ALO ŠABAC
Burazerska ekonomija i zaviČajni menadžment
Nije lako biti ekonomski ekspert na vlasti u Srbiji. Umesto u narodne pesme, odmah uđeš u antologiju savremene srpske psovke. Jedini koji je to izbegao bio je pokojni Deda Avram, čikica sa cegerom, koji je ličio na prosečnog penzionera koji je upravo krenuo u špacirung do Kalenić pijace. On je pre 22 godine zaustavio hiperinflaciju, ono vreme kad smo svi bili milioneri, jerbo je uveo novi dinar koji je bio u odnosu 1:1 sa nemačkom markom.
Deda Avram je bio jedini popularni vladajući ekonomista, valjda - jer je to bio redak slučaj da igramo nerešeno sa Nemcima. A i bio je redak ekonomski ekspert koji nije predstavljen kao natprirodno biće sa Harvarda & Jejla, poput Bože. Laze i ostalih čija se genijalnost u državnim medijima graničila sa Teslinom.
Amerikanac Endrju Lehdi, vlasnik uspešnog kalifornijskog investicionog fonda koji se obogatio kladeći se na krizu sekundarnog hipotekarnog tržišta pred početak svetske ekonomske krize, napisao je kratko, ali antologijsko pismo: “Zahvaljujem se glupanima koji su mi pomogli da se obogatim. Bilo je lako ostvariti profit na idiotima kojima su roditelji platili Jejl i poslovnu školu na Harvardu. Takvi kreteni postali su direktori kompanija. I neka Bog blagoslovi Ameriku“ - napisao je Lehdi pre nekoliko godina, obaveštavajući sve zainteresovane da u trideset sedmoj idu u penziju, da krcka milione.
Prosečan tridesetsedmogodišnjak u Srbiji, mogao bi da sroči oproštajno pismo daleko manje ubitačno od Lehdijevog, čija bi poenta bila dijametralno suprotna zaključku Endrjua. Recimo: „Zahvaljujem se glupanima koji su mi pomogli da načisto propadnem. Bilo je teško ostvariti profit sa idiotima koji su u suštinu i smisao biznisa pronikli izučavajući burazersku ekonomiju, zavičajni menadžment, ugrađivanje, utaljivanje i poslovne škole za koje se ne dobija diploma, nego pravosnažna presuda. Takvi kreteni postali su alfa, omega, gama, beta i delta Srbije“.
Uzmimo, opet, da neki od gore ne spomenutih superheroja burazerske ekonomije baci na papir svoje oproštajno pismo i rastelali ga urbi et orbi preko ovlašćenog „pi-ara“. „Zahvaljujem se građanima Srbije koji su mi pomogli da se obogatim. Bilo je lako ostvariti profit na idiotima koji su uvek izlazili na izbore misleći da glasaju za sebe. A glasali su za mene. Zahvaljujem idiotima što su prkosili nepravednim i ničim izazvanim sankcijama i Klin(k)tonu, dok sam ja o tim sankcijama razmišljao daleko konkretnije, u galonima, šleperima i cisternama. Zahvaljujem im što su pare iz slamarica transferisali u banke koje su poslovale na biznis filozofiji sportske kladionice Mocart, dok sam ja nemačke marke kupovao po zvaničnom kursu. Zahvaljujem im što i danas misle da su ispali pametni, a ostali jad i beda, što se teše da veliki novci donose nesreću, sve vičući pu-pu-pu, i što im je najvažnije da su sačuvali obraz i čast. Najpametniji su ispali oni koji su otišli odavde, i sada jedino kukaju da im nedostaje mamina sarma. Onima koji su ostali ne nedostaje sarma, ali im nedostaje sve ostalo. I neka Bog blagoslovi Srbiju“.
Deda Avram je bio jedini popularni vladajući ekonomista, valjda - jer je to bio redak slučaj da igramo nerešeno sa Nemcima. A i bio je redak ekonomski ekspert koji nije predstavljen kao natprirodno biće sa Harvarda & Jejla, poput Bože. Laze i ostalih čija se genijalnost u državnim medijima graničila sa Teslinom.
Amerikanac Endrju Lehdi, vlasnik uspešnog kalifornijskog investicionog fonda koji se obogatio kladeći se na krizu sekundarnog hipotekarnog tržišta pred početak svetske ekonomske krize, napisao je kratko, ali antologijsko pismo: “Zahvaljujem se glupanima koji su mi pomogli da se obogatim. Bilo je lako ostvariti profit na idiotima kojima su roditelji platili Jejl i poslovnu školu na Harvardu. Takvi kreteni postali su direktori kompanija. I neka Bog blagoslovi Ameriku“ - napisao je Lehdi pre nekoliko godina, obaveštavajući sve zainteresovane da u trideset sedmoj idu u penziju, da krcka milione.
Prosečan tridesetsedmogodišnjak u Srbiji, mogao bi da sroči oproštajno pismo daleko manje ubitačno od Lehdijevog, čija bi poenta bila dijametralno suprotna zaključku Endrjua. Recimo: „Zahvaljujem se glupanima koji su mi pomogli da načisto propadnem. Bilo je teško ostvariti profit sa idiotima koji su u suštinu i smisao biznisa pronikli izučavajući burazersku ekonomiju, zavičajni menadžment, ugrađivanje, utaljivanje i poslovne škole za koje se ne dobija diploma, nego pravosnažna presuda. Takvi kreteni postali su alfa, omega, gama, beta i delta Srbije“.
Uzmimo, opet, da neki od gore ne spomenutih superheroja burazerske ekonomije baci na papir svoje oproštajno pismo i rastelali ga urbi et orbi preko ovlašćenog „pi-ara“. „Zahvaljujem se građanima Srbije koji su mi pomogli da se obogatim. Bilo je lako ostvariti profit na idiotima koji su uvek izlazili na izbore misleći da glasaju za sebe. A glasali su za mene. Zahvaljujem idiotima što su prkosili nepravednim i ničim izazvanim sankcijama i Klin(k)tonu, dok sam ja o tim sankcijama razmišljao daleko konkretnije, u galonima, šleperima i cisternama. Zahvaljujem im što su pare iz slamarica transferisali u banke koje su poslovale na biznis filozofiji sportske kladionice Mocart, dok sam ja nemačke marke kupovao po zvaničnom kursu. Zahvaljujem im što i danas misle da su ispali pametni, a ostali jad i beda, što se teše da veliki novci donose nesreću, sve vičući pu-pu-pu, i što im je najvažnije da su sačuvali obraz i čast. Najpametniji su ispali oni koji su otišli odavde, i sada jedino kukaju da im nedostaje mamina sarma. Onima koji su ostali ne nedostaje sarma, ali im nedostaje sve ostalo. I neka Bog blagoslovi Srbiju“.
Draža Petrović
Najnoviji broj
18. april 2024.
