RISTO GAVRIĆ IZBEGLICA IZ SREBRENIČKOG KRAJA SREĆU PRONAŠAO U BOGATIĆU
TRI NOVA PRAGA
Iz “proključalog bosansko-hercegovačkog lonca“ nedaleko od Drine i seoceta Potpeći, blizu Srebrenice, posle 16 godina “cveta“ novi život u Mačvi
Životna iskušenja Riste Gavrića iz Potpeća blizu Srebrenice kulminirala su ratnim nemirima u bivšoj BiH. On je kao i hiljade drugih prognanika sa rodnog ognjišta spas potražio u susednoj Mačvi. Budući da je još 2000. godine kupio nešto više od hektar zemlje na iskraju ulice Mike Vitomirovića u Bogatiću, (posle kratkotrajnog boravka u Janji ) na desnoj strani Drine, gde je sebi i supruzi Ružici, godinu dana kasnije prvo izgradio kuću sa pomoćnim objektima i nastavio da se bavi ugostiteljstvom.
- Pavlovića most je za mnoge od nas bio spas, a njegov prelazak tih godina kao“put u obećanu zemlju“. Za mene je “ definitivna stanica“, posle rodnog ognjišta bila veoma blizu i to ovde u Bogatiću. Ubrzo su došle ćerke Suzana, Svetlana i najmlađa Snežana. Jedino su majka Petra i brat Stevo ostali u Janji, dok je otac Stokan, poginuo 1992. godine na Majevici, kaže Risto koji se u novoj sredini brzo snašao.
Ćerkama Suzani i Svetlani, koje su se u međuvremenu udale i zasnovale svoje porodice je iza svoje sagradio dve nove kuće. Sada zajedno rade u porodičnoj firmi.
- Staro društvo nas obilazi. I mi povremeno odlazimo tamo ali sve ređe. U novoj sredini smo dobro prihvaćeni. Naš posao je uslužni i tako upoznajemo mnogo ljudi. Uspeli smo da se snađemo i uz dosta rada i pomoć sredstava Fonda za razvoj obezbedimo solidne uslove za život. Istina to je trajan zadatak i zahteva dosta truda, naglašava Gavrić.
- Pavlovića most je za mnoge od nas bio spas, a njegov prelazak tih godina kao“put u obećanu zemlju“. Za mene je “ definitivna stanica“, posle rodnog ognjišta bila veoma blizu i to ovde u Bogatiću. Ubrzo su došle ćerke Suzana, Svetlana i najmlađa Snežana. Jedino su majka Petra i brat Stevo ostali u Janji, dok je otac Stokan, poginuo 1992. godine na Majevici, kaže Risto koji se u novoj sredini brzo snašao.
Ćerkama Suzani i Svetlani, koje su se u međuvremenu udale i zasnovale svoje porodice je iza svoje sagradio dve nove kuće. Sada zajedno rade u porodičnoj firmi.
- Staro društvo nas obilazi. I mi povremeno odlazimo tamo ali sve ređe. U novoj sredini smo dobro prihvaćeni. Naš posao je uslužni i tako upoznajemo mnogo ljudi. Uspeli smo da se snađemo i uz dosta rada i pomoć sredstava Fonda za razvoj obezbedimo solidne uslove za život. Istina to je trajan zadatak i zahteva dosta truda, naglašava Gavrić.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
