PREDRAG POPOVIĆ, NOVINAR I NEKADAŠNjI BLISKI SARADNIK ALEKSANDRA VUČIĆA
SNS FUNKCIONIŠE KAO KARTEL
Dug je spisak grešaka koje sam napravio, ali mi najviše smeta što sam prihvatio Vučićev poziv da uređujem „Pravdu“. Vučićeva najveća želja uvek je bila da postane glavni urednik svih medija. San mu se, nažalost, ispunio. Vučić nema problema ni sa opozicijom, ni sa svojim mangupima, svi su pripitomljeni
Za novinara Predraga Popovića može da se kaže da mu je karijeru obeležio veliki broj kontraverzi. Funkcija zamenika glavnog urednika magazina „Svet“ uvela ga je u novi haos, koji je kulminirao prelaskom na mesto pomoćnika glavnog urednika „Dnevnog telegrafa“. Pet meseci posle ubistva Slavka Ćuruvije, emigrirao je u Banjaluku, u „Nezavisne novine“, gde je objavio prvo izdanje knjige o Ćuruviji.
Početkom 2001. vratio se u Beograd i napravio magazin „Ekskluziv“, a u decembru te godine, u istoj izdavačkoj kući, pokrenuo je dnevni list „Nacional“. Šest dana posle ubistva Zorana Đinđića, „Nacional“ je zabranjen. Posle kratkih uredničkih avantura u dnevnicima „Centar“ i „Opozicija“, napravio je, kako kaže, najveću životnu grešku ““ prihvatio je poziv Aleksandra Vučića da uređuje „Pravdu“. Uz iskreno kajanje, satisfakciju je našao u objavljivanju dve knjige o Vučiću: „Vučićev rečnik“ i „Vučić, politička fukara“.
Zašto kažete da je Vaša najveća greška to što ste prihvatili poziv Aleksandra Vučića da uređujete dnevni list „Pravda“?
- Dug je spisak grešaka koje sam napravio, ali ta mi najviše smeta. Znao sam da saradnja sa Vučićem neće imati hepiend, a svejedno sam prihvatio ponudu da uređujem „Pravdu“. Učinio sam to da bih uhlebio dvadesetak kolega, koji su o tada o Vučiću mislili gore nego ja sada. Međutim, eno ih danas u režimskim medijima, poslaničkim klupama i u ministarskim kabinetima. To je tužna priča koja nema veze s novinarskom profesijom i politikom, nego s kukavičkim mentalitetom moje i mlađe generacije, koje su odustale od borbe za istinu i pristale da saučestvuju u kreiranju vlastite propasti.
Da li na isti način na koji je uređivao „Pravdu“ Vučić „uređuje“ sve medije u Srbiji?
- Vučićeva najveća želja uvek je bila da postane glavni urednik svih medija. San mu se, nažalost, ispunio. Kao kompleksan čovek, dakle ne samo loš, Vučić se nije mnogo mešao u uređivanje „Pravde“. Radio je nešto pogubnije, vodio je poslovanje tih novina. Rezultat je poznat, „Pravda“ je bankrotirala. Na isti način danas upravlja Srbijom. Očekujem isti rezultat.
Kako se odupreti pritiscima koje vlast sprovodi nad medijima u Srbiji?
- U Miloševićevo vreme postojala je jasna podela na režimske i nezavisne medije. Nezavisni su na razne načine, sponzorstvima sa strane ili zaradom na tržištu, uspevali da opstanu i održe uređivačku politiku koja se zasnivala na kritici vlasti. Danas svi mediji zavise od milosti vladara koji upravlja finansijskim tokovima, pre svega prihoda od marketinga, a prisutan je i pritisak na distributerske kuće. U takvim uslovima, otpor pritiscima moguće je pružati samo na nivou pojedinca ili malih enklava bez realne moći i uticaja na javnost.
Za izbornu listu SNS-a rekli ste da je „inventar prošlosti“. Zašto?
- Vučić je u vrh SNS-a, a i vlasti, uveo mnogo omladinaca, formatiranih baš po njegovim kriterijumima. Dok oni, mladi i senilni, uživaju u privilegijama, glavnu reč vode likovi iz prošlosti koja traje. Opskurni likovi iz devedesetih, i to iz svih miljea - političkih, estradnih i kriminogenih ““ vode glavnu reč. U temelje vlasti Vučić je udenuo Željka Mitrovića, klan Karića, Vulina, Beka, Caneta Subotića, Bebu Popovića, Maju Gojković, Petra Panića Panu i mnoge druge istaknute simbole propasti ove države. Vučić pametno ističe potrebu da „Srbija, ako hoće budućnost, mora da izađe iz začaranog kruga prošlosti“. U pravu je, s tim što se upravo on nalazi u epicentru tog kruga koji sve građane drži kao taoce.
Vi više niste sa Vučićem, Saša Radulović nije više sa njima, Vučića je napustio i Vladimir Cvijan. Kako to da nijedno, nazovimo to, odlaženje od Vučića, nije dovelo do većih turbulencija u stranci?
- Hvala na laskavom poređenju, iako je suštinski pogrešno. Nikada nisam bio član nijedne, pa ni Vučićeve stranke. Nikada nisam ni glasao, što ne znači da nemam političke stavove. Od prekida naše saradnje u „Pravdi“, Vučiću su mnogo veći problem napravili pojedinci koji su napuštali SNS. Cvijan je prvi povukao nogu i netragom nestao iz Srbije. Mnogo bitniji od njega je primer Saše Mirkovića, koji se odrekao članstva u Glavnom odboru SNS-a i poslaničkog mandata i u medijima optužio Vučića da ima „privatnu policiju, vojsku, sudstvo, batinaše“. Otišli su Vilibald Erić i Igor Jakšić, otići će i drugi pojedinci s viškom dostojanstva i zdravog razuma. No, to neće izazvati ozbiljne turbulencije, pošto SNS nije ni organizovana kao normalna politička stranka već kao kartel u kome funkcioneri ne mare za političke principe već isključivo za profit koji mogu da izvuku. Mira Marković je JUL napravila na takvim osnovama. Kao što je JUL, tako će proći i SNS.
Ko će, po Vama, prvi u narednom periodu napustiti Aleksandra Vučića i zašto?
- To zna samo Vučić. On će, posle izbora, odlučiti kome će dati koliki komad plena. Vučić ima vrlo vickast način balansiranja sa saradnicima, svima sve obećava. Sigurno je i sada istu funkciju obećao bar trojici-četvorici kandidata. Znam da na takvoj klackalici već dugo nervozno treperi Igor Mirović, potpredsednik SNS-a. Ako ga Vučić opet zaobiđe, očekujem revanš, a on neće biti nežan.
Da li će režim SNS-a da pobedi neka opoziciona snaga ili će mu „glave doći mangupi u sopstevnim redovima“?
- Vučić nema problema ni s opozicijom, ni sa svojim mangupima. Svi su pripitomljeni. Samo su dve muke protiv kojih Vučić nema adekvatan lek: vreme i zdrav razum. Uzalud zvučne parole i potempkinovski projekti, ojađeni građani svakog dana se suočavaju sa sve više egzistencijalnih problema. Pre ili kasnije, zdrav razum će ih navesti na činjenicu da je promena vlasti preduslov za goli opstanak. Nezadovoljstvo već buja, ali nema opozicije koja bi to mogla da kanališe. Danas nema, sutra će se pojaviti neko nekompromitovan i odlučan, koji će osvojiti poverenje ugroženih građana i eto početka kraja Vučićevog tragi-komičnog eksperimenta.
POSLE 24. POČINjE KAMPANjA
ZA VANREDNE IZBORE
Šta nas očekuje posle izbora 24. aprila?
