Инфо

Берза

  • aero 1.110 ▲ 0,54%
  • dinnpb 3.300 ▲ 5,50%
  • fito 2.700 ⚫ 0,00%
  • jgelm 2.977 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.177 ▲ 0,79%
  • lsta 444 ▲ 0,91%
  • mtlc 2.010 ▲ 1,52%
  • niis 689 ▲ 0,58%
  • rso1488 119,75 ▲ 0,73%
  • tgas 10.802 ▲ 1,37%
  • vbse 1.000 ▼ -15,68%
(9. јул 2009.)

НОВИ ВАСПИТАЧИ СТРУКОВНИ ИЛИ АКАДЕМСКИ

У школству је прву деценију новог миленијума обележила нова реформа вишег и високог образовања. Циљ реформе је био стварање образовних институција које би, функционалним и практично усмереним програмима ослободило студенте бубања непотребних знања и скратило трајање школовања сручњака потребних свим областима привредног и друштвеног живота. Европа и остали развијени свет определили су се за рационални модел школства по којем око 70% укупног броја студената одлази на струковне, а 30% на академске студије. То је структура која омогућава практично умерено улагање времена и новца у економски и друштвено брзо исплативо школовање стручњака свих профила. Најновија кретања у светској економији и друштву само потврђују исправност опредељења за овакав, рационалани модел восокошколског образовања: нигде више у свету неће бити оних који неодговорно продукују програме и кадрове од којих друштво никада неће имати никакве користи, а рачуне за такав рад плаћа држава и порески обвезници.
Подизање нивоа стручних знања у свим областима привредног и друштвеног живота потреба је условљена првенствено изузетно високим техничко ““ технолошким развојем света у целини. У сфери образовања то је пропраћено, најчешће, претварањем двогодишњих виших у трогодошње високе струковне школе, а на факултетима ослобађањем од баласта непотребних и увођењем нових, функционално оправданих знања и учењем стицања знања. Тако ћемо, да покажемо на примерима неких развијенијих европских земаља и примеру једне друштвено веома значајне, просветне професије, у Швајцарској наћи трогодишње високе школе за учитеље, и такође, трогодишње школе за васпитаче, у Енглеској и двогодишње школе за васпитаче, у Норвешкој постоје, поред оних са високошколским, чак и васпитачи са средњошколским образовањем, за које тачно незнамо да ли је то просветни рецидив или је израз рационалног трошења средстава (склони смо да пре поверујемо у ово друго).
Шта се у том погледу код нас догодило?
Ми смо се, да останемо у оквиру просветне професије на самом почетку најновије реформе определили за четрогодишње факултете за учитеље, за тзв. академске студије (занемарујући практични вид учитељског посла), и за трогодишње високе школе за васпитаче. Тако је извршена и нека врста регионализације и равномерније дистрибуције високошколских установа на целом простору Србије и створена могућност уравнотежавања друштвеног и економског развоја једне, у суштини мале сиромашне земље. У току читавог трајања трансформације високообразовних установа није било ни речи, например, о формирању истовремених академских и струковних студија за васпитаче или таквих студија за учитеље...

Најновији број

10. јануар 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa