Инфо

Берза

  • aero 1.695 ▼ -0,24%
  • alfa 33.990 ▼ -0,03%
  • crfs 6.000 ▼ -29,41%
  • enhl 680 ▼ -7,48%
  • glos 181 ▼ -8,59%
  • impl 3.151 ▲ 5,00%
  • jesv 5.050 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.141 ▲ 4,08%
  • niis 687 ▲ 0,15%
  • rmks 2.000 ▲ 8,28%
  • rso1488 119,68 ▼ -6,06%
  • rso18171 107,65 ▲ 0,50%
  • sjpt 150 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • ztpk 420 ⚫ 0,00%
(9. јун 2016.)
ИНТЕРВЈУ: Предраг Срдановић, заменик директора Дирекције за пољопривреду Града Шапца

ДОБРО ЈЕ, ДОК НИЈЕ ГОРЕ

Решење великог дела проблема је на нивоу државе али у великом делу зависи и од пољопривредних произвођача, који су у оквиру својих грана производње неорганизовани, истиче Предраг Срдановић
Ушли смо у део године када пољопривредни произвођачи највише раде и највише зараде. Судећи по тренутној ситуацији, изгледа да ће им бити више рада него зараде. Заменик директора Дирекције за пољопривреду Предраг Срдановић у својој анализи ситуације у пољопривреди није видео „ружичасту тачку“. Ако проблем није жетва, онда је берба, ако није берба онда је тов.
-Жетва је већ стигла а већ месецима наши произвођачи се питају да ли ће се пшеница куповати и по којој цени. Свима је добро познато да је јесенас у региону Шапца пшеницом засејана рекордна површина, преко 10.000 хектара. Стање пшенице је доста добро и предвиђају се добри приноси, тако да ће тржишних вишкова сигурно бити више него претходних година. Неке процене крећу се до 3 милиона тона производње. Толико се очекује на нивоу Србије, док су потребе од 700.000 до 800.000 тона. На жалост откупљивачи, млинари, се не изјашњавају и највероватније ће откупљене количине бити много мале у односу на приносе. Иначе на нашем терену имамо неколико силоса, складишта робних резерви: ДПС Клас, Силос Ружић, Силос Ђорђић, а поред ових силоса и бројни млинови, Ковачевић Брајић, Бојичић Трифуновић. Не очекује се висока цена, односно цена која ће бар покривати трошкове производње нарочито што је ова година била са великим бројем падавина и што је изискивало веће интервенције на заштити од болести. Највероватније ће већи број произвођача складиштити у својим магацинима и користити пшеницу као сточну храну. Велика вероватноћа је да ће откупна цена бити испод прошлогодишње.
Малинари имају проблема са откупном ценом. Шта се десило на тржишту нашег „црвеног злата“?
-Берба малине је почела и на око 500 хектара на територији Града Шапца очекујемо добре приносе иако је за 20 процената мање родило због временских услова (хладноћа). Међутим, велики број произвођача је незадовољан откупном ценом јер се очекивало да буде бар на нивоу прошлогодишње, односно преко 200 динара. Тренутно, откуп је почео са 160 динара. По речима хладњачара, због непродате малине из претходне године откупљивачи нису понудили већу цену. Стање са откупом малине је донекле је и солидно у односу на најаве за цене вишње и купине где се чак најављује откуп само мањих количина и по ценама које сигурно неће бити одговарајуће за произвођаче.
Сточарство, „тешка индустрија пољопривреде“, према статистичким подацима иде у стечај. Чини се да краја проблемима нема?
- Најтеже стање је, већ преко годину дана у сточарству. Млекарство је већ у дубокој кризи и, на жалост, произвођачи са мањим бројем грла већ продају преостале краве. Питање је ако се овај тренд настави како набавити телад јер, у главном, продате краве одлазе на клање. Цена товних јунади је у односу на прошлу годину пала и сада је испод два евра и јавио се застој у откупу. Проблем је у извозу на пример у БиХ због познате уредбе „плави језик“ анализа траје недељама али би тај проблем требало да реше владе РС и федерације БиХ јер произвођачи сада трпе и велико је незадовољство. Овај се проблем пренео и на продају јагњади тако да је цена са 2.5 евра пала на 2 евра. А свињарство је попут млекарства у најдубљој кризи и крај патњама се не види. Цена око 130 динара уз повећану цену кукуруза и протеинских хранива ни мало не иде у прилог овој грани сточарства. Све мањи број произвођача се упушта у авантуру това свиња, што је директно везано и са продајом прасади где није само проблем ниска цена него и продаја.
Како решити ове проблеме?
-Решење великог дела проблема је на нивоу државе али у великом делу зависи и од пољопривредних произвођача, који су у оквиру својих грана производње неорганизовани. Струковна удружења малинара, одгајивача товних јунади, не функционишу и она се не појављују као преговарачи са прерађивачима и Владом. Добро организовано удружење могло би сигурно да направи добар искорак у решавању својих проблема.
На локалном нивоу може се мало помоћи, као што ради Дирекција за пољопривреду кроз своје пројекте, субвенција за копање дубинских бунара, субвенционисаних кредита или помоћ младим пчеларима.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa