Berza

  • aero 896 ▲ 2,40%
  • dinnpb 3.650 ▲ 1,81%
  • enhl 645 ▲ 0,62%
  • fito 2.801 ⚫ 0,00%
  • irtl 680 ▲ 7,59%
  • kmbn 3.300 ▼ -2,94%
  • kmbnpb 1.250 ▲ 3,65%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • svrl 560 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(9. jun 2016.)
DABROVI IZ BARE ZASAVICA STIGLI U BITVENI KANAL KOD UZVEĆA, A VEROVATNO I DALjE

BAVARSKI POKLON SE ŠIRI

U Mačvi te životinje praktično nemaju prirodnog neprijatelja, brzo se razmnožavaju i nanose nam ogromnu štetu koju država ne nadoknađuje, a s druge strane je zaštitila ovu inače retku vrstu, kaže Zoran Ašković iz Uzveća
Zoran Ašković, poljoprivredni proizvođač iz Uzveća ima veliku njivu u Uzvejačkom ataru Lug pored Bitvenog kanala, koja je stalna meta jedne porodice dabrova, retke vrste životinja doseljenih verovatno iz bare Zasavica u neposrednoj blizini. Zoran kaže da se te životinje brzo razmnožavaju, ovde praktično nemaju prirodnog neprijatelja, a ovdašnje stanište im je gotovo “Bogom dano“. Tu imaju dovoljno hrane ( pronalaze je često i na susednim njivama ) a priroda se potrudila da budu dobro “maskirani“.
- Iza sebe ostavljaju veliku štetu posebno u kukuruzištima i šumama. Ja tu imam ukupno devet hektara, od čega nekoliko godina u nazad ostaju oštećeni usevi na oko dva i po. Pravi su majstori za brzo pravljenje brana na vodi koje sprečavaju protok i često su uzrok poplava. Žalili smo se na razne adrese ali sve je ostalo bez pravog rešenja i nadoknade štete, našta je država dužna, ako već štiti zakonom ovu vrstu životinja. Brzo se umnožavaju i šire te u narednom periodu mogu biti još veći problem, upozorava Ašković.
Veliku štetu i probleme dabrovi prave i njegovom zemljaku Dragoradu Ilinčiću.
- Pravljenjem brana dabrovi sprečavaju normalan protok vode kroz kanal i tako se ona izliva na njivu. Ove životinje teško je uočiti, a prema nekim saznanjima mogu dostići težinu i veću od 30 kilograma. Šteta je velika, a nadležni u vodoprivredi na naše žalbe su samo jednom intervenisali, pročišćavanjem kanala i to sa velikim zakašnjenjem, dodaje Ilinčić.
Sa dosta sigurnosti se može reći da su dabrovi tu dospeli iz bare Zasavica, koja se prostire u dužini od 32 kilometra i prolazi kroz više atara mačvanskih sela. Naučno je poznato da su u Srbiji istrebljeni pre više od sto godina, a na ove prostore, ponovo su vraćeni zahvaljujući Bavarskoj Vladi, koja je Specijalnom rezervatu prirode Zasavica 2007. godine, poklonila 35 primeraka. Oni su obeleženi. Ekolozi tvrde da su se ove kolonije dabrova vrlo brzo adaptirali, jer im je teren apsolutno prijao i po okolnim rečnim i močvarnim područjima izgradili nova staništa i populaciju znatno uvećali.
Predsednik pokreta zelenih za opštinu Bogatić, Aleksandar Firaunović kaže da dabrovi spadaju u red glodara. Svojim oštrim zubima obaraju, gotovo za tren oka stabla raznog drveća, a na vodi prave brane, sprečavajući tako protok. Zbog tih “nestašluka“čelnici bare često dolaze u konflikte sa obližnjim domaćinima, vlasnicima šuma i njiva u blizini.
- Dabrove je strogo zabranjeno držati ili ubijati, kao i ugrožavati područja njihovog razmnožavanja. Nije dozvoljeno ni uništavanje prirodnog staništa ovih životinja. Srbija predstavlja jedan od šest evropskih centara biodiverziteta i treba da učini veliki napor da ga očuva. Poseban akcenat dat je na mere očuvanja retkih i ugroženih vrsta u koje se ubrajaju i dabrovi. Oni predstavljaju prirodne prečišćivače voda i graditelje prirodnih brana i retenzija , dodaje Firaunović. On naglašava da je dabrovima za njihov životni prostor neophodno obezbediti dovoljno širok obalski pojas sa rastinjem, koje koriste za hranu ( često i tuđi kukuruz sa obližnjih njiva) a vlasnicima šuma i poljoprivrednih kultura, koji su pretrpeli štetu, država treba da nadoknadi, smatra predsednik mačvanskih zelenih
Po njegovom mišljenju veliki problem sa dabrovima u Mačvi postoji i zbog toga što se oni nalaze na vrhu lanca ishrane, odnosno ne postoji predator koji se hrani sa njima.
Ranije je njihovo krzno bilo na visokoj ceni, a u krajevima gde postoje njihovi neposredni neprijatelji su vukovi, kojoti i veliki orlovi.
Ekolozi i sve veći broj onih koji se bore za očuvanje zdrave životne okoline ističu da je koegzistenciju dabra i čoveka teško ostvariti.
- Očuvanje ovih zaštićenih vrsta uz kompenzaciju lokalnom stanovništvu zbog propuštene privredne aktivnosti na određenim zaštićenim područjima je od primarnog značaja za zajednicu, a u budućnosti se moraju pronaći dugoročna rešenja ovog problema, zaključuje Firaunović.
SEKU STABLjIKE KUKURUZA
Više poljoprivrednika iz Uzveća čija imanja su bliže Bitvenom kanalu žale se da im dabrovi prave veliku štetu na usevima.
- Seku stabljike kukuruza kao srpom i često ih zabadaju u kanal, lagerujući valjda tako hranu za zimu. Teško ih je uočiti golim okom jer se brzo kreću kroz samo njima znane kanale koje su predhodno pripremili, kaže Dragorad Ilinčić iz Uzveća, napominjući da im štete na usevima i od poplava na njivama koje prave između ostalog i improvizovane brane, koje su dabrovi napravili na vodotoku, niko ne plaća.
- Te, nazovi brane su od granja i mulja. Nisu one tako čvrste i neprobojne. Istina malo otežavaju protok vode ali mi ih čistimo. To smo radili i prošlog proleća i uvek kad se ukaže potreba, odgovara direktor Vodoprivrednog preduzeća “Sava“ u Šapcu Dragan Topalović.
Lj. Đukić

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa