PESNIČKI „MINUT“

Pesme su „pakovane“ u knjigu s“™ brda s“™ dola jer tako mora./ Treba ih čitati po jednu dnevno, da bude jasno/ i da što duže budemo zajedno./ Preporučuje se u poslepodnevnim satima čitanja/ jer to je pravo vreme da sebi postavite pitanje./ Ne čitati ih ujutru, da vam upitno ne počne dan,/ ne čitati ih ni uveče da vam ne remeti san./ Nadam se da će vam pesme oči otvoriti,/ još više da vas niko nikad neće pokoriti, pesnički skladno Dragan Đuranović poručuje budućem čitaocu svoje poezije.
U nedavno objavljenoj zbirci poezije „Minut“, osamnaestoj po redu, oglasio se sa šezdeset devet pesama različite tematike. Kao što to obično biva, pesnički ubojito, na momente alegorično, iz dubine duše na svetlost dana izneto, daje jasnu sliku društva u kome pesnik obitava. Zato i u početnoj pesmi „Kad me moje misli u oblake vinu“ kažu: „Kad me moje misli u oblake vinu/Osećam se kao da ispravljam krivu Drinu/jer treba uraditi ono što se mora/Pa čak i da visi suva krpa na dnu mora“.
Sve ono što tišti običnog čoveka pronašlo je put kroz pesničku Đuranovićevu misao koja želi „normalan život sad“ u vremenu u kom vladaju zavist, egoizam, otuđenost, zloba, licemerje, bez sentimentalnosti, a sve podređeno interesima. Gledajući oko sebe, pronalazeći vrline i mane, ne želeći da ćuti, uzvikuje kroz stihove o nepravdi, kapitalizaciji, privatizaciji, legalizaciji, provokaciji, manipulaciji, diskriminaciji, inflaciji, racionalizaciji, eksploataciji, globalizaciji, korporaciji, modifikaciji, kolonizaciji, okupaciji, asimilaciji uz jedno jasno: „Nije zezancija.“
Onaj ko zaroni u stihove Dragana Đuranovića pronaći će delić sebe, bližnjih svojih, ali i trenutke u kojima je „umrlo jednoumlje, a rodilo maloumlje“ uz neizostavni primitivizam koji je sahranio razum, moral, i sve ono čemu stremi jedno društvo koje vrednuje prave kulturne vrednosti. Pesnički „Minut“ kao upozorenje i istovremeno otrežnjenje.