Berza

  • aero 885 ▼ -0,67%
  • alfa 31.490 ▼ -0,03%
  • enhl 650 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.250 ▲ 6,91%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 275 ▼ -23,40%
  • irtl 850 ▲ 12,58%
  • jesv 5.507 ▲ 0,09%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • lsta 550 ▲ 10,00%
  • niis 680 ▼ -0,15%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.504 ▲ 49,98%
(16. jun 2016.)
IN MEMORIAM

PRIM. DR MILAN ““ MIĆA MAKSIĆ

1947 ““ 2016
Čoveku nije “dato“ da zna vreme i mesto svog rođenja i upokojenja. Nepisana je zakonitost na koju nemamo uticaja. Ali, dato nam je da svojim činjenjem ili nečinjenjem nepostidno živimo i sve učinimo da nam kraj ovozemaljskog života bude sa što manje muke i bola.
Prim. dr Milan - Mića Maksić, ortoped u penziji iz Šapca, rođen je 22. juna 1947. godine u Bogatiću, upokojio se 21. juna 2016. godine u Beogradu. Bila bi to najkraća vest i zaokružen zemaljski tok Mićinog života. A, između...
Odrastanje i školovanje mu je teklo, počev od Bogatića, preko Šapca, a završilo se u Beogradu. Posle Gimnazije u Beogradu upisao se na Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. U voljeni Šabac, svoj zavičaj i zavičaj svojih roditelja Rade i Ratomira, vratio se 1972. godine na odsluženje vojnog roka i potražio zaposlenje 1974. godine u šabačkoj Bolnici, ondašnjeg Medicinskog centra. U Šabac je došao ambiciozni, poletni, lepršavi i šarmantni, mladi dr Milan da ostvari san zaljubljenika i posvećenika u profesiju, koju je odabrao. Inteligentan i komunikativan bio je svima drag saradnik, posebno njegovim prvim učiteljima i potom velikim prijateljima dr Mikici Popoviću i dr Jolu Vasiliću. Oštrouman, vrcav, vredan i hitar, prihvatao je svaki postavljeni zadatak, završavajući a na veliko zadovoljstvo pacijenata i nalogodavaca. Njegovo stručno usavršavanje teklo je samo uzlaznom linijom, kao i karijerno pozicioniranje. Uspevao je jer je za sve imao pravovremeno razumevanje i recipročno reagovanje. Tako je postao autoritativan saradnik kolegama i efikasan terapeut pacijentima. Pojavom je plenio kompletno svoje okruženje, postajući omiljen lik svima. Dokazanom veštinom u struci simpatije je osvojio i na završnom delu specijalizacije iz ortopedske hirurgije i traumatologije na prestižnoj “Banjici“ u Beogradu. Stekao je zvanje lekara specijaliste ortopeda i vratio se u Šabac 1980. godine. Nastavio je da radi sa nesmanjenim elanom, željan potvrđivanja stečenog znanja u svakodnevnoj praksi. Sve je teklo kako se samo moglo poželeti. Za ostvarene i objavljene rezultate stekao je, opet, prestižno zvanje PRIMARIJUSA.
Sa suprugom Ljiljanom stekao je ćerke Milenu i Jovanu, podižući ih sa ljubavlju i brižnošću velikog roditelja. Sinhronizovao je svoje profesionalne obaveze sa roditeljskim i porodičnim potrebama, kao retko ko. Sve je teklo sa velikim blagoslovom. Blagoslov ga je pratio da mu ćerke podare unuke Lenu, Olgu, Anu i Dušana. Na vrhuncu svih ostvarenih uspeha i porodičnog berićeta zdravlje mu je počelo da popušta, da se komplikuje. Nije se predavao, niti hulio, stoički je sve podnosio, kao svoj krst. Uprkos svemu nastavio je da radi sa nesmanjenim žarom, odbijajući svaku vrstu “kolegijalnog popusta“. Impresionirao je svojom odvažnošću i izdržljivošću. I odlaskom u zasluženu penziju nije se odrekao svoje velike ljubavi ““ ortopedije. Arsenal velikog znanja stavio je na raspolaganje onoma koji su se uverili i poštovali njegovo lekarsko znanje. Paralelno je predao sebe da ga leče kolege prema znanju i savesti, kao što je on pomagao svojim pacijentima.
I na poslednje operativne intervencije otišao je u Beograd sa verom da to tako mora i treba. Jednostavno, kao retko ko, verovao je u doktrinu, dostignuto znanje i u kolege da mu pomognu. Nažalost, očekivanja mu se nisu ostvarila. Koliko je muke i bola podneo samo je njemu znano, nama nije. Otišao je sa ovog sveta uz našu nadu i očekivanje da će i sada pobediti. Bila je to velika njegova patnja i naša uzaludna nada.
Dragi Mićo, kolega i prijatelju, mi tvoji saradnici, svedoci smo tvog časnog i nepostidnog života. Budi ponosan na sebe, kao što smo svi mi ponosni tobom. Ponosna su sva tvoja deca, imaju čime da se diče i ponose. Neka ti je laka voljena šabačka zemlja, koju ćeš potrusiti svojim prahom, kao i svako od nas, kad mu dođe red. Voleli smo te i poštovali da te teško možemo zaboraviti!
Prim. dr Predrag Tojić

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa