PLAMENjAČA LUKA
OPREZ
Plamenjača luka je najčešća i najštetnija bolest luka koja se razvija u uslovima visoke vlažnosti i umerenih temperatura. Štetnost se ogleda na dva načina. Tokom vegetacije uništava lisnu masu, čime se direktno smanjuje prinos, a nakon berbe dolazi do brzog propadanja zaraženih glavica u skladištu. Parazitira veliki broj vrsta iz roda, ali je najštetnija na crnom luku.
- Na obolelim biljkama javljaju se dve vrste simptoma: sistemični i lokalni. Tokom proleća u usevu se mogu uočiti biljke sa bledom bojom listova, a vidan je i zaostatak u porastu. Ako je povećana vlaga, a i temperatura, na lišću se mogu javiti fleke ljubičaste nijanse što predstavlja konidiofore sa konidijama patogena. Takva mesta na listu nekrotiraju, a pege se šire od vrha ka osnovi lista. List se suši. Ovaj patogen u luku brzo se širi iz lišća, prelazi micelija u lukovicu te izaziva njeno truljenje - kaže dipl. inž. zaštite bilja Slavica Maksimović iz PSSS Šabac.
Patogen prezimljava u obliku micelije u zaraženim lukovicama ili u oosporama ponika luka. Zaraženi ponici su naročito veliki izvor zaraze za narednu sezonu pa je potrebno samonikle i divlje lukove počupati i izneti sa parcele a pre sadnje luka.
- Ovo je jedna od najvažnijih mera higijene pre zasnivanja zasada. Kombinovanjem agrotehničkih i hemijskih mera kao i gajenje otpornih sorti preduslovi su kao mere borbe protiv plamenjače luka. Takođe značajna mera je poštovanje plodoreda i to na zaraženim parcelama najmanje dve godine ne saditi luk. U našoj zemlji registrovani su fungicidi nesistemičnog delovanja na bazi bakra („Bordovska čorba“, „Blauvit“, „Curzate“, „Nordodž“), propineba („Antracol“) i hlortalonila („Bravao“, „Dakoflo“, „Pehar Plus“). Zato je potrebno sprovoditi preventivna tretiranja luka nekim od kontaktnih sredstava na bazi bakra, a za kasnija tretiranja birati neko od sredstava kao što su „Acrobat MZ NjG“, „Aliette Flash“, „Ortiva“, „Ljuadris“ ili „Ridomil“, uz obavezan dodatak sredstva za poboljšanje prianjanja. Pre upotrebe sredstva, obavezno pročitati priloženo uputstvo o primeni, a praznu ambalažu odložiti na propisani način - savet je Maksimovićeve.
- Na obolelim biljkama javljaju se dve vrste simptoma: sistemični i lokalni. Tokom proleća u usevu se mogu uočiti biljke sa bledom bojom listova, a vidan je i zaostatak u porastu. Ako je povećana vlaga, a i temperatura, na lišću se mogu javiti fleke ljubičaste nijanse što predstavlja konidiofore sa konidijama patogena. Takva mesta na listu nekrotiraju, a pege se šire od vrha ka osnovi lista. List se suši. Ovaj patogen u luku brzo se širi iz lišća, prelazi micelija u lukovicu te izaziva njeno truljenje - kaže dipl. inž. zaštite bilja Slavica Maksimović iz PSSS Šabac.
Patogen prezimljava u obliku micelije u zaraženim lukovicama ili u oosporama ponika luka. Zaraženi ponici su naročito veliki izvor zaraze za narednu sezonu pa je potrebno samonikle i divlje lukove počupati i izneti sa parcele a pre sadnje luka.
- Ovo je jedna od najvažnijih mera higijene pre zasnivanja zasada. Kombinovanjem agrotehničkih i hemijskih mera kao i gajenje otpornih sorti preduslovi su kao mere borbe protiv plamenjače luka. Takođe značajna mera je poštovanje plodoreda i to na zaraženim parcelama najmanje dve godine ne saditi luk. U našoj zemlji registrovani su fungicidi nesistemičnog delovanja na bazi bakra („Bordovska čorba“, „Blauvit“, „Curzate“, „Nordodž“), propineba („Antracol“) i hlortalonila („Bravao“, „Dakoflo“, „Pehar Plus“). Zato je potrebno sprovoditi preventivna tretiranja luka nekim od kontaktnih sredstava na bazi bakra, a za kasnija tretiranja birati neko od sredstava kao što su „Acrobat MZ NjG“, „Aliette Flash“, „Ortiva“, „Ljuadris“ ili „Ridomil“, uz obavezan dodatak sredstva za poboljšanje prianjanja. Pre upotrebe sredstva, obavezno pročitati priloženo uputstvo o primeni, a praznu ambalažu odložiti na propisani način - savet je Maksimovićeve.
O. G.
Najnoviji broj
18. april 2024.
