Sport i obrazovanje moraju zajedno

Sanjao je da postiže golove, ali ga je fudbalski put doveo među čuvare mreže. Jedanaesterci su se ispostavili kao njegova specijalnost, ali svakom segmentu svog poziva pridaje jednaku važnost. Treningu je posvećen, nezapostavljajući obrazovanje. Razmišlja o budućnosti, ali pre svega „brine“ o sadašnjosti. Sve pomenuto opisuje čuvara mreže šabačkog Radničkog, Filipa Jovića.
Odlazak na gol bila je tvoja želja ili preporuka trenera?
- Verovatno kao i većina dece, maštao sam da postižem golove i želeo da budem centarfor. Ipak, trener u OFK „Akademac“, 2004. godine, preporučio mi je da se okušam na golu. Sada mogu da kažem da mi je drago zbog toga
Ne sumnjam da si imao idola, ali kada je divljenje u prenosima, preraslo u želju za golmanskim treningom?
- Ubrzo po zauzimanju pozicije među stativama, uvideo sam koliko je posao golmana važan, koliko može da doprinesš ekipi, da podigne tim kada ne ide. Uživao sam na treningu, imao podršku porodice, trenera Saše Kolarića, a kada se sve to ukombinuje sa gledanjem velikog Điđija Bufona na TV, golmanski poziv se nametne kao najbolja pozicija na svetu.
San ti je Partizan, koji si, na neki način, ostvario?
- Prvi san mi je da postanem profesionalac, da stalno napredujem, da uspem kao čuvar mreže, a ako me put bude vodio u Partizan, to će biti, da kažemo, san snova. U mlađim selekcijama bio sam pozvan u Beograd i jedan period proveo sam u dresu omiljenih boja.
Ponikao si u Mačvi, sada si u još jednom velikom klubu duge tradicije, Radničkom?
- U Mačvu sam prešao na nagovor ondašnjeg trenera kadeta Bratislava Đorđevića. Dve godine sam branio u omladincima, dve godine bio rezerva u seniorskom timu. Čast mi je što sam u Radničkom, klubu velike prošlosti, sjajne sadašnjosti, a uveren sam i lepe budućnosti. Brzo smo se dogovorili, dopao mi se koncept forsiranja igrača iz Šapca i okoline. Svi imamo sjajne uslove za napredak i razvoj. U novom klubu uživam i daću sve od sebe da pomognem timu da ostvari svoje ambicije. Ukazali su mi poverenje, želim da im uzvratim na najlepši način.
Pre Radničkog, nastupao si na pozajmicama i ostavio trag?
- Da, prošle sezone sam prihvatio poziv Saše Petrovića da branim u „Sremskoj ligi“, za „Partizan“ iz Vitojevaca. Bilo je to odlično iskustvo. Osvojili smo kup, našli se u vrhu tabele.
Penali su tvoja posebna specijalnost?
- Tako se ispostavilo, iako nemam neku posebnu pripremu za njih. Prošle sezone sam odbranio devet jedanaesteraca, a u „Radničkom“ sam nadmudrio šutera u finalu Kupa OFS Šapca. Mnogo segmenata odlučuje, ima sreće, naravno, ali i analize položaja tela izvođača, kretanja ka lopti. Odlučuje delić sekunde, refleks, procena. Nadam se da ću još mnogo puta razočarati rivale.
Osim golmanske karijere, ne zapostavljaš obrazovanje. Bio si dobar đak u Gimnaziji, sada studiraš. Koji su tvoji dalji planovi što se tiče obrazovanja?
- Na obrazovanje gledam kao nešto jednako važno koliko i sport. Uspeh u sportu je san, ali nema razloga da uspešan sportista ne bude i obrazovan čovek. Odabrao sam Gimnaziju, školovanje nastavio u Visokoj pedagoškoj školi, upravo u želji da napredujem i u stručnom smislu. Voleo bih da objedinim sport i obrazovanje kroz trenerski poziv i sportsku pedagogiju, toliko važnu za uspeh.
Šta je ključno kako bi bilo vremena za učenje, rezultate u školi/fakultetu i na terenu ?
- Uspeva mi, ali da budem iskren, ne znam ni ja kako. Zaista je teško, no verujem da je uvek želja jača od svih prepreka. Posvećen sam i za sada, to daje rezultate. Naravno, veliku zahvalnost dugujem profesorima i u Gimnaziji i sada na studijama koji imaju maksimalno razumevanje za moje sportske obaveze.
Teško je predvideti budućnost, ali gde vidiš sebe, odnosno gde bi želeo da vidiš sebe u nekoj bližoj budućnosti?
- Posebno je teško predvideti sportsku karijeru. Fudbal je nepredvidiv, mnogo stvari utiču na uspeh, zato i ne razmišljam mnogo u napred. Trudim se da učim, napredujem, posvećen ispunjavanju klupskih obaveza i to je najbitnije. Videćemo šta nosi budućnost.