ALO ŠABAC
Kako sam postao Šabački zet
Izborna noć je uveliko trajala, sedeo sam u sveopštoj gunguli ispred studija Televizije N1 na beogradskom Košutnjaku, okolo su se motali analitičari, organizatori, šminkerke, novinari, kamermani, kafe kuvarice, raznosači pica za izgladnelu ekipu, svi redom su licitirali naprednjačkim procentima, Cesidovim gafovima, opozicionim cenzusom i sličnim tričarijama - a ja sam u nekom ćošku računao: ko je pobedio u Šapcu!
I sa drugarom Nešom bio na vrućoj telefonskoj liniji Košutnjak ““ Šabac. Neša je obračunavao procente bolje od Cesida, i to iz glave, objašanjavao mi je čak i ko ulazi u šabačku koaliciju već od sledeće srede, te sam mu odao priznanje da je šabački Dejan Vuk Stanković. Sve zna!
-Kolega, jes“™ ti iz Šapca kad si toliko uvatio za Šabac? Ko da si pošandrcao, da ne kažem pošapdrcao - ukorio me kolega analitičar ispred studija N1, tonom poznatijim kao: “Koga uopšte boli uvo ko je pobedio u Šapcu?“
-Ma nisam iz Šapca, bliski član familije mi je Šapčanka! - odgovorio sam mu pravdajući sopstvenu opsednutost šabačkim izbornim rezultatima.
-Stvarno! Odande si odakle ti je žena ““ našalio se kolega politički analitičar, misleći na moju ženu.
Koja, uzgred budi rečeno, uopšte nije iz Šapca.
-Moj bicikl je iz Šapca! Samo je bicikl ženskog pola ““ rekao sam malkice zapanjenom kolegi političkom analitičaru.
-Bicikl ti je iz Šapca!? Dobro, ispravljam se: odande si odakle ti je bicikl - rekao je on.
Ima istine u okolnosti da mi je Šabac naglo postao drag kada mi je kurirska služba pre neku godinu dopremila lepi plavi bicikl marke “merida“ na beogradsku adresu. Nisam umeo da zavrnem pedalu, zvao sam prodavca iz Šapca, on mi je ljubazno objasnio sve nedoumice, raspitivao se još dvaput da li je sve u redu, i tako sam neočekivano postao šabački zet. Mada sam istovremeno i mionički zet.
Ženi je odmah bilo sumnjivo što sam bicikl tri meseca držao u spavaćoj sobi pored kreveta, čak je primetila da ustajem noću i razgovaram sa biciklom šabačkim dijalektom, čega se, istina, uopšte ne sećam.
-Ja razgovarao sa biciklom! Pa nisam lud ““ pravio sam se pred suprugom da nisam lud. Mada je ona odavno ubeđena u suprotno.
Ubrzo sam na skoro svaka dva meseca bio u Šapcu, valjda se držeći parafraze one stare pošalice: “Dođite u Šabac, vaš bicikl je već tu“.
Najpre sam imao promociju knjige u klubu Šabačkog pozorišta, koja je na prvi pogled bila veoma posećena, ali sam tek kasnije shvatio da su prosek izvadili slučajni posetioci tog kafea kojima je kasno bilo da pobegnu kada smo mi počeli da pričamo o tom “zborniku“ bajatih sabranih kolumni.
Posle sam sa Kesićem imao tribinu u sali pozorišta. Tada je već bilo bolje. Došlo je 350 ljudi. Jedan je došao zbog mene, a 349 ljudi zbog Kesića. Posle smo bili na Čivijadi, pa na vinarijadi, i sve se nekako na kraju namestilo: Vučić je pobedio skoro svuda, osim na Starom gradu, gde stanujem, na Vračaru, gde radim i u Šapcu, gde mi je tazbina.
I gde navrnem kad god me pozovu. A naročito kad god me ne pozovu.
Sledeći put dolazim biciklom.
I sa drugarom Nešom bio na vrućoj telefonskoj liniji Košutnjak ““ Šabac. Neša je obračunavao procente bolje od Cesida, i to iz glave, objašanjavao mi je čak i ko ulazi u šabačku koaliciju već od sledeće srede, te sam mu odao priznanje da je šabački Dejan Vuk Stanković. Sve zna!
-Kolega, jes“™ ti iz Šapca kad si toliko uvatio za Šabac? Ko da si pošandrcao, da ne kažem pošapdrcao - ukorio me kolega analitičar ispred studija N1, tonom poznatijim kao: “Koga uopšte boli uvo ko je pobedio u Šapcu?“
-Ma nisam iz Šapca, bliski član familije mi je Šapčanka! - odgovorio sam mu pravdajući sopstvenu opsednutost šabačkim izbornim rezultatima.
-Stvarno! Odande si odakle ti je žena ““ našalio se kolega politički analitičar, misleći na moju ženu.
Koja, uzgred budi rečeno, uopšte nije iz Šapca.
-Moj bicikl je iz Šapca! Samo je bicikl ženskog pola ““ rekao sam malkice zapanjenom kolegi političkom analitičaru.
-Bicikl ti je iz Šapca!? Dobro, ispravljam se: odande si odakle ti je bicikl - rekao je on.
Ima istine u okolnosti da mi je Šabac naglo postao drag kada mi je kurirska služba pre neku godinu dopremila lepi plavi bicikl marke “merida“ na beogradsku adresu. Nisam umeo da zavrnem pedalu, zvao sam prodavca iz Šapca, on mi je ljubazno objasnio sve nedoumice, raspitivao se još dvaput da li je sve u redu, i tako sam neočekivano postao šabački zet. Mada sam istovremeno i mionički zet.
Ženi je odmah bilo sumnjivo što sam bicikl tri meseca držao u spavaćoj sobi pored kreveta, čak je primetila da ustajem noću i razgovaram sa biciklom šabačkim dijalektom, čega se, istina, uopšte ne sećam.
-Ja razgovarao sa biciklom! Pa nisam lud ““ pravio sam se pred suprugom da nisam lud. Mada je ona odavno ubeđena u suprotno.
Ubrzo sam na skoro svaka dva meseca bio u Šapcu, valjda se držeći parafraze one stare pošalice: “Dođite u Šabac, vaš bicikl je već tu“.
Najpre sam imao promociju knjige u klubu Šabačkog pozorišta, koja je na prvi pogled bila veoma posećena, ali sam tek kasnije shvatio da su prosek izvadili slučajni posetioci tog kafea kojima je kasno bilo da pobegnu kada smo mi počeli da pričamo o tom “zborniku“ bajatih sabranih kolumni.
Posle sam sa Kesićem imao tribinu u sali pozorišta. Tada je već bilo bolje. Došlo je 350 ljudi. Jedan je došao zbog mene, a 349 ljudi zbog Kesića. Posle smo bili na Čivijadi, pa na vinarijadi, i sve se nekako na kraju namestilo: Vučić je pobedio skoro svuda, osim na Starom gradu, gde stanujem, na Vračaru, gde radim i u Šapcu, gde mi je tazbina.
I gde navrnem kad god me pozovu. A naročito kad god me ne pozovu.
Sledeći put dolazim biciklom.
Draža Petrović
Najnoviji broj
25. april 2024.
