U KUĆI OBEŠENOG, KONOPAC SE NE POMINjE

Olja Bećković, autor i voditelj nekada kultne emisije „Utisak nedelje“, ponovo je aktuelna i to serijom intervjua u nedeljniku „NIN“ gde iz nedelje u nedelju razgovara sa našim najpoznatijim političarima. „Utisak nedelje“ je samo jedna u nizu emisija koje su u međuvremenu nestale sa našeg etra. Upravo je stanje u medijima tema sa kojom i otvaramo razgovor sa prošlogodišnjom dobitnicom Aprilske nagrade grada Šapca.
- Moram da priznam da se osećam kao „Žene u crnom“ i pričam jednu te istu priču. Volela bih da se promeni situacija, pa da mogu da kažem nešto originalnije, ali stanje u medijima je gore nego ikada.. To sam govorila 2014. godine i 2015. godine. Koliko god se to činilo kao fraza, nikada nije bilo gore. Svaki dan mi je sve više zastrašujući i ne vidim nikakvu nadu da bi moglo da bude drugačije.
Svi Vas pitaju da li ćete više ikada raditi „Utisak nedelje“?
- Sigurna sam da ne postoje nikakve šanse da više ikada radim „Utisak nedelje“. To ne doživljavam kao neku moju ličnu dramu, što ja više neću da imam emisiju na televiziji i što mene neće biti na televiziji, nego što je to simbol da neće biti ničega sličnog.
Da li ste pomislili kada je došlo do promene vlasti 2012. godine, da će Vaša emisija da bude ukinuta?
- Ja sam tu ispala totalni amater, nisam bila, do duše, jedini amater. Mi smo svi mislili da oni to ne smeju da urade. Izgledalo je, ako su odlučili da se odreknu cele svoje bivše politike i da se predstave kao evropejci, da se prosto neće usuditi da urade nešto što je toliko u kontri sa tim opredeljenjem. Ne, nije mi palo na pamet da će to da se desi.
I dalje se govori o ukidanju „Utiska nedelje“.
- I vlastima, i Aleksandru Vučiću, i televiziji B92, bilo je jako stalo da se ta stvar ne nazove pravim imenom, kao i da Vučić nema nikakve veze sa tim. Važno je bilo da se kaže da ta emisija nije zabranjena, i morao je da se smisli mehanizam kako da se to dokaže. Najbolja ideja da se dokaže, da premijer ne stoji iza toga je bila da se na naslovnoj strani „Informera“ pojavi vest da mene Željko Mitrović zove da pređem na Pink. Svi znaju da Vučić kontroliše Pink, i da ako mene Željko zove, Vučić ne stoji iza toga, već mu prijatelj radi iza leđa. Radi se o njihovoj neverovatnoj sposobnosti da manipulišu, kao i o poznavanju biračkog tela koje će to da proguta. Znali su da ja tu ponudu neću da prihvatim, i Željka Mitrovića neće ništa da košta da me pozove.
Nema više nijedne emisije u kojoj se neguje dijalog na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
- Čak i iako postoje takve emisije SNS ima zabranu i oni ne mogu da se pojavljuju u nekoj emisiji gde ima nečeg suprotnog. Vi kao novinar imate problem, jer publika ne zna da sam zvala 800 puta njih da dođu, i onda oni kažu da ste opoziciona emisija. Stvarnost je drugačija. Ispada kao da mi sada sedimo i ogovaramo Vučića, a ja bih volela da razgovaram sa nekim ko je njegov pristalica i volela bih da mi neko kaže da li je njemu normalno to, da neki premijer dnevno okupira po 50 minuta sve televizije, to ni Tito nije radio.
Šta mislite o ideji NUNS da se bojkotuje tabloid „Informer“ zbog pisanja o radu sajta Krik i njegovog urednika Stevana Dojčinovića?
- Nisam sigurna da je to dobra ideja? Čovek ima dva opredeljenja, d ačita ili ne. Ukoliko se čovek odluči za bojkot, onda gubi predstavu o tome gde živi, i ukoliko se izoluje, onda nema predstave o tome kakav je to užas. Možda je daleko bolje čitati i gledati svaki dan, da bi se čovek u jednom trenutku probudio i rekao dosta, jer ako pospuštamo roletne i živimo u malim oazama, bojim se da ćemo mnogo da se iznenadimo kada izađemo na ulicu među ljude nahranjene tim najvećim užasima.