- Očekuje nas početak kampanje za vanredne izbore koji će biti održani sledeće godine. Ovaj režim, ma kako da bude kadrovski prekomponovan, ne može ništa novo i drugačije da ponudi, svi njegovi uspesi svode se isključivo na kolektivnu hipnozu preko podobnih medija. Za Srbiju će biti mnogo značajnije ono što će 25. aprila uraditi opozicija. Stranački lideri su, verujem, s lukrativnim motivima pristali da učestvuju u ovoj izbornoj predstavi, koja će se loše završiti po njih i njihove glasače. Nema veze, kad propadnu napraviće mesta za novu garnituru, koja će možda zaslužiti poverenje i naći snage da Srbiju povede u pravom smeru.
Početkom 2001. vratio se u Beograd i napravio magazin „Ekskluziv“, a u decembru te godine, u istoj izdavačkoj kući, pokrenuo je dnevni list „Nacional“. Šest dana posle ubistva Zorana Đinđića, „Nacional“ je zabranjen. Posle kratkih uredničkih avantura u dnevnicima „Centar“ i „Opozicija“, napravio je, kako kaže, najveću životnu grešku ““ prihvatio je poziv Aleksandra Vučića da uređuje „Pravdu“. Uz iskreno kajanje, satisfakciju je našao u objavljivanju dve knjige o Vučiću: „Vučićev rečnik“ i „Vučić, politička fukara“.
Zašto kažete da je Vaša najveća greška to što ste prihvatili poziv Aleksandra Vučića da uređujete dnevni list „Pravda“?
- Dug je spisak grešaka koje sam napravio, ali ta mi najviše smeta. Znao sam da saradnja sa Vučićem neće imati hepiend, a svejedno sam prihvatio ponudu da uređujem „Pravdu“. Učinio sam to da bih uhlebio dvadesetak kolega, koji su o tada o Vučiću mislili gore nego ja sada. Međutim, eno ih danas u režimskim medijima, poslaničkim klupama i u ministarskim kabinetima. To je tužna priča koja nema veze s novinarskom profesijom i politikom, nego s kukavičkim mentalitetom moje i mlađe generacije, koje su odustale od borbe za istinu i pristale da saučestvuju u kreiranju vlastite propasti.
Da li na isti način na koji je uređivao „Pravdu“ Vučić „uređuje“ sve medije u Srbiji?
- Vučićeva najveća želja uvek je bila da postane glavni urednik svih medija. San mu se, nažalost, ispunio. Kao kompleksan čovek, dakle ne samo loš, Vučić se nije mnogo mešao u uređivanje „Pravde“. Radio je nešto pogubnije, vodio je poslovanje tih novina. Rezultat je poznat, „Pravda“ je bankrotirala. Na isti način danas upravlja Srbijom. Očekujem isti rezultat.
Kako se odupreti pritiscima koje vlast sprovodi nad medijima u Srbiji?
- U Miloševićevo vreme postojala je jasna podela na režimske i nezavisne medije. Nezavisni su na razne načine, sponzorstvima sa strane ili zaradom na tržištu, uspevali da opstanu i održe uređivačku politiku koja se zasnivala na kritici vlasti. Danas svi mediji zavise od milosti vladara koji upravlja finansijskim tokovima, pre svega prihoda od marketinga, a prisutan je i pritisak na distributerske kuće. U takvim uslovima, otpor pritiscima moguće je pružati samo na nivou pojedinca ili malih enklava bez realne moći i uticaja na javnost.
Za izbornu listu SNS-a rekli ste da je „inventar prošlosti“. Zašto?
- Vučić je u vrh SNS-a, a i vlasti, uveo mnogo omladinaca, formatiranih baš po njegovim kriterijumima. Dok oni, mladi i senilni, uživaju u privilegijama, glavnu reč vode likovi iz prošlosti koja traje. Opskurni likovi iz devedesetih, i to iz svih miljea - političkih, estradnih i kriminogenih ““ vode glavnu reč. U temelje vlasti Vučić je udenuo Željka Mitrovića, klan Karića, Vulina, Beka, Caneta Subotića, Bebu Popovića, Maju Gojković, Petra Panića Panu i mnoge druge istaknute simbole propasti ove države. Vučić pametno ističe potrebu da „Srbija, ako hoće budućnost, mora da izađe iz začaranog kruga prošlosti“. U pravu je, s tim što se upravo on nalazi u epicentru tog kruga koji sve građane drži kao taoce.
Vi više niste sa Vučićem, Saša Radulović nije više sa njima, Vučića je napustio i Vladimir Cvijan. Kako to da nijedno, nazovimo to, odlaženje od Vučića, nije dovelo do većih turbulencija u stranci?
- Hvala na laskavom poređenju, iako je suštinski pogrešno. Nikada nisam bio član nijedne, pa ni Vučićeve stranke. Nikada nisam ni glasao, što ne znači da nemam političke stavove. Od prekida naše saradnje u „Pravdi“, Vučiću su mnogo veći problem napravili pojedinci koji su napuštali SNS. Cvijan je prvi povukao nogu i netragom nestao iz Srbije. Mnogo bitniji od njega je primer Saše Mirkovića, koji se odrekao članstva u Glavnom odboru SNS-a i poslaničkog mandata i u medijima optužio Vučića da ima „privatnu policiju, vojsku, sudstvo, batinaše“. Otišli su Vilibald Erić i Igor Jakšić, otići će i drugi pojedinci s viškom dostojanstva i zdravog razuma. No, to neće izazvati ozbiljne turbulencije, pošto SNS nije ni organizovana kao normalna politička stranka već kao kartel u kome funkcioneri ne mare za političke principe već isključivo za profit koji mogu da izvuku. Mira Marković je JUL napravila na takvim osnovama. Kao što je JUL, tako će proći i SNS.
Ko će, po Vama, prvi u narednom periodu napustiti Aleksandra Vučića i zašto?
- To zna samo Vučić. On će, posle izbora, odlučiti kome će dati koliki komad plena. Vučić ima vrlo vickast način balansiranja sa saradnicima, svima sve obećava. Sigurno je i sada istu funkciju obećao bar trojici-četvorici kandidata. Znam da na takvoj klackalici već dugo nervozno treperi Igor Mirović, potpredsednik SNS-a. Ako ga Vučić opet zaobiđe, očekujem revanš, a on neće biti nežan.
Da li će režim SNS-a da pobedi neka opoziciona snaga ili će mu „glave doći mangupi u sopstevnim redovima“?
- Vučić nema problema ni s opozicijom, ni sa svojim mangupima. Svi su pripitomljeni. Samo su dve muke protiv kojih Vučić nema adekvatan lek: vreme i zdrav razum. Uzalud zvučne parole i potempkinovski projekti, ojađeni građani svakog dana se suočavaju sa sve više egzistencijalnih problema. Pre ili kasnije, zdrav razum će ih navesti na činjenicu da je promena vlasti preduslov za goli opstanak. Nezadovoljstvo već buja, ali nema opozicije koja bi to mogla da kanališe. Danas nema, sutra će se pojaviti neko nekompromitovan i odlučan, koji će osvojiti poverenje ugroženih građana i eto početka kraja Vučićevog tragi-komičnog eksperimenta.
POSLE 24. POČINjE KAMPANjA
ZA VANREDNE IZBORE
Šta nas očekuje posle izbora 24. aprila?
- Očekuje nas početak kampanje za vanredne izbore koji će biti održani sledeće godine. Ovaj režim, ma kako da bude kadrovski prekomponovan, ne može ništa novo i drugačije da ponudi, svi njegovi uspesi svode se isključivo na kolektivnu hipnozu preko podobnih medija. Za Srbiju će biti mnogo značajnije ono što će 25. aprila uraditi opozicija. Stranački lideri su, verujem, s lukrativnim motivima pristali da učestvuju u ovoj izbornoj predstavi, koja će se loše završiti po njih i njihove glasače. Nema veze, kad propadnu napraviće mesta za novu garnituru, koja će možda zaslužiti poverenje i naći snage da Srbiju povede u pravom smeru.
N. K.
Najnoviji broj
25. april 2024.
