Marakana se divila Krojfu

Mnogi 70 ““ te godine pamte kao period prosperiteta na ovim prostorima, a poverenje u Jugoslaviju imala je i UEFA, te je popularna „Marakana“ odabrana za domaćina velikog finala. Šampion Holandije, u takmičenje je ušao kao dvostruki uzastopni najbolji tim Evrope. Klub koji je plasirao „totalni fudbal“, predvođen Johanom Krojfom, harao je Evropom. Novi pobednički niz započet je u osmini finala, gde je bugarski „CSKA“ bio lak plen (3:1, 3:0). Iako je proglašen za derbi meč četvrtfinala, dvomeč Holanđana i Bajerna bio je prilično jednostran, naročito u prvom duelu (4:0, 1:2). Poslednja prepreka na putu ka našoj prestonici bio je „Real Madrid“. Prva utakmica u Amsterdamu dala je nadu za obe ekipe, bilo je 2:1, no u revanšu, Mehren je raspršio nade Špancima, a svoj tim odveo u finale dvostrukom pobedom.
Torinski „crno ““ beli“ ambiciozni nastup u Kupu šampiona započeli su u šesnaestini finala i to porazom u Marseju, 1:0. Međutim, revanš i lakih 3:0 nagovestilo je velike domete Juventusa. Šampion DR Nemačke, Magdeburg, nije zadao velike probleme na pohodu ka četvrtfinalu (1:0, 1:0), ali zato Torinezi bili na rubu eliminacije u dvomeču sa Ujpešt Dožom. U Italiji je bilo 0:0, a u revanšu, Mađari su u 13. minutu imali prednost 2:0, ali su Altafini i Anastasi doneli izjednačenje i plasman u polufinale zbog više golova u gostima. Polufinale im je donelo šampiona Engleske „Derbi Kaunti“. Odlična igra u prvom meču i trijumf 3:1 bili su dovoljni. U nezanimljivom revanšu u Derbiju, meč je okonačan bez golova.
Cela Jugoslavija, možda uz izuzetak navijača Sarajeva, nadala se da naš prvak, „Železničar“ može daleko, možda i do kraja. Ipak, kraj Sarajlija bio je već na početku. Upravo „Derbi Kaunti“ bio je prejak i uz dve pobede, 2:0 i 2:1, odneo evro snove „Želje“.
Osvanuo je dan finala, 30. maj. Ponovo su Beogradom marširali navijači u crveno i crno ““ belim bojama, ali ovaj put to nisu bili fanovi ekipa sa Topčiderskog brda, već velikana Holandije i Italije. Više od 90.000 navijača na Marakani pozdravilo je aktere finala. Popularnu „bubamaru“ u rukama je poneo naš sudija, Milivoje Gugulović, dok su ekipe predvodili Krojf kojeg su pratili: Stuj, Hulshof, Krol, Neskens, Zubir, Blankeburg, Han, Rep, Kajzer, Miren, odnosno Salvadore, predvodnik sastava: Zof, Longobuko, Marketi, Morini, Kapelo, Furino, Altafini, Anastasi, Betega, Kosio. Interesantno, ekipe su, s“™ klupe predvodili stručnjaci iz „istočnog bloka“, Rumun Kovač (Ajakas) i Vičpalek (Čehoslovačka ““ Juventus).
Činilo se da još traje ispitivanje snaga. Naizgled sporo, kombinovali su na sredini Neskens i Blankeburg, kada je potonji uputio odličan centaršut, a sa oko 10 metara, Rep glavom prebacuje Dino Zofa i pogađa suprotni ugao za 1:0. Krojf je dominirao terenom stvarao prilike, najbolju Repu, koji loptu šalje preko praznog gola. Juventus je pripretio preko Altafina i Anastasia, no beše to bez većih izazova za Stuja. Na kraju, zasluženo, treći put u nizu, raduju se Holanđani, a pehar „L“™ ekip“ podiže Johan Krojf.
Bilo je to jedino finale odigrano u istočnoj Evropi. Posle te 1973. godine, finala Kupa i Lige šampiona su se selila, ali nikada više, kao ni pre nisu došla na „te prostore“. Tri godine kasnije, Beograd i Zagreb bili su domaćini Evropskog prvenstva.
Interesantno je primetiti, 1973. godine, sastav Ajaksa činili su Holanđani i jedan Nemac, Blankenburg, dok su Italijani nosili Juventus uz samo jednog stranca, Altafini (Brazil). Ne znamo sastave koje će odabrati u subotu Simeone i Zidan, ali će Španci biti „manjina“. Globalizacija u fudbalu.