Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(5. мај 2016.)
СЕЋАЊЕ НА ПОПЛАВЕ 2014.

ИЗВУКЛИ СМО ПОУКЕ

Током поплава најугроженија била четири села Оридског басена. Ватрогасци спасиоци скромном техником којом су у том тренутку располагали, извлачили људе из поплављених кућа. Две године касније сви стрепе када почне јача киша. Ипак, сви су одговорнији, али и спремнији за случај нових поплава
Мај 2014. године био је пре две године. Ипак, када се помену поплаве, чини се да је све било много скорије. Свака јача киша буди нову зебњу, посебно код оних који су тих дана морали да буду евакуисани из својих кућа.
Најугроженији су били житељи села Оридског басена. Када је вода у четвртак ујутру нагло надошла почела је њихова борба за голи живот. Једна старица није успела да се спасе. Трагедија је могла бити и много већа, да у овој трагичној причи није било и нечег светлог. Постојали су хероји, који су не мислећи на опасност стизали до сваке куће и људе превозили на безбедно. Многи од њих остаће безимени.
Припадници Ватрогасно - спасилачке јединице Одељења за ванредне ситуације, њих 40, осам дана нису ишли кући. Командант батаљона Горан Стефановић не може да истакне ни једног појединца јер су сви пружили свој максимум. Због величине територије под водом и великог броја позива грађана, били су принуђени да затраже и помоћ. Много грађана се одазвало, а међу првима помоћ им је, са својим чамцем, пружио њихов пензионисани колега Живорад Дрмонић, иначе пецарош.
-Када су ме позвали био сам баш поред чамца у гаражи. Ни једног тренутка нисам имао дилему да ли да се одазовем. Кренуо сам одмах, наводи Дрмонић.
Прву акцију спасавања, са двојицом активних колега са којима је био у чамцу, имао је на самом улазу у Орид. Са терасе поткровља евакуисали су Госпу Митровић са сином, ћерком, псом, а у чамац су стале чак и кокошке. Вода у дворишту је била готово два метра. Госпа у првом тренутку није препознала свог спасиоца, а тих мајских дана присетила се кроз сузе. Каже, Добрава се изливала и раније. Вода им је улазила и у двориште, највише је била око пола метра. Могла је да очекује да уништи башту, али не и да уђе у кућу.
-Киша је падала у уторак увече. Ја сам у среду прокопала канале између пластеника да одлази вода. Чула сам да се у Вукошићу излила Добрава и у току ноћи сам дежурала. Устала сам око пет ујутру у четвртак, отишла до реке и видела да је корито до пола пуно. Вратила сам се да спавам, присећа се Госпа.
Не сећа се колико је спавала када ју је пробудило звоно. Каже да се изненадила када је видела комшиницу са којом иначе није била у добрим односима.
-Викала је „Бежите! Вода!“ Када сам погледала напоље било је језиво. Имала сам кокошке, пилиће и куче које сам успела да подигнем на недовршено поткровље. Ништа од ствари нисмо узели. Попели смо се горе потпуно мокри и нашли нешто старо да пресвучемо. После неколико сати дошли су да нас спасу.
Митровићи су 1991. године у Орид дошли из Братунца. Купили су кућу у изградњи, али како је Госпин супруг убрзо остао без посла нису успели до краја ни да је доврше. Сада страхују од сваке нове кише и чим почне јаче да пада подижу ствари на поткровље.
-Спавам поред врата од терасе да могу да видим земљу. Надам се да ће копање језера у Вукошићу и уређење Добраве решити проблем трајно, нада се Госпа.
Дрмонићев чамац након тога отишао је у Малу Врањску, где су спасили жену која се неколико сати држала за дрво за које је успела да се ухвати ношена бујицом.
Из Миокуса је стигла вест да је млади Љубинко Исаковић нестао. Знали су да је отишао ка кући која је већ била поплављена, али нико са њим од тада није могао да ступи у контакт. До спасилаца су стизале опречне информације и тек око четири ноћу су га нашли живог и здравог у његовој кући.
-Дошао сам из Београда око четири, пет поподне и отишао кући кроз воду. Нисам могао да понесем мобилни због воде, а фиксни телефон није радио. Кућа има висок темељ и унутра је било 50-60 центиметара воде, а у дворишту око два метра, објашњава Љубинко.
Иако ватрогасци кажу да није смео да иде кући када је видео воду, његова жеља је била да спаси стоку. Нажалост, није у томе успео и две краве су се удавиле.
Командант Ватрогасно спасилачке јединице Горан Стефановић истиче да су имали огромну помоћ и од председника савета месних заједница, чија им је координација изузетно значила. За акције у Миокусу био је задужен председник Савета МЗ овог села, Саша Враштановић, а имали су и помоћ аласа из Предворице Дарка Живковића Ибре. Када се ради о реону Јеленче, Мишара и Думаче изузетно је ангажован био Александар Јовановић. Велики допринос дали су и сви други председници угрожених месних заједница.
Након две године, Саша Враштановић каже да у Миокусу није било проблема.
-Прокопали смо канале поред пута, као и главни канал. Међутим, ипак код народа постоји страх када Добрава почне да расте. Договорили смо се са градоначелником Небојшом Зеленовићем да се током лета уради један део насипа. Тада ћемо моћи мирно да спавамо, наводи Враштановић.
Под водом је у Миокусу било 30 кућа, што је једна трећина села.
Спорадични проблеми јављали су се и у пролеће прошле и ове године. Ипак, сви су научили неке поуке.
Град Шабац је урадио доста на чишћењу канала и водотокова који су у њиховој надлежности. Прочишћено је око 70 километара канала током прошле године, а у овој години се планира наставак радова и чишћење још двадесетак километара.
Ватрогасно спасилачка јединица такође је спремнија. Формиран је и регионални тим за спасавање од 12 људи. Сада поред жеље и срца, имају и боље и савременије техничке услове за пружање помоћи ако буде затребала.
-Наших 12 ватрогасаца је прошло обуку у Русији. Од Руско ““ српског хуманитарног центра добили смо донацију два чамца са комплетном опремом и ронилачка одела за цео овај тим. Ове године они су прошли још две обуке, на Дрини и Ибру. Опремљенији смо и пумпама за црпљење воде. Климатске промене условиле су да су кише које сваке године крећу са почетком пролећа сада све обилније. Редовно пратимо упозорења РХМЗ и стављамо се у стање приправности, наводи Горан Стефановић.
Каже да грађани сада реагују на све веће падавине, да су много опрезнији, али и спремнији на сарадњу.
-Сви су много озбиљнији и одговорнији. Посебно је значајно што је и град у међувремену доста урадио да не дође до нових тежих последица. Надамо се да ћемо имати мање посла када се сви радови заврше. Једино решење је превентивна, закључује Стефановић.
Спасено 2.000 људи
Првих дана Шабачки ватрогасци су се сами борили са водом. Касније помоћ су им пружили специјалистички тимови Сектора за ванредне ситуације, ВСЈ из различитих крајева Србије, тимови из иностранства, као и добровољна ватрогасна друштва.
На територији Мачванског округа евакуисано је око 2.000 људи. Од тога је нешто више од 1.000 било са територије Шапца, а од њих је 425 било из четири села Оридског басена.
М.Мијаиловић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa