JELENA VUKOVIĆ, VEZILjA IZ ŠAPCA, UČESNICA 13. MEĐUNARODNE MANIFESTACIJE „ZLATNE NITI“ VRNjAČKA BANjA
TRADICIJA VEZENA LjUBAVLjU
Preciznim, izvežbanim potezima iskusna vezilja Jelena Vuković svakodnevno u svom domu u Šapcu stvara prava mala umetnička dela. Bod po bod, strpljivo, znalački, spretne ruke vezu tanane niti koje se pretvaraju u jorgovane, bulke, pečurke, piliće, zečiće, konobare i raznorazne druge motive zamišljene i prenete na belinu platna. Upravo svojim ručnim radovima oduševila je sve posetioce 13. Međunarodne manifestacije „Zlatne niti“ održane od 8. do 10. aprila u Vrnjačkoj banji.
- Bilo je preko hiljadu posetilaca, kako iz naše zemlje tako i iz Francuske, Mađarske, Austrije, Makedonije, Grčke, Palestine. Pored domaće radinosti ““ tkanja, vezenja, heklanja, mogla su se videti i probati tradicionalna jela. Zahvaljujući pozivu Svetlane Trifunović, predsednice Društva žena Vrnjačke banje „Zlatne niti“ i organizatorke ove manifestacije imala sam priliku da ponovo uzmem učešće i prikažem svoje radove ““ kaže Jelena koja je dobila i diplomu.
Svoju ljubav prema vezu nasledila je od bake i majke ali, kako sama kaže i razrednog starešine Dane, koja joj je predavala domaćinstvo u OŠ „Janko Veselinović“.
- Znala je razredna da nas za svaku grešku čupne za kosu. Vredelo je. Bez toga verovatno ne bi sve ovako ispalo dobro. Komentari drugih, koji su pozitivni, to podtvrđuju. Kad je prišao Dragan Gligorić iz Beograda, koji je glavni za ocenjivanje, zagrlio me je, poljubio i rekao: „Svaka čast“. Svi koji su dolazili da pogledaju rekli su da je kao cvetna bašta.
Ovakve manifestacije prilika su za druženje, razmenu ideja, ali i susret sa prijateljicama.
- Tokom boravka u Vrnjačkoj banji prišla mi je žena iz Leskovca koja je poreklom iz Šapca, sa Kamička. Rekla mi je da ju je minula želja za rodnim gradom kada me je videla. Takođe mi je prišla i žena koja živi u Trsteniku a rodom je iz Drenovca. Lepo je kada se na taj način sretnete i porazgovarate.
Nade da se sačuva narodna tradicija, a samim tim i vez, ima. Od svoje ljubavi ne odustaje, a volela bi da se i mlađi okrenu ovom poslu.
- Bilo je zainteresovanih da im objasnim kako i šta radim. Nekad se nešto i proda. Radim iz ljubavi tako da to i nije važno. Radiću sve dok me služi zdravlje. Dobila sam i poziv za učešće na Međunarodnom takmičenju u Sloveniji na kojem sam bila pretprošle godine. Nadam se da ću moći da odem i ove.
Do tada Jelena ostaje među svojim rukotvorinama obogaćujući ih novim radovima koji će pronaći put do onih koji znaju da cene njihovu vrednost.
- Bilo je preko hiljadu posetilaca, kako iz naše zemlje tako i iz Francuske, Mađarske, Austrije, Makedonije, Grčke, Palestine. Pored domaće radinosti ““ tkanja, vezenja, heklanja, mogla su se videti i probati tradicionalna jela. Zahvaljujući pozivu Svetlane Trifunović, predsednice Društva žena Vrnjačke banje „Zlatne niti“ i organizatorke ove manifestacije imala sam priliku da ponovo uzmem učešće i prikažem svoje radove ““ kaže Jelena koja je dobila i diplomu.
Svoju ljubav prema vezu nasledila je od bake i majke ali, kako sama kaže i razrednog starešine Dane, koja joj je predavala domaćinstvo u OŠ „Janko Veselinović“.
- Znala je razredna da nas za svaku grešku čupne za kosu. Vredelo je. Bez toga verovatno ne bi sve ovako ispalo dobro. Komentari drugih, koji su pozitivni, to podtvrđuju. Kad je prišao Dragan Gligorić iz Beograda, koji je glavni za ocenjivanje, zagrlio me je, poljubio i rekao: „Svaka čast“. Svi koji su dolazili da pogledaju rekli su da je kao cvetna bašta.
Ovakve manifestacije prilika su za druženje, razmenu ideja, ali i susret sa prijateljicama.
- Tokom boravka u Vrnjačkoj banji prišla mi je žena iz Leskovca koja je poreklom iz Šapca, sa Kamička. Rekla mi je da ju je minula želja za rodnim gradom kada me je videla. Takođe mi je prišla i žena koja živi u Trsteniku a rodom je iz Drenovca. Lepo je kada se na taj način sretnete i porazgovarate.
Nade da se sačuva narodna tradicija, a samim tim i vez, ima. Od svoje ljubavi ne odustaje, a volela bi da se i mlađi okrenu ovom poslu.
- Bilo je zainteresovanih da im objasnim kako i šta radim. Nekad se nešto i proda. Radim iz ljubavi tako da to i nije važno. Radiću sve dok me služi zdravlje. Dobila sam i poziv za učešće na Međunarodnom takmičenju u Sloveniji na kojem sam bila pretprošle godine. Nadam se da ću moći da odem i ove.
Do tada Jelena ostaje među svojim rukotvorinama obogaćujući ih novim radovima koji će pronaći put do onih koji znaju da cene njihovu vrednost.
O. G.
Najnoviji broj
18. april 2024.
