Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(9. јун 2016.)
ГРАДСКЕ ПРИЧЕ

КОМАРАЦ

- Идем да легнем. У кревету ћу се преслишати филозофију. „Профа“ тражи од речи до речи, како је предавао. Ужас! - рекао сам укућанима.
Угасио сам светло и потрбушке се бацио на кревет са федерима који су ме још дуго љуљали. - Платонова дијалектика ума - приморавао сам себе.
Шта је сад ово? Чуо сам га чим је кренуо. Направио је неколико кругова, пропраћених једва чујним звуком. А затим је настала тишина. Лежао сам на леђима, отворених очију, подврнутих рукава од пиџаме и чекао. Налетео је поново, са појачаним звуком. Почео сам да се знојим.
Проклет био, поново се удаљава, а лепо сам му омогућио да слети на руку, да бих га другом смождио - струјало ми је кроз главу. Одједном је зујање постало неподношљиво. Осећао сам се као да сам спојен са струјом. Стао је у угао ока, тамо где се стављају капи код запаљења. Ударио сам у то место из све снаге. Зујало ми је ухо, а нос је почео да ме боли. Ништа се више није чуло. Дубоко сам издахнуо, са великим олакшањем и наставио да се преслишавам: Овакав пут сазнања тражи духовну дисциплину... Али, није ишло. Окренуо сам се на страну, а очи су се саме склопиле. Ушао сам у фазу која је између будности и сна. Почела је она пријатна тежина у глави.
- Али, зар је могуће? Тихи звук се поново појавио. Не, то је аутомобил. Или је моје дисање? Или је само тишина? До ђавола, нисам се преварио! Кренуо је у нови напад, никад одлучнији. Директно ми је стао на образ. Ударио сам себи шамар, као што је то учинио Доменико Модуњо, певајући у Сан Рему.
Сат је откуцао три пута. Разбудивши се до краја јасно сам видео околни намештај. Упалио сам светло и тражио га као што спелеолог претражује пећину. Чело ми је било орошено знојем, а поглед замаглио. Најзад сам га угледао. Снажно сам замахнуо шаком и оставио крваву флеку на зиду. Бол у руци сам брзо заборавио. Устао сам уморан, са главобољом и подочњацима.
Из филозофије сам добио двојку.
Из књиге Бана Јанковића, Врата на

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa