Инфо

Берза

  • aero 1.695 ▼ -0,24%
  • alfa 33.990 ▼ -0,03%
  • crfs 6.000 ▼ -29,41%
  • enhl 680 ▼ -7,48%
  • glos 181 ▼ -8,59%
  • impl 3.151 ▲ 5,00%
  • jesv 5.050 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.141 ▲ 4,08%
  • niis 687 ▲ 0,15%
  • rmks 2.000 ▲ 8,28%
  • rso1488 119,68 ▼ -6,06%
  • rso18171 107,65 ▲ 0,50%
  • sjpt 150 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • ztpk 420 ⚫ 0,00%
(16. јун 2016.)
ПАЛИ ПРВИ ОТКОСИ ЈЕЧМА И ПШЕНИЦЕ У МАЧВИ

ВРЕДНОСТ УЛАГАЊА ТОПИ ЗАРАДУ

Ратари се надају берићетној жетви хлебног зрна али не и заради. Цена овогодишњег рода неизвесна. Произвођачи уверени да неће “покрити“ трошкове улагања
Међу ратарима овог лета влада различито расположење када је у питању жетва пшенице. Готово све мучи неизвесност око цене пшеничног зрна. Наиме, комбајни су већ ушли у поља зрелог јечма и раних сорти пшенице у Мачви, а за многе први значајнији овогодишњи новац, од продатог рода, није на видику.
- Цена пшенице овогодишњег рода никако не може покрити сва потребна улагања у ову све захтевнију производњу. Паритети у односу на неопходан репро-материјал за сетву једног хектара пшенице су озбиљно поремећени на штету произвођача пшенице. Ипак они то раде, највише ради плодореда и сламе, а верујем да ће и овога пута доста хлебног зрна завршити у храни за стоку, јер је тако колико толико исплативије, каже Драган Мартиновић, пољопривредни произвођач из Богатића.
Његова рачуница говори да се зарада на производњи пшенице, ако је и има “топи“ због високе цене улагања коју не прати откупна цена пшенице. По Мартиновићевом мишљењу тако ће бити и ове године, што ће ратарима обезбедити малу или никакву зараду.
Мања употреба вештачког ђубрива је све више уочљива на свим усевима, па и пшеници. С друге стране и овог пута значај претходне хемијске анализе земљишта показује се све важнијим. Осим што се може остварити уштеда, без одраза на квалитет, анализа је за регистрована пољопривредна газдинства бесплатна, а омогућава готово непогрешив увид у потребе земљишта за одговарајућим хранљивим материјама, неопходним свакој биљци.
- Познато је да је пољопривреда “фабрика под ведрим небом“ и да су све прогнозе у погледу приноса и квалитета зрна незахвалне, све док се оно не смести на сигурно. С друге стране морамо да размишљамо и о тржишности јер то је производ који годину дана оптерећује наше њиве. У последње време примена пуне агротехнике ценом не прати цену хлебног жита те смо ми принуђени да се сами сналазимо како знамо и умемо. Најчешће је то примена мање количине вештачког ђубрива или смањење трошкова заштите, а и пшеницу треба два пута третирати прописно, како би избегли појаву корова или болести које најчешће проузрокују инсекти, каже Синиша Берић, млади пољопривредник из Богатића који се труди да што је могуће више на својим њивама примењује најновија достигнућа науке у аграру, без обзира на цене.
- Пшеница је традиционално, велика љубав мачванских ратара. Они је сеју и мимо економске рачунице. Често само ради плодореда. Напомињем да смо ми аграрна земља, а производња хлеба стратешка ствар за сваку државу и то креатори аграрног развоја Србије треба да знају и цене, каже Љубинко Јевтић, агроном и пољопривредни произвођач из Бадовинаца.
Пољопривредни стручњаци су у целини задовољни приносом и квалитетом овогодишњег рода пшенице, без обзира што ова година кроз читав вегетациони период није била наклоњена произвођачима.
- Веома важно је добро припремити земљиште и испоштовати рок сетве. Подразумева се употреба декларисаног семена, вештачког ђубрива и средстава за заштиту биља. У протеклом вегетационом периоду, било је проблема због хладноће и претеране влаге у време сетве и ницања пшенице. На срећу усев је све то успешно пребродио и добар изглед сада обезбеђује солидан принос, каже Младен Игњатовић, агроном Научног института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
С тим се слаже и његов млађи колега Бојан Јоцковић, залажући се за пуну примену агротехничких мера у производњи пшенице, која поред задовољства због лепог изгледа и високог приноса пшенице, по његовом суду обезбеђује и солидну тржишност.
- Наш Институт је спреман да одговори на све захтеве тржишта и изазове страних компанија које на нашем тржишту продају семе, додаје Јоцковић.
С тим се слаже и његова колегиница из Пољопривредне саведодавне, стручне службе у Шапцу Светлана Златарић.
- Показује се веома добро и у нашим огледима да нове сорте пшенице новосадског института дају изузетно високе приносе пшенице. У сваком случају на нивоу и више него сорте страних компанија.
Љ.Ђ.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa