MANIFESTACIJA LEPOTE, ENERGIJE I RADOSTI

Tradicionalna manifestacija „Ruže Lipolista“ najavljena je prošlog utorka turom prestoničkih novinara kroz selo „podno Cera a u srcu Mačve“ i konferencijom za predstavnike medija u dvorištu vile „Albedo“ u Varni. Ovom prilikom, po rečima urednika informativnog programa RTV „Šabac“ i člana organizacionog odbora festivala Margarete Musić, organizatori su se potrudili da povežu Mačvu i Pocerinu, Lipolist i Varnu, „Ruže Lipolista“ i vilu „Albedo“ u iskrenom uverenju da dva dobra mogu zajedno.
Manifestacija će početi u Šapcu 16. juna, dok je finale planirano za dvorište OŠ „Vojvoda Stepa Stepanović“ u Lipolistu 18. juna. Vila „Albedo“ je ovim okupljanjem medija pod njenim okriljem simbolično označila deset godina od početka rada, a drugi deo obeležavanja značajnog jubileja najavljen za oktobar.
Dobrodošli u Lipolist srpsku prestonicu ruža
-Pozivam vas na svetkovinu ruža, festival koji će trajati od 16. do 18. juna - rekao je okupljenim novinarima hroničar i jedan od osnivača festivala, proizvođač ruža i predsednik udruženja „Ruže Lipolista“ Milan Marinković, a sudeći po najavljenom programu onima koji tih dana budu boravili u Šapcu i Lipolistu neće nedostajati zabave.
Naime, u četvrtak 16. juna na Trgu šabačkih žrtava Šapčankama će po običaju biti podeljene ruže, a potom će biti održan program „U zemlji ruža“ koji pripremaju učenici Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“ i recitatori. Za 19 časova je najavljen koncert grupe „Garavi sokak“.
U petak se festival seli u Lipolist, gde će biti upriličen tradicionalni sadržaj: od 19 časova u Etno dvorištu porodice Topalović predviđen je program „Jutros mi je ruža procvatala..“, dok će druženje biti nastavljeno od 21 čas kod Marinkovića. Za subotu je rezervisana izložba cveća koja će biti otvorena tačno u podne, potom će nastupati kulturno umetnička društva. Učenici srednjih poljoprivrednih škola Srbije će se takmičiti u aranžiranju cveća. Uručenje nagrada najuspešnijim učesnicima i „Prstena prijateljstva“ predviđeno je za 14 i 30, a nakon toga gosti će moći da posete rasadnike ili se provozaju fijakerom.
-Sve što radimo radimo u cilju promocije našeg sela, odnosno kako bi naša dvorišta u Lipolistu posetilo što više gostiju. Svi ste dobro došli- zaključio je Marinković na konferenciji za štampu.
Aprilska nagrada kao potvrda kvaliteta
Da je festival sve ove godine na pravom putu potvrda je i nedavno priznanje dobijeno od Grada. Sa tim se slaže i direktor Turističke organizacije Šabac Dragojlo Lazić.
-Manifestacija je za svoje dvadeset dve godine trajanja išla korak po korak napred kako u organizacionom smislu tako i po pitanju sadržaja. Kao potvrda da smo sve ove godine dobro radili došlo je i priznanje koje smo dobili u vidu aprilske nagrade od Grada Šapca. Ono što mi promovišemo ovde su proizvodnja ruža i uzgajanje cveća uopšte. Na ovu manifestaciju dolaze stručnjaci i proizvođači iz cele Srbije, Bosne i Hercegovine, Mađarske. Oni se ovde upoznaju, udružuju sa lokalnim stanovništvom i sklapaju nove poslove, organizuju zajedničke nastupe na tržištu- istakao je direktor TOŠ.
Festival ponos grada
-Ponosni smo na ovu manifestaciju i činjenicu da je ona osobena na nivou cele Srbije. Ovo je festival pun radosti, pun energije, pun boja i slika. Za vreme njegovog trajanja Šabac drugačije živi, drugačije diše. Zbog toga mi je izuzetno drago da je on sadržajno podeljen na deo koji se održava u Lipolistu i deo koji se dešava u samom gradu. Koliko nam je ova manifestacija bitna govori i nedavno priznanje od Grada- naveo je Nemanja Pajić, predsednik organizacionog odbora festivala „Ruže Lipolista“ i predsednik Skupštine grada Šapca, i dodao:
-Ljudi koji rade u organizaciji „Ruže Lipolista“ daju ovoj manifestaciji svoj lični pečat, a svi znamo da kada uložite ljubav u ono što radite to se i te kako oseti i vrati. Sam festival je davno izašao iz granica Lipolista, zahvaljujući njemu uspeli smo da ostvarimo projekte prekogranične saradnje, unapredimo obrazovanje, uključimo malde ljude nauku i struku.
Prošlogodišnji pobednici
Mladost, nauka i struka, rukovođena idejom o stalnom usavršavanju i praćenju savremenih trendova sa akcentom na kvalitetu, oslikavaju i prošlogodišnje pobednike festivala ruža u Lipolistu. Naime, prvu nagradu za asortiman ruža dobila je Srednja poljoprivredna škola sa Domom učenika Šabac. Cvećari i tehničari hortikulture koji se školuju u ovoj obrazovnoj ustanovi predstavljaju dokaz da ova oblast poljoprivrede u šabačkom kraju ima izvesnu budućnost.
-Naša škola je godinama prisutna na ovom festivalu. To je razumljivo ako se zna da mi obrazujemo kadrove iz hortikulture, odnosno učenike za dva zanimanja tehničari hortikulture i cvećare. Na školskoj ekonomiji organizujemo proizvodnju sadnica ruža, proizvodnju rezanog cveća, a nedavno je naša škola učestvovala u projektu „3R“ zajedno sa Udruženjem „Ruže Lipolista“ i tom prilikom ostvarila značajna sredstva kojima smo osnažili i osavremenili proizvodnju sadnica ruža i rezanog cveća ruža. Kao rezultat svega toga došla je i prošlogodišnja prva nagrada- rekla je profesorka šabačke Poljoprivredne škole Milena Stamenić.
Sjaj, bogatstvo i raskoš
Pre konferencije u vili „Albedo“ u Varni, oko dvadeset novinara specijalizovanih redakcija i njeb portala imali su priliku da obiđu Rasadnik „Topalović“ i Etno dvorište Slobodana Topalovića u Lipolistu. Najupečatljive utiske o viđenom, kao i uopšte o turizmu u Šapcu pred kraj druženja iznela je Slavka Nedeljković, počasni predsednik Udruženja preduzetnika u seoskom turizmu Srbije.
-Ovako predstavljena turistička ponuda Šapca deluje sjajno, bogato, raskošno. Jedinstvena je po mnogim sadržajima, i ja želim da ovde rezimiram čega je sve to rezultat. Kao prvo, Šabac ima ljude. A na tržištu će opstati samo one destinacije koje imaju ljude.
Drugo, imate Turističku organizaciju Srbije, koja je za moto kampanje uzela miris prirode. TOS i agencijama uvek predlažem da kada taj svet dovedu povodom mirisa to bude ovo mesto. Ovde podno Cera ukrštaju se mirisi i čine dugu opojnih nijansi lipe, ruža, sena, Cera, i to sve povezano sa kapi boje sa kičice Slobe, Milana i Rade je spremno na tržištu da promoviše lepotu. I treći faktor sjajne turističke ponude je potpuni mir vile „Albedo“. Ovo mesto je svedočanstvo da je moguće napraviti najracionalniji spoj tradicionalnog i modernog i dobiti pravi biser u turističkoj ponudi Srbije.
„Trnje“ kao biznis
Prve ruže u Lipolistu su se pojavile između dva svetska rata, dok je ozbiljnija proizvodnja počela u porodici Topalović šezdesetih godina prošlog veka. Zanimljivo je da tih godina žitelji sela u kojem se danas proizvede preko milion sadnica ruža tada nisu imali razumevanja za ružare, te ovo cveće pogrdnim imenom „trnje“ nazivali. Prema poslednjim podacima, u Lipolistu se oko dvadeset porodica ozbiljno bavi proizvodnjom cveća, dok se ruže prostiru na 30 hektara obradive površine. Na godišnjem nivou proizvede se oko milion sadnica.
Srbija je na osmom mestu po izvozu cveća u svetu, a za tu poziciju svakako su zaslužni i Lipolištani koji svoje proizvode plasiraju na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Italije, Mađarske, Poljske, Holandije, Rusije, Ukrajine i Kazahstana.
Deset godina vile „Albedo“
- Sve je počelo u junu 2006. godine. Put koji smo od tada do danas prošli bio je težak ali i uspešan. Sve vreme imala sam podršku Grada i njima se ovom prilikom zahvaljujem. Bez njih „Albedo“ ne bi bio ono što jeste. Dosta dugujem i mojoj saradnici Slavki Nedeljković, koja je sa mnom od samog početka sa svojom bezrezervnom prijateljskom podrškom. Drugi deo obeležavanja jubileja organizovaćemo u oktobru kada ćemo najzaslužnijim saradnicima dodeljivati zahvalnice i slike - istakla je Mica Kovačević vlasnica vile „Albedo“.
Kada su usahli kosovski božuri Pocerinom su procvetale ruže
Naš narod je oduvek bio sklon igri sna i jave, zbilje i mašte, istine i mita. Stoga ne čudi što za sve pojave i događaje pored istorijskih činjenica imamo i nekada manje a nekada više rasprostranjena predanja. Jedno od tih je i priča o pocerskim ružama i kosovskim junacima.
-Po jednom predanju Miloš Obilić je iz ovih krajeva. Knez Lazar mu je dao ćerku Teodoru i poverio na upravljanje Pocerinu. Posle boja na Kosovu prvo se proneo glas o pobedi, pa je u to ime nastao manastir Radovašnica, međutim, kasnije dođe vest da se Miloš iz boja vratiti neće. Ovaj kosovski junak je imao tri sestre: Ikoniju, Vidu i Koviljku. Ikonija je sa majkom Teodorom i po uzoru na kneginju Milicu koja je iz ljubavi prela Lazaru Ljubostinju podigla, ona podiže manastir Kaona. Vida ode u planinu da sagradi grad, ali ne stiže jer su Turci sve razorili, te ostadoše samo ostaci grada Vidojevca na Ceru, dok se Koviljka uputi ka Drini i naiđe na vodu na mestu gde se danas nalazi Banja Koviljača. Naravno da manastiri ne pripadaju tom vremenu ali ostala je priča. Legenda kao mnoge druge, između istine i predanja.
Taj mit i kult o kosovskim junacima živeo je dugo u ovim krajevima, kao i onaj da kada su usahli kosovski božuri iznikli u čast tih junaka, Pocerinom su procvetale ruže u znak sećanja na njih- objasnila je Radmila Vasiljević.