PONOSNI NA UČENIKE

Sve ono što je proteklih šezdeset godina rađeno u OŠ „Nikolaj Velimirović“, koja je neprekidno rasla ali nije pristajala da stari, sa ponosom je istaknuto proteklog ponedeljka na Svečanoj akademiji u Šabačkom pozorištu.
- Ponosimo se rezultatima koje naši učenici postižu na takmičenjima. Vrlo često to su prva mesta na svim nivoima jer tako neprekidno podižu ugled svoje škole i svog grada. Ponosni smo što uspevamo da iz svakog učenika dobijemo ono najbolje kroz razne vidove individualnog pristupa, podsticanja i rada. Ponosimo se i zato što veliki broj naših učenika pri upisu u srednju školu ostvari svoju prvu želju. Ponosni smo, pre svega, što naši učenici iz škole izlaze, kako bi pokojni patrijarh Pavle rekao kao dobri ljudi. Za ponos je i najviša ocena koju je škola dobila prilikom spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada. Na isti način se ponosimo izuzetnim međuljudskim odnosima, podsticajnom i prijatnom školskom klimom koja se prenosi na učenike i roditelje te je sastavni deo ugleda i izgleda naše škole. Menjamo izgled, a opet bi nas svako mogao prepoznati po onom nekada skromnom delu koji je ostao srce škole, koji je u srcu grada i ostane u srcu svakoga ko ju je pohađao - rekla je direktorka Vesna Živanović.
Iako je promenila ime zaposleni u školi zajedno sa učenicima trudili su se da dobar glas o njima nadaleko čuje. A o dobrom glasu Vladike Nikolaja Velimirovića, čije je ime škola sa ponosom ponela, govorio je protođakon dr Ljubomir Ranković i to sa crkveno duhovnog aspekta.
- Ovo je veliki dan ne samo za školu „Milevinu“, kako smo je mi nekada zvali, danas „Nikolajevu“, nego za ceo naš grad Šabac. I ovom prilikom Šabac pokazuje da je središte i prestonica srpske kulture i kroz Vladiku Nikolaja koji je bez ikakve sumnje krupnim slovima upisan u istoriju srpske kulture. Zajedno sa Stanislavom Vinaverom, Isidorom Sekulić, Lazom Lazarevićem i drugim brojnim Šapčanima, kulturnim poslenicima, on će biti trajno upisan velikim zlatnim slovima u srpsku istoriju - istakao je protođakon Ranković.
O Nikolaj Velimiroviću kao javnoj ličnosti, stvaraocu i žrtvi epohe u kojoj je živeo, govorio je bivši đak škole istoričar dr Miloš Ković, docent na Filozofskom fakultetu.
- Mislim da je ovo divan način obeležavanja zato što se mi nekako nismo pokazali dobrim u čuvanju i negovanju tradicije. Odnosno, mi čuvamo i menjamo tradiciju svakih dvadeset, trideset do pedeset godina. Škola „Nikolaj Velimirović“, bivša „Milevina“ škola, ima itekako dobru tradiciju i verujem da sve što može da pokaže, a ova naša osnovna škola ima itekako dobre tradicije, dobro trajanje, tako nešto treba čuvati i negovati. Potrebno je da razvijamo kod sebe osećanje pripadanja. Ne samo porodici, naciji, crkvi. Pripadanja školi, univerzitetu. Tako su Englezi stvorili jednu moćnu, jaku elitu koja je bila vezivana za koledže, univerzitete. Dakle osećanje pripadanja našoj školi „Nikolaj Velimirović“.
Do kraja sedmice, kao i svake godine, u školi će se organizovati niz manifestacija kojima će se obeležiti „Nikolajevi dani“.