Berza

  • aero 850 ▲ 0,59%
  • enhl 700 ⚫ 0,00%
  • fint 554 ▼ -1,07%
  • fito 2.900 ▲ 0,03%
  • glos 350 ⚫ 0,00%
  • gsfd 350 ▼ -15,25%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 37.400 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.620 ▼ -3,09%
  • jgpk 2.020 ⚫ 0,00%
  • niis 689 ▲ 0,58%
  • rso1478 115,77 ▲ 0,77%
  • rso15102 124,10 ▲ 0,33%
  • rso19186 104,79 ▲ 0,13%
  • svrl 520 ⚫ 0,00%
  • vbse 2.000 ⚫ 0,00%
(9. jun 2016.)
SVINjARSTVO

UMESTO SVINjA TOVE MALINE I VIŠNjE

U regionu grada Šapca u tovu je oko 20.000 svinja dok su kapaciteti pet puta veći i moguće je proizvesti do 200.000 tovljenika godišnje. Pre tri decenije godišnje se na tržište isporučivalo i do 150.000 tovljenika a proteklih nekoliko godina do 55.000 tovljenika. Nesigurno tržište i niske otkupne cene smanjile su broj tovnih svinja ali i proizvođače oterali u druge grane poljoprivrede -tvrdi Dragan Stanković, proizvođač iz Zminjaka.
-Proizvođači masovno izlaze iz posla tova i prelaze u voćarstvo. Najčešće gaje malinu i višnju. Beg iz stočarstva u voćarstvo, iz jedne u drugu oblast, dovešće do problema i u tim oblastima i onda će proizvođači morati u neku treću oblast“¦ To će nam uništiti poljoprivredu. Iz svinjarstva se beži jer smo postali , prema statistici, ovako mali, a treći najveći uvoznik svinjskog mesa.
Stanković godišnje tržištu isporuči oko 500 tovljenika a obrađuje i 33 hektara zemlje.
-Sve što proizvedem na posedu ode u tov a otprilike toliko i dokupim. Sada imam 40 krmača koje mi obezbeđuju prasad za tov. Ekonomska računica ne dozvoljava povećanje obima proizvodnje. Cena je 135 dinara za kilogram žive vage a neki donji prihvatljiv nivo je prošle godine bio 184 dinara. Od tada je sve poskupelo pa i kukuruz. Takvo nesigurno tržište dovelo je do manjeg obima proizvodnje. Država bi morala da za početak nekako zaštiti male proizvođače koji imaju do 20 svinja u tovu a zatim da im omogući povećanje proizvodnje. Morala bi da zaštiti i one koji tove jednu-dve da bi spasli kućne budžete.
Jedan od problema je što nema dovoljno kvalitetnih priplodnih krmača tako da se prasad za tov dovoze sa drugih područja.
Da bi podstakli tov u regionu i da bi pomogli bar malo odgajivačima svinja Direkcija za poljoprivredu je pokrenula projekat besplatnog osemenjavanja krmača. Za manje od godinu dana, koliko projekat traje, osemenjeno je 2.007 krmača. Samo u Drenovcu 80 krmača je na ovaj način osemenjeno.
Doktor veterinarske medicine Ljiljana Isailović Beljić kaže da je projekat već doneo finansijsku korist uzgajivačima.
-Osemenjavanje je besplatno dok se nekada plaćalo oko 1.000 dinara. Njime se obezbeđuje bolji rasni sastav što je osnova za uspešnu prizvodnju, veći broj živo oprašenih i vitalnih prasadi koji u daljem tovu pokazuju bolje karakteristike. Sigurno se preko 95 procenata prasadi uspešno odgaji. Bolji je odnos mesa i masti . Ako se angažuje vepar za to, cena je od 800 do 1.000 dinara i niko ne garantuje da će biti uspešno zbog smanjene moći oplodnje usled prekomerne eksploatacije. Na taj način često se prenose infekcije, zaraze i polne bolesti, kaže veterinarka Ljiljana Isailović Beljić.
Projektom je, kako naglašava, probuđena svest poljoprivrednika i sve više njih nabavlja matičene krmače što se odražava na brojno stanje. Počelo je interesovanje manjih proizvođača, držaoca jedne ili dve priplodne svinje. Kod njih sada vlada veliko interesovanje za veštačko osemenjavanje i povećao se broj priplodnih i tovnih svinja.
Povećava se proizvodnja, skraćuje tovni period i povećan je prirast. Otvoreno je pitanje neadekvatnih cena kilograma žive vage što izaziva ogromno nezadovoljstvo kod proizvođača. Očekuje se da nadležne institucije ozbiljno porade na ovom problemu.
Beg iz stočarstva u voćarstvo, iz jedne u drugu oblast, dovešće do problema i u tim oblastima, kaže Dragan Stanković
Da bi podstakli tov u regionu i da bi pomogli bar malo odgajivačima svinja Direkcija za poljoprivredu je pokrenula projekat besplatnog osemenjavanja krmača
Iz Drenovaca je na liniju klanja u sremskomitrovački Mitros 5. juna upućena prva količina tovnih svinja, 119 komada je prodato po ceni od 135 dinara za kilogram. Procenjuje se da je donja rentabilna cena proizvodnje oko 185 dinara.

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa