Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(2. јун 2016.)
СЕЋАЊЕ НА ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋА - 111 ГОДИНА ПОСЛЕ

АЛЕМ КАМЕН СРПСКЕ ПРИПОВЕТКЕ

Памте га као здравог и крепког дечака, по природи несташног, јогунастог и веома радозналог. Волео да слуша српске јуначке песме и кафану пре школе. Лепо певао. Београдски дани пуни искушења. Овековечио патње и радости честитих сеоских душа, које живот није штедео. Организацијом Дана Јанка Веселиновића у оквиру којих је и књижевна награда њему посвећена, Мачвани му се посебно захваљују
Сећања помало бледе, али писац “Хајдук Станка“, Јанко Веселиновић кога је изнедрила мачванска равница је омиљен и жив међу својим житељима. Прошло је 111 година од оног тужног дана ( 14. јун 1905. године) када је цела Мачва плакала, а као ехо одзвањале речи хрватског песника Антона Густава Матоша, које је изговорио крај Јанковог одра: “ Теби драги мој чича Јанко, била лака груда прадедовска између зеленог Цера и плавих вода Дрине и Саве...
Сваке године звона Глоговачке цркве означавају да је пре више од једног века престало да куца срце знаменитог мачванског и српског књижевника. На његовом гробу крај споменика где почивају родитељи, отац Милош и мајка Јелка, супруга Јованка и браћа Стева и Михаило, ученици глоговачке основне школе полажу свеже цвеће. У њиховој школи је и мала музејска поставка посвећена знаменитом књижевнику. Од прошле године започета је манифестација “Дани Јанка Веселиновића“, а у оквиру ње установљена и књижевна награда за најбољи историјски роман објављен у текућој години, посвећена великом књижевнику који је у својим делима описао доста обичних и простих људи који су живели на селу и дотле нико за њих није знао, за њихове честите душе, радости и патње. Јанко их је видео и изнео и све то је постала литература, алем камен српске приповетке, како су запазили књижевни критичари.
А прича о Јанку потиче из данас далеке 1862. године. Тада се родио у мачванском сеоцету, крај Дрине, Салашу Црнобарском. О првенцу проте Милоша Веселиновића сведочи и спомен плоча на кући у сокачету које носи његово име.
Отац прелази на службу у оближњи Глоговац, а са њим и седмогодишњи син. У овом селу са вршњацима проводи безбрижно детињство. Отуда Глоговац често описује и говори о њему као родном месту. Памте га као здравог и крепког дечака, по природи несташног, непослушног, јогунастог и веома радозналог.
Младалачке дане његовог живота обележиле су двојнице и гусле. Волео је да слуша српске јуначке песме. Посебно ону о старини Новаку и детету Грујици. Напајао се причама о вукодлацима и којекаквим чудесима. И већ тада се видело да млади протин син, иако је доста помагао оцу у цркви и пред олтаром, дивно певао неће кренути очевим путем.
Одлазак у Београд донео је нова животна искушења за младића кога је доста привлачила глума али и кафански живот. Школовање неславно завршава на другој години Учитељске школе. Захваљујући помоћи Стојана Бошковића, тадашњег министра просвете, одлази за учитеља у Свилеуву, где са уживањем подучава децу, без батина и извлачења ушију. Ту жени сеоску лепојку Јованку Јоку Јовановић и пише своју прву приповетку по причи баба Јоване. Долазе дани још већег животног искушења. Више се посвећује књижевности па и политици.
Његово најчитаније дело, роман “Хајдук Станко“, први пут је штампан 1896. године. Доживео је преко 200 издања и данас је најчитанија књига у историји српске књижевности до данас. Тешко је пронаћи Мачванина који није читао ову књигу.
Јанко је рано отишао у књижевну вечност. Испратили су га све сами великани српске књижевности тог доба, којима и сам припада. На последњем опроштају било је доста његових ђака, сељака, просветних радника...
Љ.Ђукић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa