DRENOVAC: NOVI DOPRINOS SRPSKOJ ISTORIJI
DUHOVNO KANDILO OTADžBINE
Zoran Radovanović, učitelj u mačvanskom selu Drenovcu, u okviru Godišnjaka Narodnog muzeja u Šapcu, objavio je istorijsku studiju “ONI SU SE BORILI ZA OTADžBINU“. Od kolikog je značaja ovo Radovanovićevo dokumentarno ostvarenje, najbolje govore reči duhovnika, profesora i istoričara, štampane u poslednjem broju “Dobrovoljačkog glasnika ““ časopisa Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca“, u Beogradu
Episkop šabački Lavrentije:
“Nema Srbina koga ovakvi dokumenti ne bi dirnuli. Sećanja na svoju slavnu prošlost, na njihovu žrtvu, na onu epopeju u istoriji srpskog naroda, kojom su nekada naši naraštaji živeli, probudila nas je da prisustvujemo jednom duhovnom kandilu, koje smo palili i zapalili za sećanje na 613 života koji su u Prvom svetskom ratu uloženi za našu slobodu, za našu srećniju budućnost. Drenovac je bio jedna od najvećih u toj najstrašnijoj našoj nesreći, a Šabac je opet bio najstrašnije stratište ne samo u Prvom, nego i u Drugom svetskom ratu. Ovuda su protutnjale kaznene ekspedicije u oba svetska rata, tako da je ovaj kraj sav zatopljen krvlju. Jedan naš velikan rekao je da je pšenica, izrasla sa ovih njiva, natopljenih krvlju mučenika za slobodu svoje zemlje, dovoljno sveta da može da se, i bez osvećenja, upotrebljava za panaiju u crkvi.
Hvala svima koji se saćaju tih naših velikih predaka, jer mi moramo da se napajamo viteškim delima iz prošlosti da bismo i sami mogli da radimo nešto drugo. Još su stari Latini govorili da je istorija “učiteljica života“...
“Nema Srbina koga ovakvi dokumenti ne bi dirnuli. Sećanja na svoju slavnu prošlost, na njihovu žrtvu, na onu epopeju u istoriji srpskog naroda, kojom su nekada naši naraštaji živeli, probudila nas je da prisustvujemo jednom duhovnom kandilu, koje smo palili i zapalili za sećanje na 613 života koji su u Prvom svetskom ratu uloženi za našu slobodu, za našu srećniju budućnost. Drenovac je bio jedna od najvećih u toj najstrašnijoj našoj nesreći, a Šabac je opet bio najstrašnije stratište ne samo u Prvom, nego i u Drugom svetskom ratu. Ovuda su protutnjale kaznene ekspedicije u oba svetska rata, tako da je ovaj kraj sav zatopljen krvlju. Jedan naš velikan rekao je da je pšenica, izrasla sa ovih njiva, natopljenih krvlju mučenika za slobodu svoje zemlje, dovoljno sveta da može da se, i bez osvećenja, upotrebljava za panaiju u crkvi.
Hvala svima koji se saćaju tih naših velikih predaka, jer mi moramo da se napajamo viteškim delima iz prošlosti da bismo i sami mogli da radimo nešto drugo. Još su stari Latini govorili da je istorija “učiteljica života“...
Najnoviji broj
18. april 2024.
