Инфо

Берза

  • aero 1.682 ▼ -0,59%
  • alfa 33.605 ▼ -2,41%
  • gmon 1.595 ▼ -0,31%
  • jesv 5.150 ▲ 0,88%
  • niis 679 ▼ -0,73%
  • spru 810 ▲ 1,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tlkb 2.700 ⚫ 0,00%
(16. јун 2016.)
МИРОСЛАВ КАЗИМИРОВИЋ, ЧЛАН ТИМА ФАКУЛТЕТА ТЕХНИЧКИХ НАУКА ИЗ НОВОГ САДА О НЕДАВНОМ ТАКМИЧЕЊУ У ПАРИЗУ

ШАБАЦ ИМА ДЕЦУ ЗА ПОНОС

Ово је било једно незаборавно, хаотично и дивно искуство из којег смо много тога научили
Шабац има чиме да се поноси. Млади људи посвећени науци традиционално нас обрадују са неким од престижних светских признања. Врхунски математичари и физичари заслужено су имали свој простор у “Гласу Подриња“. У овом броју вам, представљамо, нову наду српске науке Мирослава Казимировића.
Мирослав је био део тима Факултета техничких наука из Новог Сада “МБС“, који је на светском такмичењу “Еуробот 2016.“, одржаном средином јуна у Паризу освоијо друго место. Некадашњи ученик Шабачке гимназије, испричао нам је своје париске импресије, док недавни дочек овим младим научницима приређен испред радија „Сигнал“ на тргу Ослобођења у Новом Саду, улива наду да у Србији ипак има места правим вредностима.
Како је изгледало само такмичење и шта су били ваши највећи изазови?
- На овогодишњем финалу у Ле Кремлин-Бицêтре у Паризу су учествовала 32 тима из земаља 14 земаља. 39 тимова је дошло на такмичења - 32 прошло првобитне тестове. Такмичење је трајало два дана и састојало се из 5 рунди и последње финалне рунде која је ишла од осмине финала до саме борбе за прво место.
Када смо дошли на место одржавања такмичења, видели смо да се елементи и сами столови доста разликују од оних у Србији, и скоро ништа није радило како треба. Оно што нас је извукло је упорност и рад на роботима до самог почетка прве рунде, а чак и у току првог дана такмичења. Ипак смо успели да прилагодимо роботе и тиме освојимо пласман. На крају, ово је било једно незаборавно, хаотично и дивно искуство из којег смо много тога научили. Постали смо свесни колико смо напредовали када смо после националног такмичења направили потпуно новог малог робота за 4 пута мање времена, који је био вишеструко бољи од претходног.
Одлазак на оваква такмичења и учешће на њима изискује озбиљнија материјална средства. На који начин сте их обезбедили?
-Борба за средства је била тешка. Тек 2. јуна смо били обавештени да имамо довољно средстава да одемо на такмичење. Добили смо финансијску подршку од Факултета Техничких наука, Универзитета у Новом Саду и Царлсберга и Фондације Дунђерски. Такође, радио Сигнал из Новог Сада је организовао акцију прикљупљања средстава за наш пут и позвао све Новосађане да подрже наш одлазак. Одзив је био феноменалан, било је дивно видети толико људи који су дошли да нас подрже. Осећам потребу да се захвалим свима који су нас подржали, факултету, универзитету, Царлсбергу, и наравно грађанима Новог Сада.
Како настају ваши роботи? Један ваш колега је изјавио да често делове проналазите на “Најлон пијаци“, односно да вам је потребно доста сналажљивости не би ли идеју спровели у дело, али упркос томе успевате да будете у врху на светским такмичењима где учествују екипе из много богатијих земаља од наше.
-Српски тимови, упркос честом коришћењу рециклираних компоненти, увек освајају добре пласмане на финалном такмичењу. Одређене компоненте за робота добијамо од факултета, као што су мотори, енкодери, плоче, али ово најчешће нису нове компоненте већ се поново користе прошлогодишње. За остатак компоненти које су нам потребне се сналазимо сами, уколико не добијемо подршку од неких спонзора које факултет контактира. Металне плоче за конструкцију робота узимамо од фирми којима су оне отпад, јер им не требају тако мале плоче. Контактирали смо преко стотину компанија у потрази за компонентама или средствима, од којих су нам неколико изашле у сусрет и тиме омогућиле да направимо роботе који су освојили друго место.
Наши роботи у целини вероватно коштају мање од самих делова робота из других земаља као што су Швајцарска, Немачка или Француска, али то не значи да су ти роботи увек бољи. Баш због чињенице да се сналазимо за делове и користимо рециклиране ми се, лично мислим, много више трудимо и много више морамо да будемо домишљати у проналажењу решења проблема датог такмичења.
Шта значи овакав успех за једног српског студента?
-Ја мислим да једном студенту, који у свој ЦВ може да стави једино образовање, оваква ставка злата вреди. Сама чињеница да смо дошли до финала интернационалног такмичења открива труд, упорност, истрајног и велики тимски рад. Све ове ставке су веома битне компанијама данас.
Какви су планови за будућност?
-Искрено, нисам имао много времена да размишљам о овоме, поред такмичења и нагомиланих испита који нас чекају после повратка. Тренутно ми је циљ да доведем све испите у ред, а онда планирам да пратим конкурсе размена у нади да ћу пронаћи програм помоћу којег ћу стећи ново искуство и знања.
Имали сте довољно слободног времена да видите Париз. Шта је оставило најјачи утисак?
- Ово ми је најтеже питање заправо! Мислим да ми је најбољи доживљај био вече уочи такмичења, када сам са целим тимом седео испод Ајфеловог торња и уживао у погледу, успут причајући о утисцима тог дана и целог такмичења.
Еуробот Опен
Прво такмичење се одржало 1994. године у Француској, међутим, интернационалну страну је добило 1998. године када се и Швајцарска придружила Француској. Убрзо се све више и више земаља прикључивало такмичењу. Србија учествује од 2001.
Т.Т.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa