KAKVA BI BILA DRŽAVA 13 GODINA POSLE UBISTVA ZORANA ĐINĐIĆA
SRBIJA BI BILA PROMENjENA
Da je preživeo atentat promenio bi Srbiju, smatra Veljko Lalić, glavni i odgovorni urednik “Nedeljnika“. Imao je jedinstveni dar koji je spajao filozofa i državnika, kaže Latinka Perović, istoričarka
Prošlo je 13 godina od kada je ubijen Zoran Đinđić. Za to vreme u Srbiji se izdešavalo mnogo toga. Više nemamo zajedničku državu sa Crnom Gorom, Kosovo je priznalo više od 100 država, na čelu države se nalazi čovek koji je nekoliko dana pre atentata na premijera rekao da je “i Tito pred smrt imao problem sa nogom“.
Prema rečima Veljka Lalića, glavnog i odgovornog urednika “Nedeljnika“, Zoran Đinđić je bio incident u našoj istoriji. Njega niko nije mogao da zamisli kao, npr, britanskog premijera. Jedno od najčešćih pitanja svih onih koji se danas bave Đinđićem, sigurno je: “Kako bi izgledala Srbija da je Đinđić preživeo.“
- Da nije bilo atentata verovatno bi pao s vlasti za dve godine, još nekoliko se mučio kao opozicija, i onda otišao na neku katedru u Americi ili Nemačkoj. Da je preživeo atentat, da je bio ranjen, a za dva meseca izašao iz bolnice siguran sam da bi promenio Srbiju. Trajno ““ kaže Lalić.
Po njemu, Srbija bi bila najvažnija zemlja u regionu, a ne motel pored puta.
- Imali bismo zajedničku državu sa Crnom Gorom, u nekom obliku, Zapad moguće njemu ne bi oteo Kosovo (celo naravno). Srbija bi do 2008. imala ekonomski bum. Izgradila bi najveći aerodrom u regionu, liberalizovala tržište, napravila svoje tajkune kojima bi on mogao da naređuje da se šire po regionu. Likvidirao bi stare socijalističke gigante. Verovatno bi nas sa Hrvatskom nekako uvukao u EU. Možda i nezasluženo, ali bi nas uvukao. I onda bi ga verovatno ubili. Zbog Vidovdana, Kosova... Svega toga ““ dodaje Lalić.
Na otvaranju izložbe o Zoranu Đinđiću, istoričarka Latinka Perović je rekla da je bivši premijer Srbije i predsednik Demokratske stranke bio jedinstvena ličnost.
- On je formulisao novu mogućnost koja je bila oslonjena na dugu tradiciju novije istorije. Uvek mi je bilo fascinantno njegovo razumevanje srpske istorije, jer je imao jedinstveni dar koji je spajao filozofa i državnika ““ ističe Perović.
Ona je dodaje da se Đinđić zalagao za vladavinu prava i slobodu pojedinca, jer je hteo modernu državu. „Zoran Đinđić je najviše govorio o znanju, učenju i odgovornosti. To je ta zaostavština koja dopire do mladih ljudi“, rekla je Perović.
Godišnjicu ubistva Zorana Đinđića, obeležili su svi ““ vlast, opozicija, mediji, građani. Nekada u istoj partiji i saradnici Zorana Đinđića, i ove godine su u više kolona odali počast čoveku koji je, verovatno, najzaslužniji za njihove karijere.
PRESUDU POTVRDIO VRHOVNI SUD
Zoran Đinđić je 12. marta 2003. godine u 12 časova i 25 minuta pogođen metkom iz snajperske puške u dvorištu Vlade. Posle operacije, preminuo je u Urgentnom centru Srbije. Atentat su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i „Zemunskog klana“. Kao kolovođe grupe identifikovani su nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija i vođe kriminalnog „Zemunskog klana“ Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Na Đinđića je iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14, pucao pripadnik JSO Zvezdan Jovanović, koji je, kao i bivši komandant JSO Milorad Luković Legija, osuđen pred Specijalnim sudom na 40 godina zatvora. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.
Prošlo je 13 godina od kada je ubijen Zoran Đinđić. Za to vreme u Srbiji se izdešavalo mnogo toga. Više nemamo zajedničku državu sa Crnom Gorom, Kosovo je priznalo više od 100 država, na čelu države se nalazi čovek koji je nekoliko dana pre atentata na premijera rekao da je “i Tito pred smrt imao problem sa nogom“.
Prema rečima Veljka Lalića, glavnog i odgovornog urednika “Nedeljnika“, Zoran Đinđić je bio incident u našoj istoriji. Njega niko nije mogao da zamisli kao, npr, britanskog premijera. Jedno od najčešćih pitanja svih onih koji se danas bave Đinđićem, sigurno je: “Kako bi izgledala Srbija da je Đinđić preživeo.“
- Da nije bilo atentata verovatno bi pao s vlasti za dve godine, još nekoliko se mučio kao opozicija, i onda otišao na neku katedru u Americi ili Nemačkoj. Da je preživeo atentat, da je bio ranjen, a za dva meseca izašao iz bolnice siguran sam da bi promenio Srbiju. Trajno ““ kaže Lalić.
Po njemu, Srbija bi bila najvažnija zemlja u regionu, a ne motel pored puta.
- Imali bismo zajedničku državu sa Crnom Gorom, u nekom obliku, Zapad moguće njemu ne bi oteo Kosovo (celo naravno). Srbija bi do 2008. imala ekonomski bum. Izgradila bi najveći aerodrom u regionu, liberalizovala tržište, napravila svoje tajkune kojima bi on mogao da naređuje da se šire po regionu. Likvidirao bi stare socijalističke gigante. Verovatno bi nas sa Hrvatskom nekako uvukao u EU. Možda i nezasluženo, ali bi nas uvukao. I onda bi ga verovatno ubili. Zbog Vidovdana, Kosova... Svega toga ““ dodaje Lalić.
Na otvaranju izložbe o Zoranu Đinđiću, istoričarka Latinka Perović je rekla da je bivši premijer Srbije i predsednik Demokratske stranke bio jedinstvena ličnost.
- On je formulisao novu mogućnost koja je bila oslonjena na dugu tradiciju novije istorije. Uvek mi je bilo fascinantno njegovo razumevanje srpske istorije, jer je imao jedinstveni dar koji je spajao filozofa i državnika ““ ističe Perović.
Ona je dodaje da se Đinđić zalagao za vladavinu prava i slobodu pojedinca, jer je hteo modernu državu. „Zoran Đinđić je najviše govorio o znanju, učenju i odgovornosti. To je ta zaostavština koja dopire do mladih ljudi“, rekla je Perović.
Godišnjicu ubistva Zorana Đinđića, obeležili su svi ““ vlast, opozicija, mediji, građani. Nekada u istoj partiji i saradnici Zorana Đinđića, i ove godine su u više kolona odali počast čoveku koji je, verovatno, najzaslužniji za njihove karijere.
PRESUDU POTVRDIO VRHOVNI SUD
Zoran Đinđić je 12. marta 2003. godine u 12 časova i 25 minuta pogođen metkom iz snajperske puške u dvorištu Vlade. Posle operacije, preminuo je u Urgentnom centru Srbije. Atentat su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i „Zemunskog klana“. Kao kolovođe grupe identifikovani su nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija i vođe kriminalnog „Zemunskog klana“ Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Na Đinđića je iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14, pucao pripadnik JSO Zvezdan Jovanović, koji je, kao i bivši komandant JSO Milorad Luković Legija, osuđen pred Specijalnim sudom na 40 godina zatvora. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.
N.K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
