MIROSLAV KAZIMIROVIĆ, ČLAN TIMA FAKULTETA TEHNIČKIH NAUKA IZ NOVOG SADA O NEDAVNOM TAKMIČENjU U PARIZU
ŠABAC IMA DECU ZA PONOS
Ovo je bilo jedno nezaboravno, haotično i divno iskustvo iz kojeg smo mnogo toga naučili
Šabac ima čime da se ponosi. Mladi ljudi posvećeni nauci tradicionalno nas obraduju sa nekim od prestižnih svetskih priznanja. Vrhunski matematičari i fizičari zasluženo su imali svoj prostor u “Glasu Podrinja“. U ovom broju vam, predstavljamo, novu nadu srpske nauke Miroslava Kazimirovića.
Miroslav je bio deo tima Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada “MBS“, koji je na svetskom takmičenju “Eurobot 2016.“, održanom sredinom juna u Parizu osvoijo drugo mesto. Nekadašnji učenik Šabačke gimnazije, ispričao nam je svoje pariske impresije, dok nedavni doček ovim mladim naučnicima priređen ispred radija „Signal“ na trgu Oslobođenja u Novom Sadu, uliva nadu da u Srbiji ipak ima mesta pravim vrednostima.
Kako je izgledalo samo takmičenje i šta su bili vaši najveći izazovi?
- Na ovogodišnjem finalu u Le Kremlin-Bicêtre u Parizu su učestvovala 32 tima iz zemalja 14 zemalja. 39 timova je došlo na takmičenja - 32 prošlo prvobitne testove. Takmičenje je trajalo dva dana i sastojalo se iz 5 rundi i poslednje finalne runde koja je išla od osmine finala do same borbe za prvo mesto.
Kada smo došli na mesto održavanja takmičenja, videli smo da se elementi i sami stolovi dosta razlikuju od onih u Srbiji, i skoro ništa nije radilo kako treba. Ono što nas je izvuklo je upornost i rad na robotima do samog početka prve runde, a čak i u toku prvog dana takmičenja. Ipak smo uspeli da prilagodimo robote i time osvojimo plasman. Na kraju, ovo je bilo jedno nezaboravno, haotično i divno iskustvo iz kojeg smo mnogo toga naučili. Postali smo svesni koliko smo napredovali kada smo posle nacionalnog takmičenja napravili potpuno novog malog robota za 4 puta manje vremena, koji je bio višestruko bolji od prethodnog.
Odlazak na ovakva takmičenja i učešće na njima iziskuje ozbiljnija materijalna sredstva. Na koji način ste ih obezbedili?
-Borba za sredstva je bila teška. Tek 2. juna smo bili obavešteni da imamo dovoljno sredstava da odemo na takmičenje. Dobili smo finansijsku podršku od Fakulteta Tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu i Carlsberga i Fondacije Dunđerski. Takođe, radio Signal iz Novog Sada je organizovao akciju prikljupljanja sredstava za naš put i pozvao sve Novosađane da podrže naš odlazak. Odziv je bio fenomenalan, bilo je divno videti toliko ljudi koji su došli da nas podrže. Osećam potrebu da se zahvalim svima koji su nas podržali, fakultetu, univerzitetu, Carlsbergu, i naravno građanima Novog Sada.
Kako nastaju vaši roboti? Jedan vaš kolega je izjavio da često delove pronalazite na “Najlon pijaci“, odnosno da vam je potrebno dosta snalažljivosti ne bi li ideju sproveli u delo, ali uprkos tome uspevate da budete u vrhu na svetskim takmičenjima gde učestvuju ekipe iz mnogo bogatijih zemalja od naše.
-Srpski timovi, uprkos čestom korišćenju recikliranih komponenti, uvek osvajaju dobre plasmane na finalnom takmičenju. Određene komponente za robota dobijamo od fakulteta, kao što su motori, enkoderi, ploče, ali ovo najčešće nisu nove komponente već se ponovo koriste prošlogodišnje. Za ostatak komponenti koje su nam potrebne se snalazimo sami, ukoliko ne dobijemo podršku od nekih sponzora koje fakultet kontaktira. Metalne ploče za konstrukciju robota uzimamo od firmi kojima su one otpad, jer im ne trebaju tako male ploče. Kontaktirali smo preko stotinu kompanija u potrazi za komponentama ili sredstvima, od kojih su nam nekoliko izašle u susret i time omogućile da napravimo robote koji su osvojili drugo mesto.
Naši roboti u celini verovatno koštaju manje od samih delova robota iz drugih zemalja kao što su Švajcarska, Nemačka ili Francuska, ali to ne znači da su ti roboti uvek bolji. Baš zbog činjenice da se snalazimo za delove i koristimo reciklirane mi se, lično mislim, mnogo više trudimo i mnogo više moramo da budemo domišljati u pronalaženju rešenja problema datog takmičenja.
Šta znači ovakav uspeh za jednog srpskog studenta?
-Ja mislim da jednom studentu, koji u svoj CV može da stavi jedino obrazovanje, ovakva stavka zlata vredi. Sama činjenica da smo došli do finala internacionalnog takmičenja otkriva trud, upornost, istrajnog i veliki timski rad. Sve ove stavke su veoma bitne kompanijama danas.
Kakvi su planovi za budućnost?
-Iskreno, nisam imao mnogo vremena da razmišljam o ovome, pored takmičenja i nagomilanih ispita koji nas čekaju posle povratka. Trenutno mi je cilj da dovedem sve ispite u red, a onda planiram da pratim konkurse razmena u nadi da ću pronaći program pomoću kojeg ću steći novo iskustvo i znanja.
Imali ste dovoljno slobodnog vremena da vidite Pariz. Šta je ostavilo najjači utisak?
- Ovo mi je najteže pitanje zapravo! Mislim da mi je najbolji doživljaj bio veče uoči takmičenja, kada sam sa celim timom sedeo ispod Ajfelovog tornja i uživao u pogledu, usput pričajući o utiscima tog dana i celog takmičenja.
Eurobot Open
Prvo takmičenje se održalo 1994. godine u Francuskoj, međutim, internacionalnu stranu je dobilo 1998. godine kada se i Švajcarska pridružila Francuskoj. Ubrzo se sve više i više zemalja priključivalo takmičenju. Srbija učestvuje od 2001.
Miroslav je bio deo tima Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada “MBS“, koji je na svetskom takmičenju “Eurobot 2016.“, održanom sredinom juna u Parizu osvoijo drugo mesto. Nekadašnji učenik Šabačke gimnazije, ispričao nam je svoje pariske impresije, dok nedavni doček ovim mladim naučnicima priređen ispred radija „Signal“ na trgu Oslobođenja u Novom Sadu, uliva nadu da u Srbiji ipak ima mesta pravim vrednostima.
Kako je izgledalo samo takmičenje i šta su bili vaši najveći izazovi?
- Na ovogodišnjem finalu u Le Kremlin-Bicêtre u Parizu su učestvovala 32 tima iz zemalja 14 zemalja. 39 timova je došlo na takmičenja - 32 prošlo prvobitne testove. Takmičenje je trajalo dva dana i sastojalo se iz 5 rundi i poslednje finalne runde koja je išla od osmine finala do same borbe za prvo mesto.
Kada smo došli na mesto održavanja takmičenja, videli smo da se elementi i sami stolovi dosta razlikuju od onih u Srbiji, i skoro ništa nije radilo kako treba. Ono što nas je izvuklo je upornost i rad na robotima do samog početka prve runde, a čak i u toku prvog dana takmičenja. Ipak smo uspeli da prilagodimo robote i time osvojimo plasman. Na kraju, ovo je bilo jedno nezaboravno, haotično i divno iskustvo iz kojeg smo mnogo toga naučili. Postali smo svesni koliko smo napredovali kada smo posle nacionalnog takmičenja napravili potpuno novog malog robota za 4 puta manje vremena, koji je bio višestruko bolji od prethodnog.
