SVETI VASILIJE OSTROŠKI ČUDOTVORAC

Sveti Vasilije je rođen u selu Mrkonjić u Popovom polju 28. decembra 1610. godine, od pobožnih roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na rođenju je dobio ime Stojan. Kao mladić, Sveti Vasilije je boravio u manastiru Vavedenje Presvete Bogorodice u Zavali, gde se školovao. Na monašenju, u manastiru Tvrdoš, dobio je ime Vasilije, po uzoru na Svetog Vasilija. Ubrzo posle toga, otišao je u Crnu Goru kod cetinjskog mitropolita Mardarija, kada je došlo do sukoba, napustio je Cetinje. Naime, papa je poslao jezuite u ove krajeve da iskoriste teško stanje u narodu kako bi ih preobratili iz pravoslavne u rimokatoličku veru. Vasilije je prepoznao i uporno ukazivao mitropolitu Mardariju na opasnost koja vreba od jezuitskih sveštenika, ali on nije želeo da se suprotstavlja rimskim izaslanicima. Zbog borbe protiv unijata, mladi monah Vasilije postao je cenjen u narodu, a mitropolit Mardarije je odlučio da ga protera sa Cetinja. Iako se narod protivio ovakvoj odluci, Vasilije nije želeo da nastavlja sukob u crkvi, pa se dobrovoljno vratio u Tvrdoš. Obilazio je hercegovačka sela i pomagao ljudima koji su teško živeli pod turskim ropstvom. Zbog načina života, mnogi su ga tada poredili sa Svetim Savom. Kada je pao u nemilost Turaka, morao je da beži u Rusiju, iz koje se vratio sa novcem, koji je uspeo da prikupi, a koji je podelio narodu po Hercegovini. Godinu dana je proveo na Svetoj Gori, a po povratku je postavljen za mitropolita onogoškog, sa sedištem u Onogoštu (Nikšić). Kad su Turci još bešnje udarili na srpski narod, morao je da se skloni pod planinom Zagaračom, gde je napravio keliju. Odatle je otišao u manastir Ostrog, koji je bio dobro utvrđen i sklonjen daleko od puta, kako Turci ne bi mogli da upadnu. Pošto je dočekao da u miru vodi svoju mitropoliju, uspeo je da proširi bratstvo manastira Ostrog i obnovi nekoliko crkava. Upokojio se mirno, bez bolova, 29. aprila 1671. godine u svojoj keliji iznad ostroške isposnice.
Ubrzo posle Njegovog odlaska u višnji svet, ljudi su počeli da posećuju grob kako bi se iscelili i našli utehu. Poklonici i danas dolaze iz Srbije i inostranstva Ostroškom Čudotvorcu, bez obzira na veroispovest i nacionalnu pripadnost. Kraj kivota Svetog Vasilija uznose se molitve na raznim jezicima.