SEĆANjE NA POPLAVE 2014.
IZVUKLI SMO POUKE
Tokom poplava najugroženija bila četiri sela Oridskog basena. Vatrogasci spasioci skromnom tehnikom kojom su u tom trenutku raspolagali, izvlačili ljude iz poplavljenih kuća. Dve godine kasnije svi strepe kada počne jača kiša. Ipak, svi su odgovorniji, ali i spremniji za slučaj novih poplava
Maj 2014. godine bio je pre dve godine. Ipak, kada se pomenu poplave, čini se da je sve bilo mnogo skorije. Svaka jača kiša budi novu zebnju, posebno kod onih koji su tih dana morali da budu evakuisani iz svojih kuća.
Najugroženiji su bili žitelji sela Oridskog basena. Kada je voda u četvrtak ujutru naglo nadošla počela je njihova borba za goli život. Jedna starica nije uspela da se spase. Tragedija je mogla biti i mnogo veća, da u ovoj tragičnoj priči nije bilo i nečeg svetlog. Postojali su heroji, koji su ne misleći na opasnost stizali do svake kuće i ljude prevozili na bezbedno. Mnogi od njih ostaće bezimeni.
Pripadnici Vatrogasno - spasilačke jedinice Odeljenja za vanredne situacije, njih 40, osam dana nisu išli kući. Komandant bataljona Goran Stefanović ne može da istakne ni jednog pojedinca jer su svi pružili svoj maksimum. Zbog veličine teritorije pod vodom i velikog broja poziva građana, bili su prinuđeni da zatraže i pomoć. Mnogo građana se odazvalo, a među prvima pomoć im je, sa svojim čamcem, pružio njihov penzionisani kolega Živorad Drmonić, inače pecaroš.
-Kada su me pozvali bio sam baš pored čamca u garaži. Ni jednog trenutka nisam imao dilemu da li da se odazovem. Krenuo sam odmah, navodi Drmonić.
Prvu akciju spasavanja, sa dvojicom aktivnih kolega sa kojima je bio u čamcu, imao je na samom ulazu u Orid. Sa terase potkrovlja evakuisali su Gospu Mitrović sa sinom, ćerkom, psom, a u čamac su stale čak i kokoške. Voda u dvorištu je bila gotovo dva metra. Gospa u prvom trenutku nije prepoznala svog spasioca, a tih majskih dana prisetila se kroz suze. Kaže, Dobrava se izlivala i ranije. Voda im je ulazila i u dvorište, najviše je bila oko pola metra. Mogla je da očekuje da uništi baštu, ali ne i da uđe u kuću.
-Kiša je padala u utorak uveče. Ja sam u sredu prokopala kanale između plastenika da odlazi voda. Čula sam da se u Vukošiću izlila Dobrava i u toku noći sam dežurala. Ustala sam oko pet ujutru u četvrtak, otišla do reke i videla da je korito do pola puno. Vratila sam se da spavam, priseća se Gospa.
Ne seća se koliko je spavala kada ju je probudilo zvono. Kaže da se iznenadila kada je videla komšinicu sa kojom inače nije bila u dobrim odnosima.
-Vikala je „Bežite! Voda!“ Kada sam pogledala napolje bilo je jezivo. Imala sam kokoške, piliće i kuče koje sam uspela da podignem na nedovršeno potkrovlje. Ništa od stvari nismo uzeli. Popeli smo se gore potpuno mokri i našli nešto staro da presvučemo. Posle nekoliko sati došli su da nas spasu.
Mitrovići su 1991. godine u Orid došli iz Bratunca. Kupili su kuću u izgradnji, ali kako je Gospin suprug ubrzo ostao bez posla nisu uspeli do kraja ni da je dovrše. Sada strahuju od svake nove kiše i čim počne jače da pada podižu stvari na potkrovlje.
-Spavam pored vrata od terase da mogu da vidim zemlju. Nadam se da će kopanje jezera u Vukošiću i uređenje Dobrave rešiti problem trajno, nada se Gospa.
Drmonićev čamac nakon toga otišao je u Malu Vranjsku, gde su spasili ženu koja se nekoliko sati držala za drvo za koje je uspela da se uhvati nošena bujicom.
Iz Miokusa je stigla vest da je mladi Ljubinko Isaković nestao. Znali su da je otišao ka kući koja je već bila poplavljena, ali niko sa njim od tada nije mogao da stupi u kontakt. Do spasilaca su stizale oprečne informacije i tek oko četiri noću su ga našli živog i zdravog u njegovoj kući.
-Došao sam iz Beograda oko četiri, pet popodne i otišao kući kroz vodu. Nisam mogao da ponesem mobilni zbog vode, a fiksni telefon nije radio. Kuća ima visok temelj i unutra je bilo 50-60 centimetara vode, a u dvorištu oko dva metra, objašnjava Ljubinko.
Iako vatrogasci kažu da nije smeo da ide kući kada je video vodu, njegova želja je bila da spasi stoku. Nažalost, nije u tome uspeo i dve krave su se udavile.
Komandant Vatrogasno spasilačke jedinice Goran Stefanović ističe da su imali ogromnu pomoć i od predsednika saveta mesnih zajednica, čija im je koordinacija izuzetno značila. Za akcije u Miokusu bio je zadužen predsednik Saveta MZ ovog sela, Saša Vraštanović, a imali su i pomoć alasa iz Predvorice Darka Živkovića Ibre. Kada se radi o reonu Jelenče, Mišara i Dumače izuzetno je angažovan bio Aleksandar Jovanović. Veliki doprinos dali su i svi drugi predsednici ugroženih mesnih zajednica.
Nakon dve godine, Saša Vraštanović kaže da u Miokusu nije bilo problema.
-Prokopali smo kanale pored puta, kao i glavni kanal. Međutim, ipak kod naroda postoji strah kada Dobrava počne da raste. Dogovorili smo se sa gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem da se tokom leta uradi jedan deo nasipa. Tada ćemo moći mirno da spavamo, navodi Vraštanović.
Pod vodom je u Miokusu bilo 30 kuća, što je jedna trećina sela.
Sporadični problemi javljali su se i u proleće prošle i ove godine. Ipak, svi su naučili neke pouke.
Grad Šabac je uradio dosta na čišćenju kanala i vodotokova koji su u njihovoj nadležnosti. Pročišćeno je oko 70 kilometara kanala tokom prošle godine, a u ovoj godini se planira nastavak radova i čišćenje još dvadesetak kilometara.
Vatrogasno spasilačka jedinica takođe je spremnija. Formiran je i regionalni tim za spasavanje od 12 ljudi. Sada pored želje i srca, imaju i bolje i savremenije tehničke uslove za pružanje pomoći ako bude zatrebala.
-Naših 12 vatrogasaca je prošlo obuku u Rusiji. Od Rusko ““ srpskog humanitarnog centra dobili smo donaciju dva čamca sa kompletnom opremom i ronilačka odela za ceo ovaj tim. Ove godine oni su prošli još dve obuke, na Drini i Ibru. Opremljeniji smo i pumpama za crpljenje vode. Klimatske promene uslovile su da su kiše koje svake godine kreću sa početkom proleća sada sve obilnije. Redovno pratimo upozorenja RHMZ i stavljamo se u stanje pripravnosti, navodi Goran Stefanović.
Kaže da građani sada reaguju na sve veće padavine, da su mnogo oprezniji, ali i spremniji na saradnju.
-Svi su mnogo ozbiljniji i odgovorniji. Posebno je značajno što je i grad u međuvremenu dosta uradio da ne dođe do novih težih posledica. Nadamo se da ćemo imati manje posla kada se svi radovi završe. Jedino rešenje je preventivna, zaključuje Stefanović.
Spaseno 2.000 ljudi
Prvih dana Šabački vatrogasci su se sami borili sa vodom. Kasnije pomoć su im pružili specijalistički timovi Sektora za vanredne situacije, VSJ iz različitih krajeva Srbije, timovi iz inostranstva, kao i dobrovoljna vatrogasna društva.
Na teritoriji Mačvanskog okruga evakuisano je oko 2.000 ljudi. Od toga je nešto više od 1.000 bilo sa teritorije Šapca, a od njih je 425 bilo iz četiri sela Oridskog basena.
Najugroženiji su bili žitelji sela Oridskog basena. Kada je voda u četvrtak ujutru naglo nadošla počela je njihova borba za goli život. Jedna starica nije uspela da se spase. Tragedija je mogla biti i mnogo veća, da u ovoj tragičnoj priči nije bilo i nečeg svetlog. Postojali su heroji, koji su ne misleći na opasnost stizali do svake kuće i ljude prevozili na bezbedno. Mnogi od njih ostaće bezimeni.
Pripadnici Vatrogasno - spasilačke jedinice Odeljenja za vanredne situacije, njih 40, osam dana nisu išli kući. Komandant bataljona Goran Stefanović ne može da istakne ni jednog pojedinca jer su svi pružili svoj maksimum. Zbog veličine teritorije pod vodom i velikog broja poziva građana, bili su prinuđeni da zatraže i pomoć. Mnogo građana se odazvalo, a među prvima pomoć im je, sa svojim čamcem, pružio njihov penzionisani kolega Živorad Drmonić, inače pecaroš.
-Kada su me pozvali bio sam baš pored čamca u garaži. Ni jednog trenutka nisam imao dilemu da li da se odazovem. Krenuo sam odmah, navodi Drmonić.
Prvu akciju spasavanja, sa dvojicom aktivnih kolega sa kojima je bio u čamcu, imao je na samom ulazu u Orid. Sa terase potkrovlja evakuisali su Gospu Mitrović sa sinom, ćerkom, psom, a u čamac su stale čak i kokoške. Voda u dvorištu je bila gotovo dva metra. Gospa u prvom trenutku nije prepoznala svog spasioca, a tih majskih dana prisetila se kroz suze. Kaže, Dobrava se izlivala i ranije. Voda im je ulazila i u dvorište, najviše je bila oko pola metra. Mogla je da očekuje da uništi baštu, ali ne i da uđe u kuću.
-Kiša je padala u utorak uveče. Ja sam u sredu prokopala kanale između plastenika da odlazi voda. Čula sam da se u Vukošiću izlila Dobrava i u toku noći sam dežurala. Ustala sam oko pet ujutru u četvrtak, otišla do reke i videla da je korito do pola puno. Vratila sam se da spavam, priseća se Gospa.
Ne seća se koliko je spavala kada ju je probudilo zvono. Kaže da se iznenadila kada je videla komšinicu sa kojom inače nije bila u dobrim odnosima.
-Vikala je „Bežite! Voda!“ Kada sam pogledala napolje bilo je jezivo. Imala sam kokoške, piliće i kuče koje sam uspela da podignem na nedovršeno potkrovlje. Ništa od stvari nismo uzeli. Popeli smo se gore potpuno mokri i našli nešto staro da presvučemo. Posle nekoliko sati došli su da nas spasu.
Mitrovići su 1991. godine u Orid došli iz Bratunca. Kupili su kuću u izgradnji, ali kako je Gospin suprug ubrzo ostao bez posla nisu uspeli do kraja ni da je dovrše. Sada strahuju od svake nove kiše i čim počne jače da pada podižu stvari na potkrovlje.
-Spavam pored vrata od terase da mogu da vidim zemlju. Nadam se da će kopanje jezera u Vukošiću i uređenje Dobrave rešiti problem trajno, nada se Gospa.
Drmonićev čamac nakon toga otišao je u Malu Vranjsku, gde su spasili ženu koja se nekoliko sati držala za drvo za koje je uspela da se uhvati nošena bujicom.
Iz Miokusa je stigla vest da je mladi Ljubinko Isaković nestao. Znali su da je otišao ka kući koja je već bila poplavljena, ali niko sa njim od tada nije mogao da stupi u kontakt. Do spasilaca su stizale oprečne informacije i tek oko četiri noću su ga našli živog i zdravog u njegovoj kući.
