RAZGOVOR SA VESELINOM VUKOVIĆEM
Odlična sezona u omiljenom klubu
Prethodnog leta, posle jedne decenije, Veselin Vuković seo je na klupu najdražeg kluba. Ambicije su bile standardne za Šapčane, a kako ističe iskusni strateg, vicešampionsko zvanje i pehar u Kupu prevazišli su planove iz prošlog juna.
Može li se reći da je najbolji opis sezone izjava posle osvajanja Kupa: „Da nam je neko na početku sezone rekao da će se ovako završiti, samo bi se nasmejali“?
- Objektivno govoreći imali smo neverovatno tešku i stresnu sezonu. Uz pritisak koji sam po sebi u našem rukometu nosi ime Metaloplastika, imali smo mnogo okolnosti koje su dodatno otežavale našu misiju. Promena trenera, zatim velike promene u igračkom kadru, promena načina igre, proces upoznavanja i navikavanja između trenera i igrača su same po sebi situacije koje su vrlo zahtevne i komplikovane. Proces koji zahteva mir, strpljenje i razumevanje je dodatno iskomplikovan sa par ozbiljnih udaraca kao što su smrt bivših igrača i trenera Tanasića i Novakovića. Ali i značajni pozitivni događaji poput obeležavanja godišnjice uspeha prethodnih generacija ili premijere filma Šabački vanzemaljci mogu da poremete proces harmonizacije i oduzmu potrebno vreme ili energiju. U takvim uslovima posle vrlo napornog rada i početka sezone koji nije previše obećavao smo ipak uspeli u prvom postavljenom cilju a to je bio plasman u plej of. Kroz ligaško takmičenje, uz par novih igračkih akvizicija, evidentan napredak ekipe, sve uz ogromno požrtvovanje i veliki uloženi rad smo završnicu takmičenja dočekali kao ekipa za respekt, i na moju i opštu veliku radost ostvarili rezultat iznad svih očekivanja, možda i nerealan za uslove i okolnosti u kojima je ostvaren.
Metaloplastika je, suštinski, imala dva loša meča (Požarevac i Vojvodina u NS), kao i 45 minuta protiv Sloge. S“™ druge strane od 4 utakmice sa Vojvodinom, tri smo pobedili. Može li se reći da smo zaslužili i titulu prvaka?
- To bi verovatno bio ugao posmatranja koji bi nam dao pravo na takvu izjavu. Ako sezonu posmatramo iz više aspekata, bilo je još utakmica gde mnogo toga nije najbolje štimovalo, međutim sve nedostatke je ekipa nadoknadila izuzetnom borbenošću i zalaganjem do poslednjeg zvižduka sudija. To je ono na šta svi treba da budemo ponosni, to je odlika samo dobrih ekipa. I još jedna veoma bitna stvar, bez obzira na nekoliko slabijih partija, ekipa se relativno brzo dizala i oporavljala, što je takođe odlika kvaliteta, bez obzira na mladost. Kako je liga pre svega takmičenje u regularnosti tokom duge i naporne sezone, možemo s ponosom reći da smo do poslednjeg kola bili u igri za titulu i da je možda samo veće iskustvo kao i faktor sreće bio na strani Vojvodine, višegodišnjeg uzastopnog prvaka Srbije. Na nama ostaje zadatak da što pre budemo u sličnoj situaciji, sa eventualnim drugačijim konačnim ishodom.
Drugo mesto i osvajanje Kupa Srbije, dalo je pravo Metaloplastici za nastupe u Kupu EHF i SEHA ligi (za sada). Jedno uslovljavaju finansije, a drugo takmičenje mnogo faktora van uticaja našeg kluba. Od čega zavisi i kada ćemo definitivno znati šta igramo naredne sezone?
- Ovo je pre svega pitanje za rukovodstvo kluba i RSS. Neverovatno mi je da su se uopšte pojavile spekulacije u tom pravcu da će srpski rukomet izgubiti jedno mesto u SEHA ligi, pre svega što bi to značilo i eventualnu promenu sistema takmičenja u Srbiji. A to, po aktuelnim propisima RSS je moguće samo u roku od najmanje godinu dana. Nadamo se da će rukovodstvo SEHA lige imati u vidu sve ove činjenice, posebno u svetlu okolnosti da je RK Metaloplastika bila jedan od osnivača lige. Još jedan faktor koji je u korist Metaloplastike je tradicija i pristojan odziv publike, samim tim i slika atmosfere iz hale „Zorka“. Uz poboljšan izgled dvorane, kao za vreme Kupa Srbije, uz ozbiljnu organizaciju mečeva i popravku sitnih nedostataka, Šabac, i hala Zorka mogu opet biti regionalni centar rukometnih dešavanja. Kad je u pitanju takmičenje u evropskim kupovima, nadamo se da uz povoljan žreb i ozbiljan finansijski napor možemo sticati i potrebno međunarodno iskustvo i doprineti promociji našeg sporta i grada u Evropi.
Kako Vi ocenjujete našu ligu. Ima li kvalitativnog pomaka prethodnih godina, šta je, po Vama neophodno promeniti, kako bi to dostiglo neki viši nivo?
- Mislim da je teška situacija, pre svega u našoj ekonomiji dovela do generalnog pada kvaliteta svih kolektivnih sportova, zato što su oni i finansijski najzahtevniji, ali definitivno i najpopularniji. Većina sportskih klubova, tako i mi, ne bi uspela da preživi bez ozbiljne pomoći lokalne samouprave, ili čak države u slučaju Zvezde ili Partizana. U takvoj situaciji borbe za goli život, teško je govoriti o pomaku u kvalitetu igre ili dizanju na viši nivo organizacije i kvaliteta takmičenja. Evidentno je da i dalje ima dosta mladih i talentovanih igrača, ali klubovi, suočeni sa egzistencijalnim problemima, nisu u stanju da ih zadrže dovoljno dugo da svoj kvalitet izgrade i iskažu u našoj ligi. Teško je očekivati u kratkom roku promenu ovakvog stanja, to mora biti proces koji će kontinuirano trajati u svim segmentima važnim za razvoj sporta, samim tim i rukometa i nivoa ligaškog takmičenja u Srbiji.
Klubovi i lige Hrvatske, Slovenije i Makedonije, daleko su ispred naših. Šta je uzrokovalo takvu situaciju, gde smo mi stali, možda napravili korak u nazad, a oni krenuli napred?
- Najveća prednost susednih zemalja i bivših Jugoslovenskih republika u odnosu na Srbiju i srpski rukomet je postojanje makar jednog u Evropskim okvirima ozbiljnog i trenutno značajnog kluba. U Sloveniji je to Celje, u Hrvatskoj Zagreb, u Makedoniji Vardar, umesto Metalurga pre par godina. Trenutno najkvalitetniji klupski rukomet u okruženju se igra u Mađarskoj zbog postojanja dva evropski značajna kluba, kao što su Vesprem i Seged, učesnici završnih rundi lige šampiona. Srbiji treba makar jedan takav klub, to može biti šansa Metaloplastike. Ali tu govorimo o skoro 10 miliona eura budžeta Vesprema, preko 7 miliona Segeda, ili više od 3 miliona Zagreba ili Vardara. Teško je to porediti sa našim budžetom, bez obzira na veliku podršku gradske uprave. Praktično nemoguće je približiti se ovim ekipama i budžetima bez značajnih sponzorskih ugovora. Da ne bude zabune, mađarski Vesprem i recimo Zagreb su velikim delom i državni projekti. Seged kao i Vardar ili Celje su miljenici države ali sa krupnim privatnim biznisom i kapitalom iza sebe koji je našao svoj interes u višegodišnjoj saradnji sa rukometnim klubovima.
Koliko je teško dovesti igrače iz liga Mađarske, Makedonije, drugih delova Evrope, s“™ obzirom da su tamo prvenstva jača, klubovi organizovaniji, finansije bolje?
- Veoma teško možemo da se takmičimo sa finansijski moćnijim klubovima iz pomenutih zemalja. Jedino što nam preostaje je da ponekom mladom igraču koji se u surovim uslovima profesionalizma nije izborio za svoj igrački status damo novu šansu. Mladim igračima je često potrebniji kvalitetan rad na treningu, savet ili ispravljanje nedostataka, nego ugovor sa nekim klubom gde neće imati tretman koji im je potreban, niti priliku za napredak. Finansijska situacija u našem klupskom rukometu je takva da se mladi suviše lako odlučuju za odlazak, privučeni nešto boljim, pre svega materijalnim uslovima, ali vrlo često su to loši izbori.
Mogu li se očekivati velike promene u igračkom kadru tokom prelaznog roka?
- Kraj sezone za prvu ekipu će biti početkom druge polovine juna, u subotu poslednjim treningom spuštamo zavesu na prethodnu takmičarsku sezonu. Preostalo vreme koristimo za individualni rad i usavršavanje, ali i kao priliku da vidimo nekog mladog i perspektivnog igrača, iz sopstvenog pogona i drugih sredina. U situaciji kada nije savim jasan status kluba u SEHA ligi u narednoj sezoni, to dodatno komplikuje formiranje tima za narednu sezonu. Neki igrači imaju klauzule o automatskom produženju ugovora u slučaju plasmana u SEHA ligu, drugi neku drugu opciju vezanu za istu stvar. Nadam se da će rukometni savez i rukovodstvo kluba što pre razjasniti situaciju i omogućiti stručnom štabu da što pre kompletira takmičarsku ekipu, u funkciji ciljeva u narednoj sezoni. Bilo bi veoma bitno da veći deo ekipe ostane na okupu, samim tim i polazna tačka u radu bi bila na većem nivou nego kad se mora kretati od nule, sa mnogo novih igrača.
Čast je igrati za Metaloplastiku, najveći rukometni klub u Srbiji. No, osećaju li igrači i postoji li pritisak ranijnih uspeha i možda nerealnih očekivanja ljubitelja rukometa u Šapcu?
Uvek sam mladim igračima govorio da u RK. „Metaloplastika“, moraju da nauče da žive sa pritiskom rezultata prethodnih generacija, najvećim delom one koja je bila dvostruki šampion Evrope, ali i u svakodnevnom životu je slična situacija, pritisak je deo svakodnevice, u svim segmentima ljudskog delovanja. Očekivanja, pre svega publike u Šapcu, prečesto su plod lepih uspomena na 80 ““ e godine. Zato sam izuzetno srećan i ponosan na ekipu i stručni štab, ali i naše verne navijače, što smo zajedno taj pritisak stoički podneli. Osvajanjem trofeja nacionalnog Kupa posle tačno 30 godina stvorili smo dodatnu vremensku odrednicu u slavnoj istoriji kluba. Šabac, grad rukometa je taj epitet apsolutno zaslužio i po ko zna koji put dokazao da zna i voli rukomet i svoju Metaloplastiku.
Može li se reći da je najbolji opis sezone izjava posle osvajanja Kupa: „Da nam je neko na početku sezone rekao da će se ovako završiti, samo bi se nasmejali“?
- Objektivno govoreći imali smo neverovatno tešku i stresnu sezonu. Uz pritisak koji sam po sebi u našem rukometu nosi ime Metaloplastika, imali smo mnogo okolnosti koje su dodatno otežavale našu misiju. Promena trenera, zatim velike promene u igračkom kadru, promena načina igre, proces upoznavanja i navikavanja između trenera i igrača su same po sebi situacije koje su vrlo zahtevne i komplikovane. Proces koji zahteva mir, strpljenje i razumevanje je dodatno iskomplikovan sa par ozbiljnih udaraca kao što su smrt bivših igrača i trenera Tanasića i Novakovića. Ali i značajni pozitivni događaji poput obeležavanja godišnjice uspeha prethodnih generacija ili premijere filma Šabački vanzemaljci mogu da poremete proces harmonizacije i oduzmu potrebno vreme ili energiju. U takvim uslovima posle vrlo napornog rada i početka sezone koji nije previše obećavao smo ipak uspeli u prvom postavljenom cilju a to je bio plasman u plej of. Kroz ligaško takmičenje, uz par novih igračkih akvizicija, evidentan napredak ekipe, sve uz ogromno požrtvovanje i veliki uloženi rad smo završnicu takmičenja dočekali kao ekipa za respekt, i na moju i opštu veliku radost ostvarili rezultat iznad svih očekivanja, možda i nerealan za uslove i okolnosti u kojima je ostvaren.
Metaloplastika je, suštinski, imala dva loša meča (Požarevac i Vojvodina u NS), kao i 45 minuta protiv Sloge. S“™ druge strane od 4 utakmice sa Vojvodinom, tri smo pobedili. Može li se reći da smo zaslužili i titulu prvaka?
- To bi verovatno bio ugao posmatranja koji bi nam dao pravo na takvu izjavu. Ako sezonu posmatramo iz više aspekata, bilo je još utakmica gde mnogo toga nije najbolje štimovalo, međutim sve nedostatke je ekipa nadoknadila izuzetnom borbenošću i zalaganjem do poslednjeg zvižduka sudija. To je ono na šta svi treba da budemo ponosni, to je odlika samo dobrih ekipa. I još jedna veoma bitna stvar, bez obzira na nekoliko slabijih partija, ekipa se relativno brzo dizala i oporavljala, što je takođe odlika kvaliteta, bez obzira na mladost. Kako je liga pre svega takmičenje u regularnosti tokom duge i naporne sezone, možemo s ponosom reći da smo do poslednjeg kola bili u igri za titulu i da je možda samo veće iskustvo kao i faktor sreće bio na strani Vojvodine, višegodišnjeg uzastopnog prvaka Srbije. Na nama ostaje zadatak da što pre budemo u sličnoj situaciji, sa eventualnim drugačijim konačnim ishodom.
Drugo mesto i osvajanje Kupa Srbije, dalo je pravo Metaloplastici za nastupe u Kupu EHF i SEHA ligi (za sada). Jedno uslovljavaju finansije, a drugo takmičenje mnogo faktora van uticaja našeg kluba. Od čega zavisi i kada ćemo definitivno znati šta igramo naredne sezone?
- Ovo je pre svega pitanje za rukovodstvo kluba i RSS. Neverovatno mi je da su se uopšte pojavile spekulacije u tom pravcu da će srpski rukomet izgubiti jedno mesto u SEHA ligi, pre svega što bi to značilo i eventualnu promenu sistema takmičenja u Srbiji. A to, po aktuelnim propisima RSS je moguće samo u roku od najmanje godinu dana. Nadamo se da će rukovodstvo SEHA lige imati u vidu sve ove činjenice, posebno u svetlu okolnosti da je RK Metaloplastika bila jedan od osnivača lige. Još jedan faktor koji je u korist Metaloplastike je tradicija i pristojan odziv publike, samim tim i slika atmosfere iz hale „Zorka“. Uz poboljšan izgled dvorane, kao za vreme Kupa Srbije, uz ozbiljnu organizaciju mečeva i popravku sitnih nedostataka, Šabac, i hala Zorka mogu opet biti regionalni centar rukometnih dešavanja. Kad je u pitanju takmičenje u evropskim kupovima, nadamo se da uz povoljan žreb i ozbiljan finansijski napor možemo sticati i potrebno međunarodno iskustvo i doprineti promociji našeg sporta i grada u Evropi.
Kako Vi ocenjujete našu ligu. Ima li kvalitativnog pomaka prethodnih godina, šta je, po Vama neophodno promeniti, kako bi to dostiglo neki viši nivo?
- Mislim da je teška situacija, pre svega u našoj ekonomiji dovela do generalnog pada kvaliteta svih kolektivnih sportova, zato što su oni i finansijski najzahtevniji, ali definitivno i najpopularniji. Većina sportskih klubova, tako i mi, ne bi uspela da preživi bez ozbiljne pomoći lokalne samouprave, ili čak države u slučaju Zvezde ili Partizana. U takvoj situaciji borbe za goli život, teško je govoriti o pomaku u kvalitetu igre ili dizanju na viši nivo organizacije i kvaliteta takmičenja. Evidentno je da i dalje ima dosta mladih i talentovanih igrača, ali klubovi, suočeni sa egzistencijalnim problemima, nisu u stanju da ih zadrže dovoljno dugo da svoj kvalitet izgrade i iskažu u našoj ligi. Teško je očekivati u kratkom roku promenu ovakvog stanja, to mora biti proces koji će kontinuirano trajati u svim segmentima važnim za razvoj sporta, samim tim i rukometa i nivoa ligaškog takmičenja u Srbiji.
Klubovi i lige Hrvatske, Slovenije i Makedonije, daleko su ispred naših. Šta je uzrokovalo takvu situaciju, gde smo mi stali, možda napravili korak u nazad, a oni krenuli napred?
- Najveća prednost susednih zemalja i bivših Jugoslovenskih republika u odnosu na Srbiju i srpski rukomet je postojanje makar jednog u Evropskim okvirima ozbiljnog i trenutno značajnog kluba. U Sloveniji je to Celje, u Hrvatskoj Zagreb, u Makedoniji Vardar, umesto Metalurga pre par godina. Trenutno najkvalitetniji klupski rukomet u okruženju se igra u Mađarskoj zbog postojanja dva evropski značajna kluba, kao što su Vesprem i Seged, učesnici završnih rundi lige šampiona. Srbiji treba makar jedan takav klub, to može biti šansa Metaloplastike. Ali tu govorimo o skoro 10 miliona eura budžeta Vesprema, preko 7 miliona Segeda, ili više od 3 miliona Zagreba ili Vardara. Teško je to porediti sa našim budžetom, bez obzira na veliku podršku gradske uprave. Praktično nemoguće je približiti se ovim ekipama i budžetima bez značajnih sponzorskih ugovora. Da ne bude zabune, mađarski Vesprem i recimo Zagreb su velikim delom i državni projekti. Seged kao i Vardar ili Celje su miljenici države ali sa krupnim privatnim biznisom i kapitalom iza sebe koji je našao svoj interes u višegodišnjoj saradnji sa rukometnim klubovima.
Koliko je teško dovesti igrače iz liga Mađarske, Makedonije, drugih delova Evrope, s“™ obzirom da su tamo prvenstva jača, klubovi organizovaniji, finansije bolje?
- Veoma teško možemo da se takmičimo sa finansijski moćnijim klubovima iz pomenutih zemalja. Jedino što nam preostaje je da ponekom mladom igraču koji se u surovim uslovima profesionalizma nije izborio za svoj igrački status damo novu šansu. Mladim igračima je često potrebniji kvalitetan rad na treningu, savet ili ispravljanje nedostataka, nego ugovor sa nekim klubom gde neće imati tretman koji im je potreban, niti priliku za napredak. Finansijska situacija u našem klupskom rukometu je takva da se mladi suviše lako odlučuju za odlazak, privučeni nešto boljim, pre svega materijalnim uslovima, ali vrlo često su to loši izbori.
Mogu li se očekivati velike promene u igračkom kadru tokom prelaznog roka?
- Kraj sezone za prvu ekipu će biti početkom druge polovine juna, u subotu poslednjim treningom spuštamo zavesu na prethodnu takmičarsku sezonu. Preostalo vreme koristimo za individualni rad i usavršavanje, ali i kao priliku da vidimo nekog mladog i perspektivnog igrača, iz sopstvenog pogona i drugih sredina. U situaciji kada nije savim jasan status kluba u SEHA ligi u narednoj sezoni, to dodatno komplikuje formiranje tima za narednu sezonu. Neki igrači imaju klauzule o automatskom produženju ugovora u slučaju plasmana u SEHA ligu, drugi neku drugu opciju vezanu za istu stvar. Nadam se da će rukometni savez i rukovodstvo kluba što pre razjasniti situaciju i omogućiti stručnom štabu da što pre kompletira takmičarsku ekipu, u funkciji ciljeva u narednoj sezoni. Bilo bi veoma bitno da veći deo ekipe ostane na okupu, samim tim i polazna tačka u radu bi bila na većem nivou nego kad se mora kretati od nule, sa mnogo novih igrača.
Čast je igrati za Metaloplastiku, najveći rukometni klub u Srbiji. No, osećaju li igrači i postoji li pritisak ranijnih uspeha i možda nerealnih očekivanja ljubitelja rukometa u Šapcu?
Uvek sam mladim igračima govorio da u RK. „Metaloplastika“, moraju da nauče da žive sa pritiskom rezultata prethodnih generacija, najvećim delom one koja je bila dvostruki šampion Evrope, ali i u svakodnevnom životu je slična situacija, pritisak je deo svakodnevice, u svim segmentima ljudskog delovanja. Očekivanja, pre svega publike u Šapcu, prečesto su plod lepih uspomena na 80 ““ e godine. Zato sam izuzetno srećan i ponosan na ekipu i stručni štab, ali i naše verne navijače, što smo zajedno taj pritisak stoički podneli. Osvajanjem trofeja nacionalnog Kupa posle tačno 30 godina stvorili smo dodatnu vremensku odrednicu u slavnoj istoriji kluba. Šabac, grad rukometa je taj epitet apsolutno zaslužio i po ko zna koji put dokazao da zna i voli rukomet i svoju Metaloplastiku.
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
