ALEKSANDAR TRŠIĆ - NEKAD I SAD
ŠABAČKI BANKAR
Aleksandar Tršić, jedan je od onih ljudi koji su u ekonomskoj sferi šabačke regije ostavili značajnog traga. Iako spada u red boljih bankara u Srbiji, već odavno niko mu se ne obraća za savet, a on, dosledan urođenoj odmerenosti, mirno i dostojanstveno provodi penzionerske dane u Šapcu. Životni put ga je vodio od Agrokombinata i Interne banke, do potpredsednika opštine, te drugog čoveka jugoslovenske banke i potpredsednika kluba šabačkih proslavljenih rukometaša.
Rođen je u Majuru, na periferiji Šapca, 1937. godine, posle gimnazije, iako nisu postojali, kako kaže, realni materijalni uslovi, opredelio se za studije ekonomije u Beogradu, jedno vreme i radio a pri kraju studija dobio stipendiju Opštine, odnosno „Šapčanke“, pa je po završetku fakulteta 1963. godine tu došao i da radi.
Tada je formiran Poljoprivredno prehrambeni kombinat „Mačva“, sa Klanicom, Hladnjačom i „Šapčankom“ koja je tada počela da se gradi. Ja sam imao tu sreću da je moj pripravnički staž trajao samo 15 dana, pa sam dobio konkretno zaduženje, vodio sam finansijski deo izgradnje i opremanje „Šapčanke“, i mislim da mi je to mnogo značilo u budućem radu. Inače to je bio i period kada se dosta uradilo u tom kombinatu. Za „Šapčanku“, na primer, stvoreni su uslovi da ta fabrika postane savremena sa novim postrojenjima i opremom. Proizvodi „Šapčanke“ bili su poznati i cenjeni po kvalitetu. Posle je taj kombinat objedinjen u Agrokombinat „Podrinje“,koji je spojio sve te organizacije u oblasti agrara i prehrambene industrije. Tu sam bio finansijski direktor, da bi formiranjem Interne banke „Podrinja“, posle prve decenije angažovanja u oblasti finansija, prešao u bankarstvo.
Ti prerađivački kapaciteti, posebno „Šapčanka“, bili su od velikog značaja za ovaj kraj, danas ih nema?
- Šteta je što nije taj kontinuitet održan, što se stalo u razvoju jer logično je da tamo gde ima sirovine, da se organizuju i grade ti kapaciteti, a oni su tada bili uspešni. Kasnije se izgubio kontinuitet u razvoju, ali nažalost, ne samo „Šapčanke“, već i drugih prehrambenih fabrika. To je nešto što i sada nedostaje ovom kraju gde je dobra sirovinska baza... U svakom slučaju kad prođem tamo teško mi je kada vidim da je to opustelo.
Potom ste se više posvetili bankarstvu?
Pa i taj deo koji sam proveo u kombinatu je bio finansijski i vezan za bankarstvo. Sa tom Internom bankom ja sam zaokružio moj angažman, ako mogu da kažem finansijski, u kombinatu, i posle sam procenio da je moj interes da idem više bankarstvu i na predlog „Jugobanke“ otišao sam u tu banku gde sam najviše godina proveo, nepune dve decenije.
Rođen je u Majuru, na periferiji Šapca, 1937. godine, posle gimnazije, iako nisu postojali, kako kaže, realni materijalni uslovi, opredelio se za studije ekonomije u Beogradu, jedno vreme i radio a pri kraju studija dobio stipendiju Opštine, odnosno „Šapčanke“, pa je po završetku fakulteta 1963. godine tu došao i da radi.
Tada je formiran Poljoprivredno prehrambeni kombinat „Mačva“, sa Klanicom, Hladnjačom i „Šapčankom“ koja je tada počela da se gradi. Ja sam imao tu sreću da je moj pripravnički staž trajao samo 15 dana, pa sam dobio konkretno zaduženje, vodio sam finansijski deo izgradnje i opremanje „Šapčanke“, i mislim da mi je to mnogo značilo u budućem radu. Inače to je bio i period kada se dosta uradilo u tom kombinatu. Za „Šapčanku“, na primer, stvoreni su uslovi da ta fabrika postane savremena sa novim postrojenjima i opremom. Proizvodi „Šapčanke“ bili su poznati i cenjeni po kvalitetu. Posle je taj kombinat objedinjen u Agrokombinat „Podrinje“,koji je spojio sve te organizacije u oblasti agrara i prehrambene industrije. Tu sam bio finansijski direktor, da bi formiranjem Interne banke „Podrinja“, posle prve decenije angažovanja u oblasti finansija, prešao u bankarstvo.
Ti prerađivački kapaciteti, posebno „Šapčanka“, bili su od velikog značaja za ovaj kraj, danas ih nema?
- Šteta je što nije taj kontinuitet održan, što se stalo u razvoju jer logično je da tamo gde ima sirovine, da se organizuju i grade ti kapaciteti, a oni su tada bili uspešni. Kasnije se izgubio kontinuitet u razvoju, ali nažalost, ne samo „Šapčanke“, već i drugih prehrambenih fabrika. To je nešto što i sada nedostaje ovom kraju gde je dobra sirovinska baza... U svakom slučaju kad prođem tamo teško mi je kada vidim da je to opustelo.
Potom ste se više posvetili bankarstvu?
Pa i taj deo koji sam proveo u kombinatu je bio finansijski i vezan za bankarstvo. Sa tom Internom bankom ja sam zaokružio moj angažman, ako mogu da kažem finansijski, u kombinatu, i posle sam procenio da je moj interes da idem više bankarstvu i na predlog „Jugobanke“ otišao sam u tu banku gde sam najviše godina proveo, nepune dve decenije.
Najnoviji broj
18. april 2024.
