PRIMER DOBRE POLjOPRIVREDNE PRAKSE U MALOJ VRANjSKOJ
PRIMENITI SAVETE STRUČNjAKA
Iako, kako sam kaže, još uvek amater, Milorad Jovanović, na porodičnom imanju uspeo je da odgaji, i pored ne baš povoljnih vremenskih uslova, na tri hektara pšenicu, koja već sad obećava više nego dobar prinos
Stare navike teško se menjaju. Ipak, one mogu ići na štetu, pogotovo poljoprivrednim proizvođačima koji se teško odlučuju da usvoje nova znanja. Poslednjih godina, usled klimatskih promena, došlo je i do promene načina rada. Pokazalo se da samo dobra agrotehnička priprema, uz sve ono što prati poljoprivrednog proizvođača od početka setve do ubiranja prinosa, može doprineti kvalitetnim rezultatima. Finansijski momenat je ključan ali isto tako ako se ne proprate svi saveti stručnjaka više će biti na gubitku nego na dobitku. Upravo jedan takav dobar primer poljoprivredne prakse proteklog ponedeljka uočili smo na porodičnom imanju Milorada Jovanovića iz Male Vranjske.
- U ovoj proizvodnji, mislim na pšenicu, sam amater. Kada sam otišao u penziju rešio sam da pokrenem porodično imanje. Iako imam šezdeset sedam godina navikao sam da slušam ljude u struci. Otkako sam krenuo sa proizvodnjom redovno se konsultujem sa ljudima iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac, a posebno sa Darkom Simićem po pitanju ratarske proizvodnje i pripreme zemljišta. Ta saradnja je urodila plodom tako da i ove godine očekujemo dobre prinose. Trudim se da sve što uradimo bude kvalitetno i po standardima ““ kaže Jovanović.
Prošlogodišnji prinos na pomenutoj njivi bio je pet i po tona, a pre tri godine čak sedam tona. I 2014. godine, u vreme poplava, takođe je zabeležen rekordni prinos ali kako nije sve odrađeno kao ove godine bilo je dosta pologa.
- Ove godine sam joj davao sve što treba. Zaštita od bolesti, regulator rasta da ne poleže. Dobila je folijarnu prihranu „Slavol“. Sad će ići zaštita od fuzarijuma. U kosultaciji sa Simićem pre dve godine na površini od tri hektara urađeno je podrivanje zemljišta na dubini od sedamdeset centimetara. Inače, strnjište, kad se požanje pšenica, ne pali se nego se zaorava, a mineralna đubriva zemljište dobija po preporuci. Svake godine vršimo analizu zemljišta i po preporuci ljudi iz PSSS Šabac dajemo onoliko koliko je njoj potrebno ““ otkriva tajnu uspeha Jovanović.
Zadovoljan postignutim je i Darko Simić, dipl. inž. ratarstva iz PSSS Šabac, koji je prilikom obilaska parcele istakao da je kod strnih žita najbitnije vreme, način i količina primene hraniva, odnosno mineralnih đubriva.
- Odgovorno tvrdim da sve ratarske kulture u osamdeset odsto gladuju. Samo pravilna primena i to u vreme kada je najaktivniji korenov sistem, koji će da usvoji ono što mu serviramo, može dovesti do dobrih rezultata kada su u pitanju prinosi. Svesni smo da je u pitanju finansijski momenat tako da se većina poljoprivrednih proizvođača upravlja prema prilivu sredstava, a ne prema fenofazi biljaka i njihovim potrebama u datom trenutku. Na ovoj parceli posle hemijske analize zemljišta zaoravanjem je uneta određena količina đubriva sa naglašenim fosforom. Kako je posle Nove godine, da kažemo u drugom delu vegetacije, dobila sve što je potrebno tokom zimskog bokorenja, omogućeno joj je da se fino izbokori tako da sada imamo sjajan bokor. Pšenica sada ima odličan odnos biomase i klasa. Zrno će biti krupno, verovatno naliveno. Hektolitar će tako biti dobar. U momentu kada kreće iz bokorenja u vlatanje treba joj dati azota. Nije isto dobiti tri i šest tona, četiri i osam tona. Neko će raditi na dva hektara kao što će Jovanović raditi na hektar. To je cilj svake proizvodnje. U ovoj godini kada svi imaju problema ovde ih nema ““ ističe Simić.
Planovi za naredni period su veliki. Na roditeljskom imanju Milorad sa sinovima, takođe fakultetski obrazovnim ljudima, ima i tri hektara zasada kruške viljamovke.
- Ovde sam se rodio, odrastao i ovde imam nameru da završim. Posle završenog fakulteta radio sam u privredi, u nekadašnjem kombinatu AIK Šabac. Prvo zaposlenje mi je bilo u „Mlekari“ gde sam i završio svoj radni vek. Porodična kuća mi je u Šapcu. Tamo živim sa suprugom. Imam dva sina i četvoro unučića. Svemu ovome sam se vratio iz ljubavi. To je i neki zavet mojim roditeljima. Ne smete dozvoliti da se imanje zapusti. Žao mi je što nisam mlađi jer bih još više radio.
PREPORUKA
Kako je poslednjih godina primećena veće pojava fuzariozne šturosti klasova pšenice, koja dovodi čak i do 60% smanjenja prinosa usled pojave šturih zrna, paleži klijanaca i slično, preporuka dipl. inž. zaštite bilja iz PSSS Šabac Slavice Maksimović je upotreba fungicida za suzbijanje bolesti uz pravilno doziranje.
- Osim na pšenici oboljenje je vrlo često i značajno na kukuruzu. Može da se pojavi i na drugim strnim žitima (ječam, ovas, raž, pirinač), kao i na drugim biljnim vrstama, npr. soji, paradajzu, grašku, lucerki. Za suzbijanje bolesti kod pšenice, pogotovo infekcije klasa, koji se najčešće javlja u vreme cvetanja, preko tučka cvetova, koristiti „Antre“ i to u količini 1,5 l/ha, „Amistar Edžtra“ 0,75 l/ha, „Caramba EC“ 1,2/1,5 l/ha (pepelnica, pegavost, rđa, fuzarium) i „Duet Ultra“ 0,6 l/ha (fuzarium).
- U ovoj proizvodnji, mislim na pšenicu, sam amater. Kada sam otišao u penziju rešio sam da pokrenem porodično imanje. Iako imam šezdeset sedam godina navikao sam da slušam ljude u struci. Otkako sam krenuo sa proizvodnjom redovno se konsultujem sa ljudima iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac, a posebno sa Darkom Simićem po pitanju ratarske proizvodnje i pripreme zemljišta. Ta saradnja je urodila plodom tako da i ove godine očekujemo dobre prinose. Trudim se da sve što uradimo bude kvalitetno i po standardima ““ kaže Jovanović.
Prošlogodišnji prinos na pomenutoj njivi bio je pet i po tona, a pre tri godine čak sedam tona. I 2014. godine, u vreme poplava, takođe je zabeležen rekordni prinos ali kako nije sve odrađeno kao ove godine bilo je dosta pologa.
- Ove godine sam joj davao sve što treba. Zaštita od bolesti, regulator rasta da ne poleže. Dobila je folijarnu prihranu „Slavol“. Sad će ići zaštita od fuzarijuma. U kosultaciji sa Simićem pre dve godine na površini od tri hektara urađeno je podrivanje zemljišta na dubini od sedamdeset centimetara. Inače, strnjište, kad se požanje pšenica, ne pali se nego se zaorava, a mineralna đubriva zemljište dobija po preporuci. Svake godine vršimo analizu zemljišta i po preporuci ljudi iz PSSS Šabac dajemo onoliko koliko je njoj potrebno ““ otkriva tajnu uspeha Jovanović.
Zadovoljan postignutim je i Darko Simić, dipl. inž. ratarstva iz PSSS Šabac, koji je prilikom obilaska parcele istakao da je kod strnih žita najbitnije vreme, način i količina primene hraniva, odnosno mineralnih đubriva.
- Odgovorno tvrdim da sve ratarske kulture u osamdeset odsto gladuju. Samo pravilna primena i to u vreme kada je najaktivniji korenov sistem, koji će da usvoji ono što mu serviramo, može dovesti do dobrih rezultata kada su u pitanju prinosi. Svesni smo da je u pitanju finansijski momenat tako da se većina poljoprivrednih proizvođača upravlja prema prilivu sredstava, a ne prema fenofazi biljaka i njihovim potrebama u datom trenutku. Na ovoj parceli posle hemijske analize zemljišta zaoravanjem je uneta određena količina đubriva sa naglašenim fosforom. Kako je posle Nove godine, da kažemo u drugom delu vegetacije, dobila sve što je potrebno tokom zimskog bokorenja, omogućeno joj je da se fino izbokori tako da sada imamo sjajan bokor. Pšenica sada ima odličan odnos biomase i klasa. Zrno će biti krupno, verovatno naliveno. Hektolitar će tako biti dobar. U momentu kada kreće iz bokorenja u vlatanje treba joj dati azota. Nije isto dobiti tri i šest tona, četiri i osam tona. Neko će raditi na dva hektara kao što će Jovanović raditi na hektar. To je cilj svake proizvodnje. U ovoj godini kada svi imaju problema ovde ih nema ““ ističe Simić.
Planovi za naredni period su veliki. Na roditeljskom imanju Milorad sa sinovima, takođe fakultetski obrazovnim ljudima, ima i tri hektara zasada kruške viljamovke.
- Ovde sam se rodio, odrastao i ovde imam nameru da završim. Posle završenog fakulteta radio sam u privredi, u nekadašnjem kombinatu AIK Šabac. Prvo zaposlenje mi je bilo u „Mlekari“ gde sam i završio svoj radni vek. Porodična kuća mi je u Šapcu. Tamo živim sa suprugom. Imam dva sina i četvoro unučića. Svemu ovome sam se vratio iz ljubavi. To je i neki zavet mojim roditeljima. Ne smete dozvoliti da se imanje zapusti. Žao mi je što nisam mlađi jer bih još više radio.
PREPORUKA
Kako je poslednjih godina primećena veće pojava fuzariozne šturosti klasova pšenice, koja dovodi čak i do 60% smanjenja prinosa usled pojave šturih zrna, paleži klijanaca i slično, preporuka dipl. inž. zaštite bilja iz PSSS Šabac Slavice Maksimović je upotreba fungicida za suzbijanje bolesti uz pravilno doziranje.
- Osim na pšenici oboljenje je vrlo često i značajno na kukuruzu. Može da se pojavi i na drugim strnim žitima (ječam, ovas, raž, pirinač), kao i na drugim biljnim vrstama, npr. soji, paradajzu, grašku, lucerki. Za suzbijanje bolesti kod pšenice, pogotovo infekcije klasa, koji se najčešće javlja u vreme cvetanja, preko tučka cvetova, koristiti „Antre“ i to u količini 1,5 l/ha, „Amistar Edžtra“ 0,75 l/ha, „Caramba EC“ 1,2/1,5 l/ha (pepelnica, pegavost, rđa, fuzarium) i „Duet Ultra“ 0,6 l/ha (fuzarium).
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
