PROMOVISANA KNjIGA “BITI ROKENROL“ U KULTURNOM CENTRU
ČUVARI PLAMENA
Posle uspešne prve sezone “Muzičkih priča“ u Kulturnom centru, druga je započela promocijom knjige “Biti rokenrol“. Knjiga predstavlja zbirku tekstova novinara i rok kritičara Petra Pece Popovića “Ulazak u harem“ i književnika Mihajla Pantića “Čudna šuma“. U opuštenoj atmosferi, autori su govorili, bez lamenta i preterane sentimentalnosti nad prohujalim vremenima, o vremenu kada se živeo rokenrol.
- Mi smo obigrali celu Srbiju na promocijima gde se okuplja svet za koji mislimo da predstavlja neku vrstu preživelosti, jer je očigledno da je savremeni medijski ambijent potpuno suprotan, ali me veoma raduje činjenica da u gotovo svakom gradu srećem entuzijaste, koje nazivam čuvarima plamena. To su ljudi koji održavaju tu energiju, koja je više od rokenrola. Sad, kad se taj vek završio, vrlo dobro se vidi da je to iskustvo obeležilo celokupnu umetnost druge polovine 20. veka. Vi ne možete da napišete, ne samo istoriju kulture, nego istoriju celokupne civilizacije, bez uvida u te činjenice. Ono što su neki uradili na tom polju je naprosto obeležilo epohu. Lamentiranja i sentimentalnosti u stereotipu “starih, dobrih vremena“ su opšta mesta, prirodno se stvari menjaju, dobijaju neke nove vidove, ali najvažnije je da energija rokenrola negde postoji, kaže profesor Mihajlo Pantić.
Knjiga je izašla u izdanju Službenog glasnika, u ediciji “Srbija i komentari“, koja podrazumeva dva autora, jednog koji piše osnovni tekst i drugog koji ga komentariše. “Biti r n r“ je priča o srpskom rokenrolu, ispričana na prisan način.
- Peca je čovek iz središta oluje, on je neposredni učesnik, svedok i pokretač akcija, od velikih radija, organizacija, Bum festivala, koncerata do producentskog, uredničkog i ogromnog publicističkog rada. Dogovorili smo se da završimo sa onim stvarima za koje možemo da kažemo da smo im bili svedoci, ne želimo da se pojavimo kao ljudi koji arbitriraju i govore o nekim novim pojavama i novim grupama. Posle 2000. godine, stvari su se u velikoj meri promenile u svim segmentima i mislim da nije korektno da tumačimo i vrednosno se određuju prema radovima onih koji tek dolaze, traže svoj put, govore svojim jezikom, imaju svoje forme i artikulišu neku svoju autorsku politiku. Mi im uopšte nismo potrebni, ni kao učesnici ni kao komentatori, dodaje Pantić.
Knjiga koja je izašla 2012. godine, doživela je drugo izdanje, a u pripremi je treće. Prema rečima Gorana Petrovića, urednika izdanja, “poruka rokenrola je ““ biti čvrst i postojan kao kamen, a opet pokretan, makar toliko da se pokrene drugi kamen, a drugi treći ““ do pravog odrona osećanja.
- Ne znam kako je mene akademik Goran Petrović izabarao da pišem osnovni tekst , a Miku , koji ima više knjiga i nagrada nego godina, da piše komentare. Od četrnaest autora koji su zastupljeni u ediciji “Srbija i komentari“, deset su akademici, tri profesori, a ja sam šalabajzer, rekao je Peca Popović i dodao da im nije bila namera da dele klincima lekcije, da svaka generacija ima pravo da izabere svoju muziku ““ Štos je u tome da ne zaboravimo, a pogotovo mi, koji imamo dužnost da pamtimo naše mrtve drugove.
Autor projekta “Muzičke priče“, mr Katarina Janković Popović, bila je i moderator večeri, koje je upotpunjeno svirkom profesora Pantića i njegovih šabačkih prijatelja.
- Mi smo obigrali celu Srbiju na promocijima gde se okuplja svet za koji mislimo da predstavlja neku vrstu preživelosti, jer je očigledno da je savremeni medijski ambijent potpuno suprotan, ali me veoma raduje činjenica da u gotovo svakom gradu srećem entuzijaste, koje nazivam čuvarima plamena. To su ljudi koji održavaju tu energiju, koja je više od rokenrola. Sad, kad se taj vek završio, vrlo dobro se vidi da je to iskustvo obeležilo celokupnu umetnost druge polovine 20. veka. Vi ne možete da napišete, ne samo istoriju kulture, nego istoriju celokupne civilizacije, bez uvida u te činjenice. Ono što su neki uradili na tom polju je naprosto obeležilo epohu. Lamentiranja i sentimentalnosti u stereotipu “starih, dobrih vremena“ su opšta mesta, prirodno se stvari menjaju, dobijaju neke nove vidove, ali najvažnije je da energija rokenrola negde postoji, kaže profesor Mihajlo Pantić.
Knjiga je izašla u izdanju Službenog glasnika, u ediciji “Srbija i komentari“, koja podrazumeva dva autora, jednog koji piše osnovni tekst i drugog koji ga komentariše. “Biti r n r“ je priča o srpskom rokenrolu, ispričana na prisan način.
- Peca je čovek iz središta oluje, on je neposredni učesnik, svedok i pokretač akcija, od velikih radija, organizacija, Bum festivala, koncerata do producentskog, uredničkog i ogromnog publicističkog rada. Dogovorili smo se da završimo sa onim stvarima za koje možemo da kažemo da smo im bili svedoci, ne želimo da se pojavimo kao ljudi koji arbitriraju i govore o nekim novim pojavama i novim grupama. Posle 2000. godine, stvari su se u velikoj meri promenile u svim segmentima i mislim da nije korektno da tumačimo i vrednosno se određuju prema radovima onih koji tek dolaze, traže svoj put, govore svojim jezikom, imaju svoje forme i artikulišu neku svoju autorsku politiku. Mi im uopšte nismo potrebni, ni kao učesnici ni kao komentatori, dodaje Pantić.
Knjiga koja je izašla 2012. godine, doživela je drugo izdanje, a u pripremi je treće. Prema rečima Gorana Petrovića, urednika izdanja, “poruka rokenrola je ““ biti čvrst i postojan kao kamen, a opet pokretan, makar toliko da se pokrene drugi kamen, a drugi treći ““ do pravog odrona osećanja.
- Ne znam kako je mene akademik Goran Petrović izabarao da pišem osnovni tekst , a Miku , koji ima više knjiga i nagrada nego godina, da piše komentare. Od četrnaest autora koji su zastupljeni u ediciji “Srbija i komentari“, deset su akademici, tri profesori, a ja sam šalabajzer, rekao je Peca Popović i dodao da im nije bila namera da dele klincima lekcije, da svaka generacija ima pravo da izabere svoju muziku ““ Štos je u tome da ne zaboravimo, a pogotovo mi, koji imamo dužnost da pamtimo naše mrtve drugove.
Autor projekta “Muzičke priče“, mr Katarina Janković Popović, bila je i moderator večeri, koje je upotpunjeno svirkom profesora Pantića i njegovih šabačkih prijatelja.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
