Poziv na digitalnu mudrost

Ne znam da li se sećate, ali u prvom broju Straničice pisali smo o digitalnim urođenicima, zapravo, o mladim ljudima koji rastu u svetu digitalnih tehnologija i komunikacije. Ako mene pitate, svi današnji osnovnoškolci i srednjoškolci, kao i velika većina studenata spada u tu kategoriju.
Iako i mi rođeni u prošlom veku danas teško možemo da zamislimo sebe bez pametnih mašina koje nam olakšavaju život, ipak ozbiljno kaskamo čak i za osnovcima.
Prema istraživanju koje su 2013. radili profesori Katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 89% osnovaca i preko 90% srednjoškolaca imali su profil na Fejsbuku. Danas ga, verovatno, imaju svi - ne računajući, možda one osnovce sa jednocifrenim brojem godina.
Što se mene tiče, internet je fantastičan izum i svaka čast njegovim tvorcima! Međutim, kao i sve alatke, i ove digitalne mogu da se upotrebe i da se zloupotrebe.
Digitalna mudrost, za početak, značila bi umeti razlikovati te dve stvari.
Zloupotreba interneta, društvenih mreža i pametnih gedžeta vodi u digitalno nasilje (eng. cyberbullying) - korišćenje digitalne tehnologije s ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi i da joj se nanese šteta.
Nemojte mi sada coktati i mrdati glavom levo-desno, u fazonu „Ma, ja to nikad ne bih...“, ili „Meni to ne može da se desi!“.
Neopisivo je lako preći granicu, toliko lako da to i ne osetiš.
U čemu je fazon?
Prvo, bez obzira što povezuje ljude širom sveta, bez obzira na sve one priče u stilu „veliki brat nas posmatra“, internet omogućava ogromnu količinu anonimnosti. Bez pravog lica, imena i prezimena, ljudi su spremniji da se bahate, da se ponašaju onako kako oflajn nikad ne bi. I najveće kukavice, bez grama hrabrosti, osećaju se kao da su pet metara visoki i mogu sve.
Drugo, žrtve su uvek dostupne. Džabe ti što si kod kuće, džabe ti što su sitni jutarnji sati, džabe ti i što si diskonektovan ““ oni koji su se namerili na tebe naći će tvoj profil, tvoj broj mobilnog, tvoj blog ili vlog...
Treće, informacije se kreću neverovatnom brzinom, a tom istom brzinom može se uvećati broj ljudi koji napada jednu jedinu osobu.
Dovoljno je da jedna osoba prokomentariše tvoju fotografiju sa plaže, da šeruje neki tvoj društveni gaf, da tvoj dečko ili devojka, u besu, objavi vaše ljubavno dopisivanje, da sam-a loše proceniš kako će neki tvoj komentar/fotografija/video delovati na druge ljude i... ode mast u propast.
Znate, iako ima mnogo anonimnosti na internetu, greške brzo dobijaju pravo ime i prezime i postaju javne.
U publikaciji Digitalno nasilje ““ prevencija i reagovanje, koju je nedavno objavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, opisani su sledeći oblici digitalnog nasilja: postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video-snimaka na tuđe profile ili slanje tih materijala SMS, instant porukama, imejlom, ostavljanje na četu; snimanje i distribucija slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja; uznemiravanje telefonskim pozivima; lažno predstavljanje, korišćenje tuđeg identiteta, kreiranje profila na društvenim mrežama na tuđe ime; nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija, objavljivanje lažnih optužbi ili glasina o drugoj osobi na profilima društvenih mreža, blogovima itd; promena ili krađa lozinki; slanje virusa; ismevanje u onlajn pričaonicama i na internet forumima, neprimereno komentarisanje tuđih slika, poruka na profilima, blogovima; ignorisanje, isključivanje (npr. iz grupa na socijalnim mrežama), podsticanje mržnje (po različitim osnovama) i dr.
E, sad, ono što bi oflajn moglo da se protumači kao uobičajena trač partija dve tinejdžerke, ili smešno „momačko spuštanje“ između dva tinejdžera, onlajn može da se pretvori u čisto, čistačko nasilje, hteli vi to ili ne. A žrtva nema gde Digitalni zaborav je teško dostižan, jednom objavljeno ne može da se kontroliše. Zato radi na digitalnoj mudrosti: pre nego što pustiš prste na tastaturu, proveri da li ti je mozak uključen.
I žrtva i nasilnik možeš biti i ti.