PREDAVANjE U NARODNOM MUZEJU
SVETA MESTA I OBREDNI PREDMETI U SINAGOGI
U okviru radionice „U susret Muzeju šabačkih Jevreja“, proteklog petka je održano predavanje o sakralnom prostoru sinagoge i obrednim predmetima u jevrejskom bogosluženju. Govorio je Vuk Dautović, istoričar umetnosti, koji se bavi istraživanjem jevrejske kulturne istorije, jedan od predavača radionice „Jevrejska umetnost i tradicija“ na Filozofskom fakultetu.
- Stari Zavet, preciznije, Mojsijevo Petoknjižje, ili, Tora, predstavlja ispovedanje jevrejske vere i identiteta. Najvažnije mesto u sinagogi je Aron HaKodeš, svetinja nad svetinjama, orman ili manja prostorija ( u većim sinagogama) u kom se čuva Tora. S obzirom da se hrišćanska tradicija nadovezuje na starozavetnu, ovo mesto je ekvivalent oltaru u pravoslavnoj crkvi, s tim što postoji razlika u obredu. Tora je napisana mastilom na pergamentu, koji je umotan u rolnu i ne sme se dodirivati rukama, nego posebnim pokazivačima za čitanje. Ti svici imaju najveći kultni značaj kod Jevreja. Kao što postoji poseban način ukrašavanja najsvetijih predmeta u pravoslavnim crkvama, kao što su ikone i putiri za evharistiju, tako se ukrašavaju Tore. Svici se pokrivaju određenim tkaninama, stavljaju se štitovi koji se izrađuju od srebra, kruna sa zvonima na vrhu, a ručke od srebra kojima se drži, naročito se ukrašavaju, rekao je Dautović.
Ukazujući na paralele između pravoslavnog i jevrejskog liturgijskog ciklusa, predavač je istakao da se oba odvijaju po prazničnom ključu, koji predstavlja sećanje na Hristovo stradanje i vaskrsenje u hrišćanstvu, a u judaizmu, na starozavetne događaje koji su opisani u Petoknjižju. Mesto na koje se Tora iznosi i sa kog se čita, centralno mesto jevrejskog bogosluženja, zove se Tema ili Bima, što bi u poređenju sa hrišćanskim hramom bio amvon, odakle se čita jevanđelje.
- Sam koncept liturgijske memorije koji je prisutan u Starom zavetu, u hrišćanstvu se sasvim logično ponavlja. Ideja je da se vernici sete svih važnih etapa u njihovoj prošlosti i da ih ispoštuju u toku godine. Obe religije se čvrsto temelje u onome što je eshatološka nada, kod hrišćana očekivanje Drugog Hristovog dolaska, a kod Jevreja dolaska Mesije i koncept vaskrsenja, kraj ovakve istorije koja postoji i početka nove u kojoj će se formirati Novi Jerusalim. Obe religije očekuju eshaton, kraj vremena.
Treće važno mesto u sinagogi su stolice na kojima se vernici mole. Ono što je specifično za judaizam je da postoji individualnost u molitvi, svi se mole za sebe, ali u isto vreme. Da bi se obavilo bogosluženje, potrebno je da molitvi prisustvuje najmanje deset punoletnih osoba.
Većina sinagoga na prostoru Balkana, doživela je pljačke i pustošenja, što je dovelo do brisanja pamćenja. Usled uništavanja autentičnosti prostora, nije moguće formirati preciznu sliku o njihovom izgledu. S obzirom da su sinagoge uobličene prema ukusu epohe u kojoj su nastale, postoji i velika raznolikost sinagogalnih zgrada, a jedan tip je bila gradska kuća, kakva postoji u Šapcu.
- Sinagoga u Šapcu je veoma svetao i funkcionalan prostor. Najbolje je rekonstruisati je tako što će se označiti centralna mesta, pre svega Aron HaKodeš u kom bi trebalo postaviti Toru. Važno je da, u muzejskom prostoru koji je predviđen, postoji mogućnost i za molitvu, kad se za to ukaže potreba.
- Stari Zavet, preciznije, Mojsijevo Petoknjižje, ili, Tora, predstavlja ispovedanje jevrejske vere i identiteta. Najvažnije mesto u sinagogi je Aron HaKodeš, svetinja nad svetinjama, orman ili manja prostorija ( u većim sinagogama) u kom se čuva Tora. S obzirom da se hrišćanska tradicija nadovezuje na starozavetnu, ovo mesto je ekvivalent oltaru u pravoslavnoj crkvi, s tim što postoji razlika u obredu. Tora je napisana mastilom na pergamentu, koji je umotan u rolnu i ne sme se dodirivati rukama, nego posebnim pokazivačima za čitanje. Ti svici imaju najveći kultni značaj kod Jevreja. Kao što postoji poseban način ukrašavanja najsvetijih predmeta u pravoslavnim crkvama, kao što su ikone i putiri za evharistiju, tako se ukrašavaju Tore. Svici se pokrivaju određenim tkaninama, stavljaju se štitovi koji se izrađuju od srebra, kruna sa zvonima na vrhu, a ručke od srebra kojima se drži, naročito se ukrašavaju, rekao je Dautović.
Ukazujući na paralele između pravoslavnog i jevrejskog liturgijskog ciklusa, predavač je istakao da se oba odvijaju po prazničnom ključu, koji predstavlja sećanje na Hristovo stradanje i vaskrsenje u hrišćanstvu, a u judaizmu, na starozavetne događaje koji su opisani u Petoknjižju. Mesto na koje se Tora iznosi i sa kog se čita, centralno mesto jevrejskog bogosluženja, zove se Tema ili Bima, što bi u poređenju sa hrišćanskim hramom bio amvon, odakle se čita jevanđelje.
- Sam koncept liturgijske memorije koji je prisutan u Starom zavetu, u hrišćanstvu se sasvim logično ponavlja. Ideja je da se vernici sete svih važnih etapa u njihovoj prošlosti i da ih ispoštuju u toku godine. Obe religije se čvrsto temelje u onome što je eshatološka nada, kod hrišćana očekivanje Drugog Hristovog dolaska, a kod Jevreja dolaska Mesije i koncept vaskrsenja, kraj ovakve istorije koja postoji i početka nove u kojoj će se formirati Novi Jerusalim. Obe religije očekuju eshaton, kraj vremena.
Treće važno mesto u sinagogi su stolice na kojima se vernici mole. Ono što je specifično za judaizam je da postoji individualnost u molitvi, svi se mole za sebe, ali u isto vreme. Da bi se obavilo bogosluženje, potrebno je da molitvi prisustvuje najmanje deset punoletnih osoba.
Većina sinagoga na prostoru Balkana, doživela je pljačke i pustošenja, što je dovelo do brisanja pamćenja. Usled uništavanja autentičnosti prostora, nije moguće formirati preciznu sliku o njihovom izgledu. S obzirom da su sinagoge uobličene prema ukusu epohe u kojoj su nastale, postoji i velika raznolikost sinagogalnih zgrada, a jedan tip je bila gradska kuća, kakva postoji u Šapcu.
- Sinagoga u Šapcu je veoma svetao i funkcionalan prostor. Najbolje je rekonstruisati je tako što će se označiti centralna mesta, pre svega Aron HaKodeš u kom bi trebalo postaviti Toru. Važno je da, u muzejskom prostoru koji je predviđen, postoji mogućnost i za molitvu, kad se za to ukaže potreba.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
