MAČVANIN MILORAD LALA DOSTANIĆ IZMEĐU SNA I JAVE
PROJEKTUJE UDOBNIJI ŽIVOT
Pored osnovnog zanimanja arhitekte, sebe pronalazio kao muzičar, zabavljač, slikar, umetnički fotograf, hroničar sela...
Prvi koraci Milorada Lale Dostanića iz Salaša Noćajskog u Mačvi, najviše su uticali na njegove dalje životne staze. Kao učenik prvog razreda osnovne škole pokazivao je sklonost ka crtanju, pisanju, harmonici, muzici i fudbalu. To ga je iz sremskomitrovačke gimnazije izdvajalo od ostalih vršnjaka, a slično je bilo i kasnije. Ne čudi što je Arhitektonski fakultet u Beogradu završio uspešno. Od malena je želeo da bude kreativan i avangardan. Tako je životnom opredeljenju dodavao mladalačke sklonosti i gotovo uvek bio zapažen.
Lepe kuće u Mačvi
Širom Mačve i okoline ubrzo “niču“ različite lepe kuće, nezaboravno arhitektonsko delo Milorada Lale Dostanića. U Sremskoj Mitrovici kažu da je lakše nabrojati one zgrade koje on nije projektovao, od onih koje su projektantsko delo njegovih ruku. Kreativnim rešenjima u građevinarstvu pročuo se čak do Sibira.
Tokom studija i kasnije voleo je da svira harmoniku. Upornosti i ovoj velikoj želji ubrzo je pridodao opismenjavanje muzičkog dara u radionici čuvenog Miodraga Todorovića-Mije Krnjevca. Gotovo fantastičan rezultat usledio je ubrzo na čuvenom Beogradskom saboru 1972. U finalu, među velikim brojem kandidata, odabrano je njegovo kolo Krnjevski vez, za koje je napisao muziku i uradio aranžman. Usledio je u izvođačkom delu zapažen nastum orkestra Žarka Josipovića Škule. Lalino muzičko umeće, ostalo je na trajnim snimcima u Radio Beogradu. Pesme “Kaži da me voliš“ i “Ostavi mila tugu “za Jovana Stanišića i Lalino kolo “Smederevski vez“ koje je izvodio na Beogradskom saboru 1973. godine u konkurenciji 380 prispelih kompozicija, potvrda su vrhunskog umeća, trajno zabeleženog u arhivi priznatog radija. Tome treba dodati i pesme za Miću Panića, “Želeo sam da me voliš“ i “Pevajmo“.
Selo lepše od Pariza
Milorad Lala Dostanić mnogo voli svoje selo. Nikada iz njega nije otišao. Tu sa suprugom Gordanom gradi svoj dom. Ćerka u gradu živi svojim životom. Na zidovima moderne kuće u Salašu Noćajskom, gde živi, nalaze se brojne slike i fotografije, njegovih ruku delo. U prostranom dvorištu Dostanića nalazi se i Park Života. Nalazi se na mestu stare kuće sa skulpturama koje predstavljaju prošlost, sadašnjost i budućnost. Pozitivne ocene o njemu dao je i priznati umetnik Milić od Mačve.
Lala je dao i veliki doprinos u radu KUD preduzeća u kome je radio i seoskog. Nesebično je podario svoju umešnost u sviranju na harmonici, a jedan od njegovih učenika bio je Svetislav Mike Čupić, koji je postao prva harmonika Srbije u Sokobanji. Značajan je njegov udeo u brojnim manifestacijama, a posebno Karavanu narodnog melosa Mačve, Srema i Semberije, koji je trajao desetak godina.
Imao sam uspeha u svemu što sam poželeo da radim i to mi je posebno drago, sada kad sam u mirovini, kaže Lala.
Poznati je hroničar života svog sela, a trenutno je angažovan na pisanju monografije o 70 godina domaćeg Fudbalskog kluba.
Lepe kuće u Mačvi
Širom Mačve i okoline ubrzo “niču“ različite lepe kuće, nezaboravno arhitektonsko delo Milorada Lale Dostanića. U Sremskoj Mitrovici kažu da je lakše nabrojati one zgrade koje on nije projektovao, od onih koje su projektantsko delo njegovih ruku. Kreativnim rešenjima u građevinarstvu pročuo se čak do Sibira.
Tokom studija i kasnije voleo je da svira harmoniku. Upornosti i ovoj velikoj želji ubrzo je pridodao opismenjavanje muzičkog dara u radionici čuvenog Miodraga Todorovića-Mije Krnjevca. Gotovo fantastičan rezultat usledio je ubrzo na čuvenom Beogradskom saboru 1972. U finalu, među velikim brojem kandidata, odabrano je njegovo kolo Krnjevski vez, za koje je napisao muziku i uradio aranžman. Usledio je u izvođačkom delu zapažen nastum orkestra Žarka Josipovića Škule. Lalino muzičko umeće, ostalo je na trajnim snimcima u Radio Beogradu. Pesme “Kaži da me voliš“ i “Ostavi mila tugu “za Jovana Stanišića i Lalino kolo “Smederevski vez“ koje je izvodio na Beogradskom saboru 1973. godine u konkurenciji 380 prispelih kompozicija, potvrda su vrhunskog umeća, trajno zabeleženog u arhivi priznatog radija. Tome treba dodati i pesme za Miću Panića, “Želeo sam da me voliš“ i “Pevajmo“.
Selo lepše od Pariza
Milorad Lala Dostanić mnogo voli svoje selo. Nikada iz njega nije otišao. Tu sa suprugom Gordanom gradi svoj dom. Ćerka u gradu živi svojim životom. Na zidovima moderne kuće u Salašu Noćajskom, gde živi, nalaze se brojne slike i fotografije, njegovih ruku delo. U prostranom dvorištu Dostanića nalazi se i Park Života. Nalazi se na mestu stare kuće sa skulpturama koje predstavljaju prošlost, sadašnjost i budućnost. Pozitivne ocene o njemu dao je i priznati umetnik Milić od Mačve.
Lala je dao i veliki doprinos u radu KUD preduzeća u kome je radio i seoskog. Nesebično je podario svoju umešnost u sviranju na harmonici, a jedan od njegovih učenika bio je Svetislav Mike Čupić, koji je postao prva harmonika Srbije u Sokobanji. Značajan je njegov udeo u brojnim manifestacijama, a posebno Karavanu narodnog melosa Mačve, Srema i Semberije, koji je trajao desetak godina.
Imao sam uspeha u svemu što sam poželeo da radim i to mi je posebno drago, sada kad sam u mirovini, kaže Lala.
Poznati je hroničar života svog sela, a trenutno je angažovan na pisanju monografije o 70 godina domaćeg Fudbalskog kluba.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