Odlazak na ovakva takmičenja i učešće na njima iziskuje ozbiljnija materijalna sredstva. Na koji način ste ih obezbedili?
-Borba za sredstva je bila teška. Tek 2. juna smo bili obavešteni da imamo dovoljno sredstava da odemo na takmičenje. Dobili smo finansijsku podršku od Fakulteta Tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu i Carlsberga i Fondacije Dunđerski. Takođe, radio Signal iz Novog Sada je organizovao akciju prikljupljanja sredstava za naš put i pozvao sve Novosađane da podrže naš odlazak. Odziv je bio fenomenalan, bilo je divno videti toliko ljudi koji su došli da nas podrže. Osećam potrebu da se zahvalim svima koji su nas podržali, fakultetu, univerzitetu, Carlsbergu, i naravno građanima Novog Sada.
Kako nastaju vaši roboti? Jedan vaš kolega je izjavio da često delove pronalazite na “Najlon pijaci“, odnosno da vam je potrebno dosta snalažljivosti ne bi li ideju sproveli u delo, ali uprkos tome uspevate da budete u vrhu na svetskim takmičenjima gde učestvuju ekipe iz mnogo bogatijih zemalja od naše.
-Srpski timovi, uprkos čestom korišćenju recikliranih komponenti, uvek osvajaju dobre plasmane na finalnom takmičenju. Određene komponente za robota dobijamo od fakulteta, kao što su motori, enkoderi, ploče, ali ovo najčešće nisu nove komponente već se ponovo koriste prošlogodišnje. Za ostatak komponenti koje su nam potrebne se snalazimo sami, ukoliko ne dobijemo podršku od nekih sponzora koje fakultet kontaktira. Metalne ploče za konstrukciju robota uzimamo od firmi kojima su one otpad, jer im ne trebaju tako male ploče. Kontaktirali smo preko stotinu kompanija u potrazi za komponentama ili sredstvima, od kojih su nam nekoliko izašle u susret i time omogućile da napravimo robote koji su osvojili drugo mesto.
Naši roboti u celini verovatno koštaju manje od samih delova robota iz drugih zemalja kao što su Švajcarska, Nemačka ili Francuska, ali to ne znači da su ti roboti uvek bolji. Baš zbog činjenice da se snalazimo za delove i koristimo reciklirane mi se, lično mislim, mnogo više trudimo i mnogo više moramo da budemo domišljati u pronalaženju rešenja problema datog takmičenja.
Šta znači ovakav uspeh za jednog srpskog studenta?
-Ja mislim da jednom studentu, koji u svoj CV može da stavi jedino obrazovanje, ovakva stavka zlata vredi. Sama činjenica da smo došli do finala internacionalnog takmičenja otkriva trud, upornost, istrajnog i veliki timski rad. Sve ove stavke su veoma bitne kompanijama danas.
Kakvi su planovi za budućnost?
-Iskreno, nisam imao mnogo vremena da razmišljam o ovome, pored takmičenja i nagomilanih ispita koji nas čekaju posle povratka. Trenutno mi je cilj da dovedem sve ispite u red, a onda planiram da pratim konkurse razmena u nadi da ću pronaći program pomoću kojeg ću steći novo iskustvo i znanja.
Imali ste dovoljno slobodnog vremena da vidite Pariz. Šta je ostavilo najjači utisak?
- Ovo mi je najteže pitanje zapravo! Mislim da mi je najbolji doživljaj bio veče uoči takmičenja, kada sam sa celim timom sedeo ispod Ajfelovog tornja i uživao u pogledu, usput pričajući o utiscima tog dana i celog takmičenja.
Eurobot Open
Prvo takmičenje se održalo 1994. godine u Francuskoj, međutim, internacionalnu stranu je dobilo 1998. godine kada se i Švajcarska pridružila Francuskoj. Ubrzo se sve više i više zemalja priključivalo takmičenju. Srbija učestvuje od 2001.
T.T.
Najnoviji broj
18. april 2024.
