Инфо

Берза

  • aero 1.676 ▼ -0,36%
  • dnos 1.103 ▼ -1,34%
  • fito 2.791 ▼ -0,32%
  • impl 3.200 ▲ 4,92%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.025 ▼ -4,03%
  • niis 681 ▲ 0,29%
  • pdcl 10.310 ▲ 24,97%
  • rso17153 103,96 ▲ 0,20%
  • sjpt 143 ▲ 2,14%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(17. март 2016.)
ДРУГИ ПИШУ

ПомоЋ ПРИбрендирању и промоцији српске хране

Емануел Хидијер менаџер пројекта Организације за храну и пољопривреду (ФАО) при УН
Хомољски мед, лесковачки ајвар или бермет с Фрушке Горе су српски производи са заштићеним географским пореклом и једини који су добили међународну ознаку квалитета. Такви брендови моћно су средство у конкурентској борби и могу да обезбеде већу цену производа, да буду добра реклама за земљу и један регион.
О томе је за Инфобиз говорио менаџер пројекта Организације за храну и пољопривреду (ФАО) при УН, Емануел Хидијер.
„Мислим да је Србија направила велики помак ка ЕУ стандардима у тој области, а то није важно само за потрошаче, то је важно и да би српски производи били конкурентнији на страним тржиштима. Српски производи нису конкурентни када је реч о трошковима производње и крајњој цени, и једино висококвалитентим производима могу да се изборе са јаком конкуренцијом“, оцењује он.
У складу с тим, Хидијер најављује увођење ознаке квалитета:
„У сарадњи са Министарством пољопривреде радимо на стварању јавне ознаке квалитета у области месних прерађевина. То ће бити ознака на производима попут шунке или кобасице, која ће означити који су производи квалитетнији од других у истој категорији. У томе су консултовани и највећи произвођачи“.
Он подсећа да такву ознаку квалитета имају француски шампањац, сир камамбер, италијански пармезан:
„На основу тога је јасно да су то производи који су спајањем бренда са местом порекла, постигли велики комерцијални успех. Суштина је да у Србији имате бројне квалитетне традиционалне производе али у овом тренутку њихова имена нису заштићена, нити промовисана у довољној мери“, каже Хидијер.
Он наглашава да Србија мора донети и неопходне прописе који ће регулисати обележавање производа с високим квалитетом:
„Србија нема пратеће прописе, и Организација за храну и пољопривреду у сарадњи са Европском банком за обнову и развој раде на развоју концепта прецизних декларација квалитета на месним прерађевинама. Да би се тај концепт применио у пракси потребан је одговорајаући закон, који треба да предложи министарство пољопривреде“.
Хидијерова процена је да ће се о томе разговарати с новом владом након избора.
Кад се говори о пољопривреди, не може се заобићи тема финансирања произвођача, субвенције су недовољне и фармери тешко долазе до потребних средстава.
На питање која су решења која ФАО предлаже за Србију, Хидијер каже да то није проблем само у Србији:
„Обично банке не виде мале фармере као атрактивне и клијенте банака, не само у оквиру нашег пројекта већ и уопште, ми се окрећемо компанијама које су у агробизнису и које могу да обезбеде та средства за произвођаче, својим добављачима. Друга област јесу управо производи самих фармера који се могу употребити као залог за кредите“.
За Србију Хидијер предлаже модел тзв. преџетвеног финансирања, наиме да фармер користи летину коју узгаја као залог за узимање кредита.
(Извор: инфобиз)

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa