ISTORIJA JE IPAK UČITELjICA

Osamnaesta knjiga u opusu profesora istorije Bogdana Sekendeka, „Srbija u Velikom ratu, 1914-1918“, predstavljena je u vladimiračkoj biblioteci, učenicima Posavotamnavske srednje škole.
Bogdan Sekendek je profesor istorije staroga kova. Ceo život je bio učitelj i vaspitač. Njegovo shvatanje istorije jednostavno liči na njega. Istorija je učiteljica. I vaspitač novih naraštaja. U svojoj zreloj i zlatnoj starosti, on toj dami, sa kojom je proveo vek, ne dozvoljava da bude nešto drugo. Da se modira, kinđuri, da diže rep na krsta i zaboravlja šta joj je dužnost.
Njegova najnovija knjiga, „Srbija u Velikom ratu, 1914-1918“, je zbornik primera, trpljenja, heroizma, mučeništva i uzvišenosti jednog naroda tokom Velikog rata. To su primeri koji se moraju pamtiti i čiji obrasce je potrebno utisnuti u kolektivno sećanje nacije. Ako hoće da postane i opstane narod među narodima.
Govorio je Bogdan Sekendek, u Biblioteci gotovo pun sat đacima. Deca su ga slušala kao da je major Gavrilović koji ih priprema za poslednju odbranu... Baš onako kako on voli da ga čuju. I možda je stari profesor Sekendek i u pravu. Možda je pamćenje poslednja odbrana budućnosti ovog naroda. Možda i ne treba dozvoliti istoriji da bude bilo šta drugo osim učiteljice...