PREMIJERSKE SUZE
Kada se već, pre neki dan o penzijama izjasnio Milan Krkobabić, red je da i ja, kao čivijaški premijer prozborim koju reč na tu temu. Nemam nameru da vas plašim kao taj gospodin, ali o penzijama se mora razgovarati.
Dame i gospodo, možda i ključna stavka našeg programa, to jest Vlade Čivijaške Republike, jeste kako popuniti rupe u budžetu?
Vrlo jednostavno. Pogledati na šta godišnje odlazi najviše novca.
Verovali ili ne, godišnji izdaci za isplatu penzija našim najstarijim sugrađanima prelaze 500 milijardi dinara. Ej, 500 milijardi za penzije? Pa meni majka dan danas za džeparac ne daje više od hiljadu dinara nedeljno. Stipse matore.
Tih 500 milijardi je skoro 15 odsto svega što privreda stvori za godinu dana.
Mere štednje udarile su, sećate se na najbogatije penzionere.
Greška. Greška!
Mudrije bi bilo udariti na najstarije.
Čujte, ljudi od 70, 75, pa ajde da kažemo i 80 godina starosti, naravno da treba da imaju svoj dinar, zaslužili su. Ali ovi stariji“¦.Među nama rečeno, oni su se već naživeli. Šta njima znači da li će još godinicu, dve ili tri“¦Značajno bi se uštedelo ukoliko bi se penzije isplaćivale samo do, ajde da kažemo, 82. godine života, pa polako“¦
Pazite, niko te stare ne tera, ali što reče jednom Patrijarh, neka žive, ali o sopstvenom trošku“¦
Naravno, tu se sad postavlja etičko pitanje kako našim bakama i dekama objasniti da više neće dobijati penzije. Pa tako što će se nadležno ministarstvo, socijalne službe, mediji, pa na kraju i crkva uključiti u jednu kampanju koja afirmiše ovu neophodnu meru i koja na jedan lep, human način ohrabruje penzionere na odlazak.
Mi želimo da vidimo nasmejane, srećne penzionere koji odlaze ponosni što su rasteretili budžet i omogućili nama mlađima nešto bolji i nešto luksuzniji život.
A, mi ih nećemo zaboraviti. Čak ni posle 40 dana.
Dame i gospodo, možda i ključna stavka našeg programa, to jest Vlade Čivijaške Republike, jeste kako popuniti rupe u budžetu?
Vrlo jednostavno. Pogledati na šta godišnje odlazi najviše novca.
Verovali ili ne, godišnji izdaci za isplatu penzija našim najstarijim sugrađanima prelaze 500 milijardi dinara. Ej, 500 milijardi za penzije? Pa meni majka dan danas za džeparac ne daje više od hiljadu dinara nedeljno. Stipse matore.
Tih 500 milijardi je skoro 15 odsto svega što privreda stvori za godinu dana.
Mere štednje udarile su, sećate se na najbogatije penzionere.
Greška. Greška!
Mudrije bi bilo udariti na najstarije.
Čujte, ljudi od 70, 75, pa ajde da kažemo i 80 godina starosti, naravno da treba da imaju svoj dinar, zaslužili su. Ali ovi stariji“¦.Među nama rečeno, oni su se već naživeli. Šta njima znači da li će još godinicu, dve ili tri“¦Značajno bi se uštedelo ukoliko bi se penzije isplaćivale samo do, ajde da kažemo, 82. godine života, pa polako“¦
Pazite, niko te stare ne tera, ali što reče jednom Patrijarh, neka žive, ali o sopstvenom trošku“¦
Naravno, tu se sad postavlja etičko pitanje kako našim bakama i dekama objasniti da više neće dobijati penzije. Pa tako što će se nadležno ministarstvo, socijalne službe, mediji, pa na kraju i crkva uključiti u jednu kampanju koja afirmiše ovu neophodnu meru i koja na jedan lep, human način ohrabruje penzionere na odlazak.
Mi želimo da vidimo nasmejane, srećne penzionere koji odlaze ponosni što su rasteretili budžet i omogućili nama mlađima nešto bolji i nešto luksuzniji život.
A, mi ih nećemo zaboraviti. Čak ni posle 40 dana.
Zoran Kesić
Najnoviji broj
18. april 2024.