Kako gledate na tu prisnost između premijera i novinara sa kojima razgovara?
- To je psihološka kontra. To „draga Olivera“, isključivo govori onima kojih se gadi, a ovima koji dolaze sa naručenim pitanjima, tu se igra druga igra. Pita ovo kao ““ vi ste Crnomarković, odakle su vaši Crnomarkoviću, oprostite mislio sam da pogodim odakle je neko na osnovu prezimena, a onda Crnomarković postavlja 22 minuta pitanje koje nema nikakve veze sa bitnom temom zbog koje je zakazan direktan prenos konferencije za štampu.
Ponovo radite intervjue sa političarima, ali ste rekli da nikada neće razgovarati sa Aleksandrom Vučićem.
- Kada su mi predložili da radim intervjue sa političarima, rakla sam da hoću, ali da mi ne pada na pamet da razgovaram sa Vuvićem. Najverovatnije je da i njemu ne pada na pamet da razgovara sa mnom, ali na osnovu onoga što smo pričali o njihovim mehanizmima i manipulacijama, postoji opasnost da bi on pristao da razgovara sa mnom i da bi to bio krunski dokaz da nema cenzure, da je on čovek otvoren i spreman da odgovara na sva moja pitanja. Nije poenta u tome da li mu verujem ili ne. Ja nisam u stanju da sa njim razgovaram niti profesionalno, niti mislim da on to zaslužuje. On ne odgovara ni na jedno pitanje. Ne znam zašto on ne sedi sam u tim emisija, čemu služe one nesrećne žene, Olivera Jovićević i ostale. Vi naručite emisuju gde ćete da najavite izbore, i napravite scenario da to kažete u 17. minutu, a kada se neko usudi da ga pita u desetom minutu o tome, on kaže ““ sačekajte. To ne može da se pravda. Što se mene tiče, ja se osećam da je taj čovek meni direktno ugrozio život i da ja tu ne mogu da budem profesionalac.
Da li Vas je neko od tih političara pitao bilo šta o onome što se desilo Vama i emisiji?
- Niko i ništa. Jako je zanimljivo, kao u onoj narodnoj ““ u kući obešenog, konopac se ne pominje. Apsolutno mi niko od njih nije postavio pitanje ni blizu tog osetljivog terena. Svi se pravimo, sve je u redu, uostalom, evo radi za NIN, imam šta da jedem. Svi oni, pritom, znaju bolje od mene i šta se tu desilo i kako je izgledalo.
Kada bi se vlast promenila, da li bi se promenio i odnos prema novinarima?
- Koliko god da to zvuči šokantno, da zamislimo da se promeni vlast, što se neće desiti, ali i da se promeni, mislim da bi svima odgovaralo da se ostane na ovim tekovinama. Mnogo je dobar život svakoj vlasti ako nema „Utiska nedelje“, i ako nema još pet emisija na televizijama sa nacionalnom frekfencijom. Njima je tako mnogo bolje, i verujem da bi oni rekli, pa sad to su privatne televizije.
Kako donosi odluke, a nikada ne spava
Premijer govori kako mnogo radi, kako ne spava...
- Tu temu niko ne sme da otvori. Ako se on hvali non stop, kako ne spava, ili spava najviše dva sata u 24 sata, to je problem. Pogledajte šofera koji vozi autobus, ako ne spava, on će da nas strmekne u provaliju, a mi smo sa čovekom koji nas voza već četiri godine i stvarno se svi prave blesavi. Kako možeš da donosiš bilo kakve odluke, a nisi spavao četiri godine?
Kada smo mali, plaŠimo se mraka
Da li treba da se plašimo ili ne?
- Svako normalan treba da se plaši, ali treba da se ponaša kao da se ne plaši. Najmanje strašno što može da se desi je da vas uhapse, ili ne. Svaki čovek kada je mali, plaši se mraka. Čovek nikada ne prestane da se plaši mraka, ali shvati da mu se to ne isplati i da mora da živi u mraku. Mislim da smo u stvarnom mraku i plašili se ili ne, mi moramo da funkcinišemo.