OD KOVAČA IZ BADOVINACA DO NADALEKO ČUVENOG UGOSTITELjA
ŽIVOT NEMA REPRIZU A MI SMO U NjEMU PROLAZNICI
Pre skoro četiri decenije sticajem okolnosti Slobodan Živojinović - Bobi, kovač iz Badovinaca, odlazi u Dansku. U Odenzeu otvara restoran „Dubrovnik“. Vrtoglavom brzinom postaje nadaleko čuveni ugostitelj. Družio se sa najuticajnijim likovima novije srpske istorije. Tvrdi da je do sada bio sa preko 300 žena, ali i krajnje iskreno kaže da ga je „sunce ogrejalo“ kada se pre dvadeset godina oženio sa sadašnjom suprugom Nenom
Po završetku kovačkog zanata, cenjenog početkom sedamesetih godina prošlog veka, Slobodan Živojinović iz Badovinaca odlazi u Zagreb na odsluženje vojnog roka. Ništa neuobičajeno za to vreme, ali za razliku od većine njegovih vršnjaka, koji su se po završetku obaveze prema državi vratili svojim uobičajenim aktivnostima, za Živojinovića je kraj vojske je označio početak pomalo bajkolike životne avanture. Pustolovine koja još uvek traje.
Priča počinje na zagrebačkoj železničkoj stanici. Dok je čekao voz za povratak u Srbiju upoznaje sudbonosnu devojku iz Zenice.
- Sedeo sam na stanici u kafani. Uz pivo sam „ubijao“ vreme do polaska voza. Konobar je doneo novu kriglu za moj sto. Od devojaka preko puta, reče. Brzo su mi se pridružile. Sa jednom sam otpočeo „prisan“ razgovor. Oduševljena mi je obećala da sam ja jedina osoba kojoj će bilo kada, bilo gde pomoći. Ujutro je nestala, ali je u hotelu ostala njena adresa. Posle izvesnog vremena sam otišao u Zenicu da je tražim, ali su mi tamo rekli da je otišla za Dansku. Pošao sam za njom. Oženio se, sredio državljanstvo, dobio radnu dozvolu. Bila je to jako dobra žena, ali su nas kasnije okolnosti razdvojile ““ priča o svom odlasku iz zemlje Živojinović.
U ugostiteljskim vodama obreo se kao konobar. Radio je u različitim restoranima, dok ga jedne noći, kako kaže, zadovoljna mušterija nije povukla za rukav i pitala zašto ne proširi posao kada mu tako dobro ide. Odgovorio mu je da objekat nije njegov, da je samo radnik tu i da ne pita ništa. Ispostavilo se da je taj gost ugledni bankar. Uz njegovu pomoć Živojinović kasnije otvara svoj restoran. Ugostiteljski objekat koji je iz čisto marketinških razloga nazvao „Dubrovnik“.
- Na početku posao je išao slabo. Nismo imali para za neku veću reklamu, pa i pored nižih cena od konkurencije nismo imali puno gostiju. A onda sam upoznao novinara Denisa Moa. Tom čoveku dugujem ogromnu zahvalnost. On mi je obezbedio celu stranu za reklamu u svojim novinama. Nakon objavljivanja ispred vrata „Dubrovnika“ bio je red. Sada tu dolaze stalni gosti. Uglavnom danski funkcioneri i ugledni svetski ljudi - kaže Slobodan Živojinović ““ Bobi.
TADIĆ I MILOŠEVIĆ U ISTOJ PROSTORIJI
Kada je reč o funkcionerima, političarima i „svetskim ljudima“, spisak Živojinovićevih poznanika je više nego impozantan. Družio se sa najuticajnijim ličnostima naše novije istorije. Uspevao je da spoji različitosti. Na zidu njegove kuće-restorana u Badovincima stoje fotografije sa Miloševićem, Bulatovićem, Tadićem, pokojnim patrijarhom Pavlom, Bećkovićem, Tapijem...
