Инфо

Берза

  • aero 800 ▼ -0,74%
  • dnos 1.705 ▲ 0,29%
  • enhl 705 ▲ 0,71%
  • fito 3.190 ▲ 6,33%
  • gfom 360 ⚫ 0,00%
  • ineu 31.189 ▼ -0,04%
  • infm 970 ▼ -3,00%
  • jesv 5.137 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.828 ▲ 1,25%
  • kmbnpb 1.165 ▼ -2,92%
  • lsta 600 ▼ -0,83%
  • niis 745 ▼ -0,13%
  • ppva 1.280 ▲ 2,40%
  • prgs 30 ▲ 25,00%
  • tgas 11.739 ▲ 1,78%
  • vpdu 8.300 ⚫ 0,00%
(9. јул 2009.)

НОВИ ВАСПИТАЧИ СТРУКОВНИ ИЛИ АКАДЕМСКИ

У школству је прву деценију новог миленијума обележила нова реформа вишег и високог образовања. Циљ реформе је био стварање образовних институција које би, функционалним и практично усмереним програмима ослободило студенте бубања непотребних знања и скратило трајање школовања сручњака потребних свим областима привредног и друштвеног живота. Европа и остали развијени свет определили су се за рационални модел школства по којем око 70% укупног броја студената одлази на струковне, а 30% на академске студије. То је структура која омогућава практично умерено улагање времена и новца у економски и друштвено брзо исплативо школовање стручњака свих профила. Најновија кретања у светској економији и друштву само потврђују исправност опредељења за овакав, рационалани модел восокошколског образовања: нигде више у свету неће бити оних који неодговорно продукују програме и кадрове од којих друштво никада неће имати никакве користи, а рачуне за такав рад плаћа држава и порески обвезници.
Подизање нивоа стручних знања у свим областима привредног и друштвеног живота потреба је условљена првенствено изузетно високим техничко ““ технолошким развојем света у целини. У сфери образовања то је пропраћено, најчешће, претварањем двогодишњих виших у трогодошње високе струковне школе, а на факултетима ослобађањем од баласта непотребних и увођењем нових, функционално оправданих знања и учењем стицања знања. Тако ћемо, да покажемо на примерима неких развијенијих европских земаља и примеру једне друштвено веома значајне, просветне професије, у Швајцарској наћи трогодишње високе школе за учитеље, и такође, трогодишње школе за васпитаче, у Енглеској и двогодишње школе за васпитаче, у Норвешкој постоје, поред оних са високошколским, чак и васпитачи са средњошколским образовањем, за које тачно незнамо да ли је то просветни рецидив или је израз рационалног трошења средстава (склони смо да пре поверујемо у ово друго).
Шта се у том погледу код нас догодило?
Ми смо се, да останемо у оквиру просветне професије на самом почетку најновије реформе определили за четрогодишње факултете за учитеље, за тзв. академске студије (занемарујући практични вид учитељског посла), и за трогодишње високе школе за васпитаче. Тако је извршена и нека врста регионализације и равномерније дистрибуције високошколских установа на целом простору Србије и створена могућност уравнотежавања друштвеног и економског развоја једне, у суштини мале сиромашне земље. У току читавог трајања трансформације високообразовних установа није било ни речи, например, о формирању истовремених академских и струковних студија за васпитаче или таквих студија за учитеље...

Најновији број

18. април 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa