Berza

  • aero 840 ▼ -1,06%
  • alfa 31.000 ⚫ 0,00%
  • dnvg 119 ▲ 19,00%
  • fito 2.900 ⚫ 0,00%
  • hmbg 666 ▲ 30,08%
  • impl 3.211 ▼ -0,31%
  • irtl 707 ▲ 1,00%
  • kmbn 3.200 ▼ -0,74%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • lklg 1.200 ⚫ 0,00%
  • niis 683 ⚫ 0,00%
  • svrl 544 ▲ 4,82%
  • vbse 2.000 ⚫ 0,00%
(31. mart 2016.)
7. APRIL, SVETSKI DAN ZDRAVLjA

POBEDI DIJABETES

Jedan od značajnih datuma u Kalendaru javnog zdravlja, 7. april, Svetski dan zdravlja, ove godine se obeležava pod sloganom “Pobedi dijabetes“
Globalna epidemija dijabetesa je jedan od najvećih zdravstvenih izazova 21. veka sa velikim humanim, socijalnim i ekonomskim posledicama. Oboleli od dijabetesa imaju od dva do četiri puta veći rizik od šloga i srčanog infarkta. Pored toga, dijabetes je najčešći uzrok slepila kod radnoaktivnog stanovništva, terminalne bubrežne bolesti i amputacije donjih ekstremiteta.
Na Generalnoj skupštini UN 2006. godine, po prvi put je jedno nezarazno oboljenje ““ dijabetes, označeno kao globalni problem koji se tretira poput epidemije zarazne bolesti. Šokantan je podatak da dijabetes svake godine odnosi isti broj života kao HIV/AIDS. U svetu, oko 415 miliona ljudi ima dijabetes, a broj obolelih i dalje raste, posebno u zemljama u razvoju. Većina obolelih je starosne dobi od 45 do 65 godina, što odgovara najproduktivnijem periodu života.
Naša zemlja sledi uzlazni trend oboljevanja zemalja u tranziciji. U proteklih deset godina, broj osoba sa dijagnozom dijabetesa porastao je gotovo 50%, tako da danas u Srbiji oko 470.000 osoba (8,1% stanovništva) živi sa dijabetesom. Najčešće su osobe sa tipom 2 dijabetesa, koji obuhvata preko 90% obolelih. Ovaj tip šećerne bolesti se svake godine u našoj zemlji dijagnostikuje u proseku kod 16.000 osoba, obično posle 40. godine života, nešto češće kod osoba ženskog pola. Poslednjih godina ovaj tip dijabetesa nije više toliko redak ni kod mlađih osoba i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.
Broj osoba sa tipom 1 dijabetesa ima 5““10% pacijenata, mada je jedno od najčešćih hroničnih oboljenja u detinjstvu. U pitanju su deca koja se od najranijeg perioda svog života leče insulinom. Prema podacima Instituta za javno zdravlje ““ Registra za dijabetes, u našoj zemlji od tipa 1 dijabetesa godišnje oboli približno 157 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina. Najveći broj obolelih se dijagnostikuje u pubertetu, između desete i četrnaeste godine. Nažalost, prevencija tipa 1 dijabetesa koji u najvećoj meri pogađa najmlađe, još uvek nije moguća. Faktori spoljašnje sredine, za koje se smatra da su inicijatori procesa koji dovode do destrukcije ćelija koje proizvode insulin, još uvek su predmet istraživanja.
Ohrabruje činjenica da se promenom životnih navika može sprečiti ili odložiti nastanak dijabetesa tipa 2. Klinička istraživanja su pokazala da relativno male promene u stilu života, kao što su usvajanje pravilnog načina ishrane, povećanje fizičke aktivnosti i održavanje normalne telesne težine, preko 50% smanjuju rizik za nastanak dijabetesa.
Pored zdravog stila života, važno je redovno kontrolisati svoje zdravlje kod izabranog lekara. Na osnovu najnovijeg Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji („Sl. glasnik RS“, br. 7/2011), sve osobe od 18 do 35 godina imaju pravo na sistematski pregled jednom u 5 godina (koji podrazumeva opšti klinički pregled uz sve neophodne laboratorijske analize), a stariji od 35 godina na procenu rizika i ranu detekciju za nastanak tipa 2 dijabetesa.
M.F.

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa