime, brigu o imanju će nastaviti sin Vladimir, master zaštite bilja koji, koji je svojom stručnošću i iskustvom spreman da se uhvati u koštac sa navedenim problemima i nastavi sa unapređenjem proizvodnje.
Do rešenja za dva sata
- Za dva sata može da se sredi stanje u poljoprivredi. Nema davanja para, ali zato poljoprivredni proizvođači imaju naftu po 60 evro centi, potom ukinuti PDV na đubrivo, sisteme za navodnjavanje, i neku skupu mehanizaciju. Ne treba ništa više- kaže Bogoljub Simić.
Uzmu pet dinara vrate dva
-Svake sezone je aktuelna priča o državnim subvencijama. Često se koristi rečenica “država daje subvencije“, a niko to do kraja ne razjasni da je to naš novac, i da oni prvo od nas uzmu 5 dinara da bi nam posle možda vratili dva ili tri dinara. U ovom trenutku u Srbiji najskuplju cenu nafte plaćaju poljoprivrednici. Nasuprot tome, u svim ozbiljnijim evropskim zemljama nafta za poljoprivredu je obeležena posebnom bojom i košta od 50 do 60 evrocenti. Samo kod nas, bez PDV dobijaju naftu autoprevoznici a ne poljoprivrednici.
Šabac kao dobar primer
-Šabac se prvi među gradovima osvestio po pitanju značaja poljoprivrede i razvoja sela. Zahvaljujući subvencijama za dubinske bunare oživljen je Cer sa skoro 1.000 hektara zasada jagoda. Nabavkom protivgradnih raketa su dobili našu naklonost i podršku. Uloženo je dosta u putnu infrastrukturu, očišćena je kanalska mreža. Nemamo problem da im na tome zahvalimo, kome to nije pravo nek uradi više i mi ćemo takođe javno reći da je dobro uradio.
N. Kulačin/T.Trifković
Najnoviji broj
18. april 2024.