-Došao sam iz Beograda oko četiri, pet popodne i otišao kući kroz vodu. Nisam mogao da ponesem mobilni zbog vode, a fiksni telefon nije radio. Kuća ima visok temelj i unutra je bilo 50-60 centimetara vode, a u dvorištu oko dva metra, objašnjava Ljubinko.
Iako vatrogasci kažu da nije smeo da ide kući kada je video vodu, njegova želja je bila da spasi stoku. Nažalost, nije u tome uspeo i dve krave su se udavile.
Komandant Vatrogasno spasilačke jedinice Goran Stefanović ističe da su imali ogromnu pomoć i od predsednika saveta mesnih zajednica, čija im je koordinacija izuzetno značila. Za akcije u Miokusu bio je zadužen predsednik Saveta MZ ovog sela, Saša Vraštanović, a imali su i pomoć alasa iz Predvorice Darka Živkovića Ibre. Kada se radi o reonu Jelenče, Mišara i Dumače izuzetno je angažovan bio Aleksandar Jovanović. Veliki doprinos dali su i svi drugi predsednici ugroženih mesnih zajednica.
Nakon dve godine, Saša Vraštanović kaže da u Miokusu nije bilo problema.
-Prokopali smo kanale pored puta, kao i glavni kanal. Međutim, ipak kod naroda postoji strah kada Dobrava počne da raste. Dogovorili smo se sa gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem da se tokom leta uradi jedan deo nasipa. Tada ćemo moći mirno da spavamo, navodi Vraštanović.
Pod vodom je u Miokusu bilo 30 kuća, što je jedna trećina sela.
Sporadični problemi javljali su se i u proleće prošle i ove godine. Ipak, svi su naučili neke pouke.
Grad Šabac je uradio dosta na čišćenju kanala i vodotokova koji su u njihovoj nadležnosti. Pročišćeno je oko 70 kilometara kanala tokom prošle godine, a u ovoj godini se planira nastavak radova i čišćenje još dvadesetak kilometara.
Vatrogasno spasilačka jedinica takođe je spremnija. Formiran je i regionalni tim za spasavanje od 12 ljudi. Sada pored želje i srca, imaju i bolje i savremenije tehničke uslove za pružanje pomoći ako bude zatrebala.
-Naših 12 vatrogasaca je prošlo obuku u Rusiji. Od Rusko ““ srpskog humanitarnog centra dobili smo donaciju dva čamca sa kompletnom opremom i ronilačka odela za ceo ovaj tim. Ove godine oni su prošli još dve obuke, na Drini i Ibru. Opremljeniji smo i pumpama za crpljenje vode. Klimatske promene uslovile su da su kiše koje svake godine kreću sa početkom proleća sada sve obilnije. Redovno pratimo upozorenja RHMZ i stavljamo se u stanje pripravnosti, navodi Goran Stefanović.
Kaže da građani sada reaguju na sve veće padavine, da su mnogo oprezniji, ali i spremniji na saradnju.
-Svi su mnogo ozbiljniji i odgovorniji. Posebno je značajno što je i grad u međuvremenu dosta uradio da ne dođe do novih težih posledica. Nadamo se da ćemo imati manje posla kada se svi radovi završe. Jedino rešenje je preventivna, zaključuje Stefanović.
Spaseno 2.000 ljudi
Prvih dana Šabački vatrogasci su se sami borili sa vodom. Kasnije pomoć su im pružili specijalistički timovi Sektora za vanredne situacije, VSJ iz različitih krajeva Srbije, timovi iz inostranstva, kao i dobrovoljna vatrogasna društva.
Na teritoriji Mačvanskog okruga evakuisano je oko 2.000 ljudi. Od toga je nešto više od 1.000 bilo sa teritorije Šapca, a od njih je 425 bilo iz četiri sela Oridskog basena.
M.Mijailović
Najnoviji broj
18. april 2024.