Od ljudi koji su trenutno na vlasti najjači prvi utisak je ostavio na mene Boris Tadić. Kada sam bio na njegovoj inauguraciji, čovek mi je lepo stegao ruku, pogledao me u oči i pozdravio se. A ne kao neki drugi sa „mlohavim“ stiskom i izgubljenim pogledom. Potom, izuzetno cenim ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. Nakon Vladislava Jovanovića on je najbolji čovek na toj funkciji kojeg je Srbija ikada imala. Na Ivicu Dačića sam kao Srbin izuzetno ponosan, jer sem što je dobar političar on je izuzetan čovek. Veliki prijatelj mi je bio pokojni Patrijarh Pavle. Kod njega mi se uvek dešavalo da skinem neku težinu sa sebe. Totalno me rasterećivao, uputio mnoge pametne reči. Što se umetnika tiče, uvek ću se sa poštovanjem sećati mog dragog prijatelja Dragana Maleševića Tapija. On je bio i ostao legenda i često zaplačem kada ga se setim. Zatim, slikarka Olja Ivanjicki. Žena sa kojom sam proveo nezaboravne trenutke u Skadarliji i na Svetom Stefanu - iznosi svoje utiske o poznatim prijateljima i poznanicima Slobodan Živojinović.
HUMANITARAC IZ SENKE
Iako za Dansku kaže da je najbolja država na svetu, vlasnik uglednog restorana u gradu u kojem je rođen Hans Kristijan Andersen, ni u najtežim vremenima nije zaboravljao svoju otadžbinu. Istina, nakon smrti majke retko dolazi, a ali u vreme sankcija je mnogim našim firmama pomogao. Između ostalih i od JAT-a ima i zahvalnicu zbog tadašnje pomoći u uspostavljanju vazdušne mreže sa Danskom. Njegovi prijatelji su novčano pomagali srpsku decu i sportiste. I tu je kako navodi prednjačio novinar Denis Mo.
- Taj čovek je za vreme rata ženskom rukometnom klubu sa ovih prostora poklonio nekoliko hiljada kompleta trenerki, patika, sportske opreme uopšte. Uplatio je nekoliko desetina hiljada evra u dobrotvorne svrhe. Niko o tome nije govorio, ali ja sam srećan, što napokon mogu da mu se odužim i izrazim ogromnu zahvalnost na svemu - ističe Slobodan Živojinović.
Da li zbog prijatelja novinara ili života koji zavređuje roman, tek o Slobodanu Živojinoviću se u danskim novinama tih osamdesetih i devedesetih pisalo kako kaže više nego u našoj štampi o Slobodanu Miloševiću. Daleke 1988. je bio i u užem izboru za ličnost godine u Odenzeu.
Danas tvrdi da je sve svoje želje ispunio. U poslednjih petnaest godina živi da bi uživao i nada se samo dobrom zdravlju. Svoje bogato iskustvo rado deli sa drugima, a nama nakon „mora“ fotografija i „isečaka“ iz štampe koji obistinjuju njegove uspomene na pitanje:“ko ste vi zapravo i čime se bavite“, sa osmehom odgovara:
- Mogu biti i špijun, i šta god hoćeš. Ali, ja sam samo kovač iz Badovinaca i ugostitelj iz Danske koji je davno shvatio da život nema reprizu. I to je sasvim dovoljno.
NjENO VELIČANSTVO ŽENA
Posebno mesto u Živojinovićevom životu zauzimaju žene. Njegovom specifičnom balkanskom šarmu podlegle su mnoge dame. Kaže da je brojka „zavedenih“ negde oko 300 . Beše tu i misica i prevačica, a na pijedestalu se u protekle dve decenije nalazi sadašnja supruga Nena.
- Mene je sunce ogrejalo kada sam svoju današnju ženu upoznao. Ona je i lepa i pametna i čista, i dobra kuvarica. Pre nje sam bio dno dna u životu. S njom sam u braku već dvadeset godina i sve što želim je da umrem pre nje. Jer bi me ona sahranila kao pravog čoveka, a iza mene bi ostalo dosta da ona uživa kao prava dama - izražava svoje divljenje prema supruzi Slobodan Živojinović.
Pored supruge Nene, druga žena koja je ostavila neizbrisiv trag u Živojinovićevom životu je majka Stana. Za nju je svojevremeno Radio Šabac „svirao“ ceo dan, o njoj su pisale danske novine.
- Svi znaju za moju majku Stanu. Imao sam običaj kada dođem u Srbiju da po ceo dan zakupim Radio Šabac, kasnije i radio Nešvil da sviraju za nju. Danske novine su pisale o mojoj majci. Dok je bila živa u Badovince sam dolazio i po pet puta godišnje, a onda su te rodbinske veze popucale. Sada dolazim u godini jednom , a moja deca Denis i Žanet još ređe - kaže Živojinović.
Deci je život u Danskoj. Tamo su se, kako navodi, rodili, tamo odrasli. U Srbiju mogu da dođu, ali samo ako sami izdvoje za put, jer prevashodno želim da ih naučim da je najbitnije da znaju da rade i zarađuju.
Za razliku od drugih ljudi, ja sam se u životu najviše naučio na tuđim greškama. Najmanje na svojim. Tako da sam video dosta roditelja koji se „ubiše“ da školuju decu, koja nikada ništa ne završe, a posle proćerdaju ono što su nasledili. Zato je najbitnije decu naučiti da sama zarađuju za život - objašnjava Slobodan Živojinović-Bobi.
Priča počinje na zagrebačkoj železničkoj stanici. Dok je čekao voz za povratak u Srbiju upoznaje sudbonosnu devojku iz Zenice.
- Sedeo sam na stanici u kafani. Uz pivo sam „ubijao“ vreme do polaska voza. Konobar je doneo novu kriglu za moj sto. Od devojaka preko puta, reče. Brzo su mi se pridružile. Sa jednom sam otpočeo „prisan“ razgovor. Oduševljena mi je obećala da sam ja jedina osoba kojoj će bilo kada, bilo gde pomoći. Ujutro je nestala, ali je u hotelu ostala njena adresa. Posle izvesnog vremena sam otišao u Zenicu da je tražim, ali su mi tamo rekli da je otišla za Dansku. Pošao sam za njom. Oženio se, sredio državljanstvo, dobio radnu dozvolu. Bila je to jako dobra žena, ali su nas kasnije okolnosti razdvojile ““ priča o svom odlasku iz zemlje Živojinović.
U ugostiteljskim vodama obreo se kao konobar. Radio je u različitim restoranima, dok ga jedne noći, kako kaže, zadovoljna mušterija nije povukla za rukav i pitala zašto ne proširi posao kada mu tako dobro ide. Odgovorio mu je da objekat nije njegov, da je samo radnik tu i da ne pita ništa. Ispostavilo se da je taj gost ugledni bankar. Uz njegovu pomoć Živojinović kasnije otvara svoj restoran. Ugostiteljski objekat koji je iz čisto marketinških razloga nazvao „Dubrovnik“.
- Na početku posao je išao slabo. Nismo imali para za neku veću reklamu, pa i pored nižih cena od konkurencije nismo imali puno gostiju. A onda sam upoznao novinara Denisa Moa. Tom čoveku dugujem ogromnu zahvalnost. On mi je obezbedio celu stranu za reklamu u svojim novinama. Nakon objavljivanja ispred vrata „Dubrovnika“ bio je red. Sada tu dolaze stalni gosti. Uglavnom danski funkcioneri i ugledni svetski ljudi - kaže Slobodan Živojinović ““ Bobi.
TADIĆ I MILOŠEVIĆ U ISTOJ PROSTORIJI
Kada je reč o funkcionerima, političarima i „svetskim ljudima“, spisak Živojinovićevih poznanika je više nego impozantan. Družio se sa najuticajnijim ličnostima naše novije istorije. Uspevao je da spoji različitosti. Na zidu njegove kuće-restorana u Badovincima stoje fotografije sa Miloševićem, Bulatovićem, Tadićem, pokojnim patrijarhom Pavlom, Bećkovićem, Tapijem...
Od ljudi koji su trenutno na vlasti najjači prvi utisak je ostavio na mene Boris Tadić. Kada sam bio na njegovoj inauguraciji, čovek mi je lepo stegao ruku, pogledao me u oči i pozdravio se. A ne kao neki drugi sa „mlohavim“ stiskom i izgubljenim pogledom. Potom, izuzetno cenim ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. Nakon Vladislava Jovanovića on je najbolji čovek na toj funkciji kojeg je Srbija ikada imala. Na Ivicu Dačića sam kao Srbin izuzetno ponosan, jer sem što je dobar političar on je izuzetan čovek. Veliki prijatelj mi je bio pokojni Patrijarh Pavle. Kod njega mi se uvek dešavalo da skinem neku težinu sa sebe. Totalno me rasterećivao, uputio mnoge pametne reči. Što se umetnika tiče, uvek ću se sa poštovanjem sećati mog dragog prijatelja Dragana Maleševića Tapija. On je bio i ostao legenda i često zaplačem kada ga se setim. Zatim, slikarka Olja Ivanjicki. Žena sa kojom sam proveo nezaboravne trenutke u Skadarliji i na Svetom Stefanu - iznosi svoje utiske o poznatim prijateljima i poznanicima Slobodan Živojinović.
HUMANITARAC IZ SENKE
Iako za Dansku kaže da je najbolja država na svetu, vlasnik uglednog restorana u gradu u kojem je rođen Hans Kristijan Andersen, ni u najtežim vremenima nije zaboravljao svoju otadžbinu. Istina, nakon smrti majke retko dolazi, a ali u vreme sankcija je mnogim našim firmama pomogao. Između ostalih i od JAT-a ima i zahvalnicu zbog tadašnje pomoći u uspostavljanju vazdušne mreže sa Danskom. Njegovi prijatelji su novčano pomagali srpsku decu i sportiste. I tu je kako navodi prednjačio novinar Denis Mo.
- Taj čovek je za vreme rata ženskom rukometnom klubu sa ovih prostora poklonio nekoliko hiljada kompleta trenerki, patika, sportske opreme uopšte. Uplatio je nekoliko desetina hiljada evra u dobrotvorne svrhe. Niko o tome nije govorio, ali ja sam srećan, što napokon mogu da mu se odužim i izrazim ogromnu zahvalnost na svemu - ističe Slobodan Živojinović.
Da li zbog prijatelja novinara ili života koji zavređuje roman, tek o Slobodanu Živojinoviću se u danskim novinama tih osamdesetih i devedesetih pisalo kako kaže više nego u našoj štampi o Slobodanu Miloševiću. Daleke 1988. je bio i u užem izboru za ličnost godine u Odenzeu.
Danas tvrdi da je sve svoje želje ispunio. U poslednjih petnaest godina živi da bi uživao i nada se samo dobrom zdravlju. Svoje bogato iskustvo rado deli sa drugima, a nama nakon „mora“ fotografija i „isečaka“ iz štampe koji obistinjuju njegove uspomene na pitanje:“ko ste vi zapravo i čime se bavite“, sa osmehom odgovara:
- Mogu biti i špijun, i šta god hoćeš. Ali, ja sam samo kovač iz Badovinaca i ugostitelj iz Danske koji je davno shvatio da život nema reprizu. I to je sasvim dovoljno.
NjENO VELIČANSTVO ŽENA
Posebno mesto u Živojinovićevom životu zauzimaju žene. Njegovom specifičnom balkanskom šarmu podlegle su mnoge dame. Kaže da je brojka „zavedenih“ negde oko 300 . Beše tu i misica i prevačica, a na pijedestalu se u protekle dve decenije nalazi sadašnja supruga Nena.
- Mene je sunce ogrejalo kada sam svoju današnju ženu upoznao. Ona je i lepa i pametna i čista, i dobra kuvarica. Pre nje sam bio dno dna u životu. S njom sam u braku već dvadeset godina i sve što želim je da umrem pre nje. Jer bi me ona sahranila kao pravog čoveka, a iza mene bi ostalo dosta da ona uživa kao prava dama - izražava svoje divljenje prema supruzi Slobodan Živojinović.
Pored supruge Nene, druga žena koja je ostavila neizbrisiv trag u Živojinovićevom životu je majka Stana. Za nju je svojevremeno Radio Šabac „svirao“ ceo dan, o njoj su pisale danske novine.
- Svi znaju za moju majku Stanu. Imao sam običaj kada dođem u Srbiju da po ceo dan zakupim Radio Šabac, kasnije i radio Nešvil da sviraju za nju. Danske novine su pisale o mojoj majci. Dok je bila živa u Badovince sam dolazio i po pet puta godišnje, a onda su te rodbinske veze popucale. Sada dolazim u godini jednom , a moja deca Denis i Žanet još ređe - kaže Živojinović.
Deci je život u Danskoj. Tamo su se, kako navodi, rodili, tamo odrasli. U Srbiju mogu da dođu, ali samo ako sami izdvoje za put, jer prevashodno želim da ih naučim da je najbitnije da znaju da rade i zarađuju.
Za razliku od drugih ljudi, ja sam se u životu najviše naučio na tuđim greškama. Najmanje na svojim. Tako da sam video dosta roditelja koji se „ubiše“ da školuju decu, koja nikada ništa ne završe, a posle proćerdaju ono što su nasledili. Zato je najbitnije decu naučiti da sama zarađuju za život - objašnjava Slobodan Živojinović-Bobi.
Najnoviji broj
18. april 2024.
