Инфо

Берза

  • aero 1.676 ▼ -0,36%
  • dnos 1.103 ▼ -1,34%
  • fito 2.791 ▼ -0,32%
  • impl 3.200 ▲ 4,92%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.025 ▼ -4,03%
  • niis 681 ▲ 0,29%
  • pdcl 10.310 ▲ 24,97%
  • rso17153 103,96 ▲ 0,20%
  • sjpt 143 ▲ 2,14%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(21. април 2016.)
ПРОМОВИСАНА НОВА КЊИГА СТАНЕ МУЊИЋ

ПРИЧЕ ИЗ РАБАЏИЈСКОГ ШОРА

У Шабачком позоришту, у оквиру обележавања Дана града, протекле среде је промовисана књига „Приче из Рабаџијског шора“. У првом делу књиге, Стана Муњић је испричала топлу причу о знаменитим људима, „који су надвисили и највише грађевине у Шапцу“, којима је заједничко да су живели у истој улици - Владе Јовановића, коју се некада звали Рабаџијски шор. Има ту „нешто од сјајног праха минулих времена“ са необичним причама које се и данас препричавају као урбане легенде. Други део, „Рабаџијски шор кроз архивску грађу“, приредио је мр Славко Богојевић.
- У малом шору живела су и радила велика имена културе, просвете, медицине и политике Србије у 19. и до половине 20. века. У тај шор донет је први рендген у Србији, ту је др Аврам Винавер прегледао људе „на стакло“, Ружа Винавер свирала са Робертом Толингером, а Станислав Винавер написао своје прве песме. Вешто компонујући мање приче око централне, Стана Муњић чини јединствену причу у којој су кратке приче „дукат, мелем, телеграм“...“Приче из Рабаџијског шора“ преливају се из догађаја у догађај, доводећи нове личности, које причају нове приче и таласају се кроз шор као велика комшијска прича о ономе некад...“, рекао је рецензент књиге, историчар Радомир Петровић, директор Међуопштинског историјског архива.
Књига о стварним људима и догађајима који су се збили, илустрована је фотографијама. Причу о овом шору, ауторка доживљава као незавршену, на којој ће време исписати нове странице. Да у Рабаџилку „увек неко болује од писања“, сведочи и Стана, која живи у тој улици која скоро читав век носи име песника Владе Јовановића.
- Негде сам прочитала да је начин на који ми данас представљамо прошлост налик на вестерн у коме Џон Вејн седам дана јаше кроз пустињу, а онда, свеже обријан, у снежнобелој кошуљи, ујаше у град. И ми смо помало претеривали у причама о малом Паризу и првинама које су у Србију долазиле преко Шапца. У тим великим причама, заборављали смо људе, Шапчане, без којих нема Шапца. То је био мој мотив да напишем ову књигу, која је мали део велике приче о Шапцу и мали део дуга према улици у којој живим. Користили смо се великим бројем докумената, међутим, веома су били важни разговори са људима, потомцима оних о којима сам писала.
Према речима мр Богојевића, ово је прва књига културне историје Шапца, која обухвата микро део града, једну улицу, што је неспецифично у писању историје градова. - Архивска грађа пружа могућности да оживимо неке људе и време у коме је настала. Жеља нам је била да се одужимо тим људима, а ако смо у томе успели, урадили смо велику ствар.
Одабране делове из књиге говорили су новинари Бранислав Иветић и Светлана Љубић, а крај приче (за сада) о Рабаџијском шору, испричали потомци неких од стварних јунака о којима је ауторка писала - Мира Врбић, сестричина др Митре Михајловић, Димитрије Крстић, син ваздухопловног потпоручника Николе Крстића и пуковник др Борислав Гроздић, унук Петра Гроздића.
Права слика једног града је на улицама, а све друге слике су дотерана представа о граду. Градске улице су крвоток града и неуморни хроничари и грађења и ружења. Сам живот. Људи. Оне су потврда да величину једног града не чини број становника него величина његових људи. Као из отворене књиге, у њима се чита душа, али и опростаченост једног града.
Стана Муњић
М.Ф.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa