PALI PRVI OTKOSI JEČMA I PŠENICE U MAČVI
VREDNOST ULAGANjA TOPI ZARADU
Ratari se nadaju berićetnoj žetvi hlebnog zrna ali ne i zaradi. Cena ovogodišnjeg roda neizvesna. Proizvođači uvereni da neće “pokriti“ troškove ulaganja
Među ratarima ovog leta vlada različito raspoloženje kada je u pitanju žetva pšenice. Gotovo sve muči neizvesnost oko cene pšeničnog zrna. Naime, kombajni su već ušli u polja zrelog ječma i ranih sorti pšenice u Mačvi, a za mnoge prvi značajniji ovogodišnji novac, od prodatog roda, nije na vidiku.
- Cena pšenice ovogodišnjeg roda nikako ne može pokriti sva potrebna ulaganja u ovu sve zahtevniju proizvodnju. Pariteti u odnosu na neophodan repro-materijal za setvu jednog hektara pšenice su ozbiljno poremećeni na štetu proizvođača pšenice. Ipak oni to rade, najviše radi plodoreda i slame, a verujem da će i ovoga puta dosta hlebnog zrna završiti u hrani za stoku, jer je tako koliko toliko isplativije, kaže Dragan Martinović, poljoprivredni proizvođač iz Bogatića.
Njegova računica govori da se zarada na proizvodnji pšenice, ako je i ima “topi“ zbog visoke cene ulaganja koju ne prati otkupna cena pšenice. Po Martinovićevom mišljenju tako će biti i ove godine, što će ratarima obezbediti malu ili nikakvu zaradu.
Manja upotreba veštačkog đubriva je sve više uočljiva na svim usevima, pa i pšenici. S druge strane i ovog puta značaj prethodne hemijske analize zemljišta pokazuje se sve važnijim. Osim što se može ostvariti ušteda, bez odraza na kvalitet, analiza je za registrovana poljoprivredna gazdinstva besplatna, a omogućava gotovo nepogrešiv uvid u potrebe zemljišta za odgovarajućim hranljivim materijama, neophodnim svakoj biljci.
- Poznato je da je poljoprivreda “fabrika pod vedrim nebom“ i da su sve prognoze u pogledu prinosa i kvaliteta zrna nezahvalne, sve dok se ono ne smesti na sigurno. S druge strane moramo da razmišljamo i o tržišnosti jer to je proizvod koji godinu dana opterećuje naše njive. U poslednje vreme primena pune agrotehnike cenom ne prati cenu hlebnog žita te smo mi prinuđeni da se sami snalazimo kako znamo i umemo. Najčešće je to primena manje količine veštačkog đubriva ili smanjenje troškova zaštite, a i pšenicu treba dva puta tretirati propisno, kako bi izbegli pojavu korova ili bolesti koje najčešće prouzrokuju insekti, kaže Siniša Berić, mladi poljoprivrednik iz Bogatića koji se trudi da što je moguće više na svojim njivama primenjuje najnovija dostignuća nauke u agraru, bez obzira na cene.
- Pšenica je tradicionalno, velika ljubav mačvanskih ratara. Oni je seju i mimo ekonomske računice. Često samo radi plodoreda. Napominjem da smo mi agrarna zemlja, a proizvodnja hleba strateška stvar za svaku državu i to kreatori agrarnog razvoja Srbije treba da znaju i cene, kaže Ljubinko Jevtić, agronom i poljoprivredni proizvođač iz Badovinaca.
Poljoprivredni stručnjaci su u celini zadovoljni prinosom i kvalitetom ovogodišnjeg roda pšenice, bez obzira što ova godina kroz čitav vegetacioni period nije bila naklonjena proizvođačima.
- Veoma važno je dobro pripremiti zemljište i ispoštovati rok setve. Podrazumeva se upotreba deklarisanog semena, veštačkog đubriva i sredstava za zaštitu bilja. U proteklom vegetacionom periodu, bilo je problema zbog hladnoće i preterane vlage u vreme setve i nicanja pšenice. Na sreću usev je sve to uspešno prebrodio i dobar izgled sada obezbeđuje solidan prinos, kaže Mladen Ignjatović, agronom Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
S tim se slaže i njegov mlađi kolega Bojan Jocković, zalažući se za punu primenu agrotehničkih mera u proizvodnji pšenice, koja pored zadovoljstva zbog lepog izgleda i visokog prinosa pšenice, po njegovom sudu obezbeđuje i solidnu tržišnost.
- Naš Institut je spreman da odgovori na sve zahteve tržišta i izazove stranih kompanija koje na našem tržištu prodaju seme, dodaje Jocković.
S tim se slaže i njegova koleginica iz Poljoprivredne savedodavne, stručne službe u Šapcu Svetlana Zlatarić.
- Pokazuje se veoma dobro i u našim ogledima da nove sorte pšenice novosadskog instituta daju izuzetno visoke prinose pšenice. U svakom slučaju na nivou i više nego sorte stranih kompanija.
- Cena pšenice ovogodišnjeg roda nikako ne može pokriti sva potrebna ulaganja u ovu sve zahtevniju proizvodnju. Pariteti u odnosu na neophodan repro-materijal za setvu jednog hektara pšenice su ozbiljno poremećeni na štetu proizvođača pšenice. Ipak oni to rade, najviše radi plodoreda i slame, a verujem da će i ovoga puta dosta hlebnog zrna završiti u hrani za stoku, jer je tako koliko toliko isplativije, kaže Dragan Martinović, poljoprivredni proizvođač iz Bogatića.
Njegova računica govori da se zarada na proizvodnji pšenice, ako je i ima “topi“ zbog visoke cene ulaganja koju ne prati otkupna cena pšenice. Po Martinovićevom mišljenju tako će biti i ove godine, što će ratarima obezbediti malu ili nikakvu zaradu.
Manja upotreba veštačkog đubriva je sve više uočljiva na svim usevima, pa i pšenici. S druge strane i ovog puta značaj prethodne hemijske analize zemljišta pokazuje se sve važnijim. Osim što se može ostvariti ušteda, bez odraza na kvalitet, analiza je za registrovana poljoprivredna gazdinstva besplatna, a omogućava gotovo nepogrešiv uvid u potrebe zemljišta za odgovarajućim hranljivim materijama, neophodnim svakoj biljci.
- Poznato je da je poljoprivreda “fabrika pod vedrim nebom“ i da su sve prognoze u pogledu prinosa i kvaliteta zrna nezahvalne, sve dok se ono ne smesti na sigurno. S druge strane moramo da razmišljamo i o tržišnosti jer to je proizvod koji godinu dana opterećuje naše njive. U poslednje vreme primena pune agrotehnike cenom ne prati cenu hlebnog žita te smo mi prinuđeni da se sami snalazimo kako znamo i umemo. Najčešće je to primena manje količine veštačkog đubriva ili smanjenje troškova zaštite, a i pšenicu treba dva puta tretirati propisno, kako bi izbegli pojavu korova ili bolesti koje najčešće prouzrokuju insekti, kaže Siniša Berić, mladi poljoprivrednik iz Bogatića koji se trudi da što je moguće više na svojim njivama primenjuje najnovija dostignuća nauke u agraru, bez obzira na cene.
- Pšenica je tradicionalno, velika ljubav mačvanskih ratara. Oni je seju i mimo ekonomske računice. Često samo radi plodoreda. Napominjem da smo mi agrarna zemlja, a proizvodnja hleba strateška stvar za svaku državu i to kreatori agrarnog razvoja Srbije treba da znaju i cene, kaže Ljubinko Jevtić, agronom i poljoprivredni proizvođač iz Badovinaca.
Poljoprivredni stručnjaci su u celini zadovoljni prinosom i kvalitetom ovogodišnjeg roda pšenice, bez obzira što ova godina kroz čitav vegetacioni period nije bila naklonjena proizvođačima.
- Veoma važno je dobro pripremiti zemljište i ispoštovati rok setve. Podrazumeva se upotreba deklarisanog semena, veštačkog đubriva i sredstava za zaštitu bilja. U proteklom vegetacionom periodu, bilo je problema zbog hladnoće i preterane vlage u vreme setve i nicanja pšenice. Na sreću usev je sve to uspešno prebrodio i dobar izgled sada obezbeđuje solidan prinos, kaže Mladen Ignjatović, agronom Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
S tim se slaže i njegov mlađi kolega Bojan Jocković, zalažući se za punu primenu agrotehničkih mera u proizvodnji pšenice, koja pored zadovoljstva zbog lepog izgleda i visokog prinosa pšenice, po njegovom sudu obezbeđuje i solidnu tržišnost.
- Naš Institut je spreman da odgovori na sve zahteve tržišta i izazove stranih kompanija koje na našem tržištu prodaju seme, dodaje Jocković.
S tim se slaže i njegova koleginica iz Poljoprivredne savedodavne, stručne službe u Šapcu Svetlana Zlatarić.
- Pokazuje se veoma dobro i u našim ogledima da nove sorte pšenice novosadskog instituta daju izuzetno visoke prinose pšenice. U svakom slučaju na nivou i više nego sorte stranih kompanija.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
