VladimiraČka Biblioteka
Predstavljen novi roman Vlade ArsiĆa
„Kad zvona zaneme“, je potresna priča koja se razvija u sred epidemije tifusa 1915. a svoje razjašnjenje dočekuje sa oslobođenjem 1945.
U sredu 11. maja, u Biblioteci „Diša Atić“ u Vladimircima predstavljen je novi roman Vlade Arsića „Kad zvona zaneme“, objavljenom u zajedničkom izdanju RTS i Derete. Tragediju jednog naroda i jednog grada pretvorenog u bolnicu, u toj, za Srbiju, prelomnoj 1915. godini, Arsić koristi kao potresni ambijent u kojem će sile rata i epidemije tifusa, eforije pobednika i rezignacije poraženih, isprepletati sudbine glavnih junaka do te mere da ih samo novi rat može dovesti do vrhunca a novi mir razrešiti od tajni i nagomilanih grehova. RTS kao jedan od izdavača ovog romana, svojom medijskom snagom će sigurno doprineti popularnosti dela, ali će i dovesti svojom produkcijskom taktikom, barem na mahove, čitaoce u zabunu u pogledu njegove orginalnosti. Slogan kojim uvode roman na tržište „o ljubavnoj priči u vremenima smrti“ samo je dvosmisleni slogan koji potpomaže prodaju romana ali i dovodi u pitanje (namerno ili slučajno), orginalnost dela. Ali ostavimo aktuelne sukobe interesa savremenog književnog stvaralaštva, razapetog između potrebe da se roman proda odmah i u što većem broju, i težnje da književno delo očuva svoju orginalnost i trajanjem dokaže svoju vrednost.
Vlada Arsić kao autor pripada u ovom trenutku podjednako našim izgubljenim istorijskim pobedama i izvojevanim porazima našeg savremenog društva. Njegov dosadašnji književni opus tematski je raspolućen među nacionalnim visinama koje smo dostigli u istorijskim metežima, i pandemija socijalnih devijacija preko kojih se neretko uključujemo u novi svetski poredak. Ravnotežu između ovih teme on za sada održava romanima koji se bave temama narkomanije, trgovine ljudima ili opasnostima koje donosi internet, među koje spadaju romani Lopatanje đavola, Armagedon i Izgubljene u magli i temama koje su posvećene istorijskim lomovima naše nacije kao što su Brodolom, Kad zvona zaneme ili njegov tek završeni roman Noć arhangela. Nesumnjivo je da Vlada Arsić kao dugogodišnji novinar i kao „izvođač književnih radova“ na zadatu temu, kako bi rekao Duško Radović, zna da prepozna zanimljivost u istorijskim činjenicama ali i da suvoparne istorijske činjenice predstavi kroz zanimljiv književni postupak. Knjiga „Kad zvona zaneme“ je na neki način naručena. Doktor Vladimir Krivošejev, direktor valjevskog muzeja, je prikupljajući građu za obeležavanje stogodišnjice Kolubarske bitke i ratnog stradanja Valjeva u 1915. godini došao na ideju da se u sklopu obimnih priprema ispiše i jedno literarno viđenje, posebno zbog toga što je ova tema, za divno čudo, ostala nedovoljno obrađena u našoj književnosti. Valjevo se na mnogo načina dostojno odužilo svojoj slavnoj prošlosti. I dva Vladimira u tome imaju velike zasluge.
Vešto preplićući dve teme i dva vremena u romanu Arsić postiže filmsku zanimljivost koja je sva u književnom postupku podređena samoj priči. Zbog toga ne može nikoga iznenaditi ako roman uskoro bude ekranizovan ili dramatizovan. Vešto preplićući vreme blisko današnjem čitaocu i vreme o kojem pažljivi čitač ima svoj izgrađeni istorijski sud on u snažnom zamahu nabijenom emocijama kojim nas veže za glavne junake, mrvi naše predstave i primorava nas da preispitamo njihovu vrednost.
Vlada Arsić kao autor pripada u ovom trenutku podjednako našim izgubljenim istorijskim pobedama i izvojevanim porazima našeg savremenog društva. Njegov dosadašnji književni opus tematski je raspolućen među nacionalnim visinama koje smo dostigli u istorijskim metežima, i pandemija socijalnih devijacija preko kojih se neretko uključujemo u novi svetski poredak. Ravnotežu između ovih teme on za sada održava romanima koji se bave temama narkomanije, trgovine ljudima ili opasnostima koje donosi internet, među koje spadaju romani Lopatanje đavola, Armagedon i Izgubljene u magli i temama koje su posvećene istorijskim lomovima naše nacije kao što su Brodolom, Kad zvona zaneme ili njegov tek završeni roman Noć arhangela. Nesumnjivo je da Vlada Arsić kao dugogodišnji novinar i kao „izvođač književnih radova“ na zadatu temu, kako bi rekao Duško Radović, zna da prepozna zanimljivost u istorijskim činjenicama ali i da suvoparne istorijske činjenice predstavi kroz zanimljiv književni postupak. Knjiga „Kad zvona zaneme“ je na neki način naručena. Doktor Vladimir Krivošejev, direktor valjevskog muzeja, je prikupljajući građu za obeležavanje stogodišnjice Kolubarske bitke i ratnog stradanja Valjeva u 1915. godini došao na ideju da se u sklopu obimnih priprema ispiše i jedno literarno viđenje, posebno zbog toga što je ova tema, za divno čudo, ostala nedovoljno obrađena u našoj književnosti. Valjevo se na mnogo načina dostojno odužilo svojoj slavnoj prošlosti. I dva Vladimira u tome imaju velike zasluge.
Vešto preplićući dve teme i dva vremena u romanu Arsić postiže filmsku zanimljivost koja je sva u književnom postupku podređena samoj priči. Zbog toga ne može nikoga iznenaditi ako roman uskoro bude ekranizovan ili dramatizovan. Vešto preplićući vreme blisko današnjem čitaocu i vreme o kojem pažljivi čitač ima svoj izgrađeni istorijski sud on u snažnom zamahu nabijenom emocijama kojim nas veže za glavne junake, mrvi naše predstave i primorava nas da preispitamo njihovu vrednost.
Najnoviji broj
18. april 2024.
