ZORAN KESIĆ I NjUZNET
Fantomizam i napredna renesansa
Šta reći o Savamalskim fantomima? Kako trenutno stvari stoje, jedina fantomskija pojava od njih je istraga o tom slučaju za koju premijer Aleksandar Vučić tvrdi da se vodi.
Nikakvih rezultata, naravno, nema. U međuvremenu, u Savamali su ruševine raščišćene. S obzirom na to da je Siniša Mali sumnjao da se tamo išta desilo čak i kada su ruševine postojale i svakome dovoljno razumnom i nedovoljno govorilo da se u Savamali nešto ipak jeste desilo, nije usključeno da će uskoro početi da nas ubeđuju kako smo svi samo kolektivno halucinirali. Od marihuane,magičnih pečuraka ili nedovoljne ljubavi prema vlasti, ko od kojeg poroka već boluje.
Nakon samog događaja, kada je 30 ljudi maskiranih fantomkama i nauružanih bejzbolkama, ušlo u Savamalu, blokiralo ceo jedan kvart usput lišavajući slobode i lične imovine slučajne prolaznike koji su se tu zatekli, vlast je jedno vreme pokušavala da ignoriše ceo događaj.
Nada da će problem nestati ako ga dovoljno dugo ignorišete umire poslednja, a u ovom slučaju odapela je dok kažeš „Bler“. Moralo se, dakle, preći na novu taktiku.
Nova taktika iliti, po srpski, spin, glasila je (a aktuelna je još uvek) „Nije to najveći problem, ima i većih problema u Srbiji“, a praćena je zgodnim ukrasom kako su „to bili nelegalni objekti i ruglo koje je ionako trebalo srušiti. Malo je reći da ni to nije upalilo. Jer, vodimo li se tom i više nego opasnom logikom, šta onda sprečava bilo koga da na svoju ruku, vođen motivima pravednika i anonimnošću fantomke, sruši bilo šta u Srbiji što je nelegalno i za šta misli da je ruglo?
Uostalom, šta može biti veći problem od činjenice da u centru glavnog grada organizovana banda poruši ceo kvart, a država ne samo što očigledno nema želje da reaguje, već ceo događaj pokušava da razvodni i relativizuje? Ko u tome ne vidi problem, ima ozbiljan problem. Ali valjda ćemo na kraju ipak saznati ko su kabadahije pod maskama i ko ih je angažovao. Ako ne pre, ono barem za dve, najdalje tri godine.
Nikakvih rezultata, naravno, nema. U međuvremenu, u Savamali su ruševine raščišćene. S obzirom na to da je Siniša Mali sumnjao da se tamo išta desilo čak i kada su ruševine postojale i svakome dovoljno razumnom i nedovoljno govorilo da se u Savamali nešto ipak jeste desilo, nije usključeno da će uskoro početi da nas ubeđuju kako smo svi samo kolektivno halucinirali. Od marihuane,magičnih pečuraka ili nedovoljne ljubavi prema vlasti, ko od kojeg poroka već boluje.
Nakon samog događaja, kada je 30 ljudi maskiranih fantomkama i nauružanih bejzbolkama, ušlo u Savamalu, blokiralo ceo jedan kvart usput lišavajući slobode i lične imovine slučajne prolaznike koji su se tu zatekli, vlast je jedno vreme pokušavala da ignoriše ceo događaj.
Nada da će problem nestati ako ga dovoljno dugo ignorišete umire poslednja, a u ovom slučaju odapela je dok kažeš „Bler“. Moralo se, dakle, preći na novu taktiku.
Nova taktika iliti, po srpski, spin, glasila je (a aktuelna je još uvek) „Nije to najveći problem, ima i većih problema u Srbiji“, a praćena je zgodnim ukrasom kako su „to bili nelegalni objekti i ruglo koje je ionako trebalo srušiti. Malo je reći da ni to nije upalilo. Jer, vodimo li se tom i više nego opasnom logikom, šta onda sprečava bilo koga da na svoju ruku, vođen motivima pravednika i anonimnošću fantomke, sruši bilo šta u Srbiji što je nelegalno i za šta misli da je ruglo?
Uostalom, šta može biti veći problem od činjenice da u centru glavnog grada organizovana banda poruši ceo kvart, a država ne samo što očigledno nema želje da reaguje, već ceo događaj pokušava da razvodni i relativizuje? Ko u tome ne vidi problem, ima ozbiljan problem. Ali valjda ćemo na kraju ipak saznati ko su kabadahije pod maskama i ko ih je angažovao. Ako ne pre, ono barem za dve, najdalje tri godine.
Najnoviji broj
18. april 2024.
